FELJTON.rs
04.07.2021.
Beograd – Novac iz sporazuma sa MMF-om nećemo moći da trošimo već će stajati u deviznim rezervama i služiće kao garancija da ćemo dugove redovno otplaćivati, kaže Cvijetićanin
Odobrenje trogodišnjeg aranžmana od strane Međunarodnog monetarnog fonda izazvalo je slavljeničku atmosferu na jučerašnjoj sednici Vlade Srbije. Predsednik Vlade Aleksandar Vučić je izjavio da je ponosan na taj sporazum, a ministar finansija već najavljuje kako ćemo već u maju dobiti visoku ocenu na prvom kontrolnom ispitu.
Uprkos euforiji, treba podsetiti da je ovo četvrti aranžman Srbije sa MMF-om od 2000. godine, a treći od izbijanja krize 2008. godine.
Aranžman je zaključen iz predostrožnosti, što znači da Srbija ne mora da koristi sredstva ali može, u slučaju platnobilansnih potreba zemlje. U aranžmanu iz 2009. Godine, od odobrenih 2,6 milijardi specijalnih prava vučenja, iskorišćeno je 1,4 milijarde, dok u aranžmanu iz 2011. godine, od odobrenih 935,4 miliona specijalnih prava vučenja nije iskorišćeno ništa.
Niska kamata i veliki zahtevi
Sudeći prema najavama, Srbiju bi trebalo u narednom periodu da zatrpa kapital stranih investitora, jer je zbog programa sa MMF-om Srbija postala kredibilna država, mada su se slični argumenti potezali i prilikom ranijih zaključenja sporazuma ali sa ne baš velikim rezultatima u prilivu investicija.
Kredit od 935,4 miliona specijalnih prava vučenja ili oko 1.168,5 miliona evra koji će pojačati devizne rezerve Srbije u naredne tri godine ide uz nisku kamatu i velike zahteve.
Osnovna su tri stuba programa MMF-a u Srbiji. Fiskalna konsolidacija u naredne tri godine je prvi. Glavna mera ovde bila je smanjenje plata i penzija, a u planu je i ozbiljno smanjenje subvencija državnim preduzećima. Drugi stub programa je jačanje finansijskog sektora a tu se, pre svega, misli na rešavanje problema visokog udela nenaplativih kredita. Treći stub je povećanje konkurentnosti i rasta privrede sa tri glavna cilja – stvaranje radnih mesta, gde prema oceni MMF-a važnu ulogu igra Zakon o radu, unapređenje poslovnog okruženja kao i privatizacija državnih preduzeća.
U saopštenju Fonda, nekoliko redova je posvećeno i trenutnoj ekonomskoj situaciji koju MMF vidi malo drugačije od srpskih zvaničnika. MMF navodi da je BDP Srbije u 2014. pao, da visoka nezaposlenost ostaje najveći socijalni problem, da je recesija u 2014. godini treća u poslednjih šest godina, ali i da je dug brzo uvećan na “neprijatno visoke nivoe” i, uprkos fiskalnoj konsolidaciji, budžetski deficit skočio je na 6,6 odsto u 2014. zbog visoke javne potrošnje i subvencija državnim preduzećima.
Čija je srpska ekonomska politika
Na osnovu tri stuba na kojima je baziran program MMF-a vidi se da je to u stvari osnova kompletne ekonomske politike Srbije, pa se može postaviti pitanje i koliko nezavisnu ekonomsku politiku Srbija u stvari vodi. Takođe, MMF koji je tokom 2000-ih izašao na loš glas i čijih su se usluga mnoge zemlje ubrzano odricale, ne bi li nekako spasli svoje ekonomije od početka krize, ponovo je postao “spasilac” u prezaduženim zemljama širom sveta. Iako je delovalo da menja svoju politiku, posebno pod vođstvom Dominik Štros Kana, pa našem, ali i programu u Grčkoj, Mađarskoj (dok im se Mađari nisu zahvalili na saradnji), Portugalu i ostalim zemljama PIGS, vidi se da je Fond ostao pri svojoj tradicionalnoj doktrini – smanjenje javne potrošnje, privatizacija i liberalizacija tokova kapitala i trgovine, mada se retko kada sreće neka rečenica o slobodnom kretanju ljudi iz siromašnih u bogate zemlje u potrazi za poslom.
Danijel Cvijetićanin, profesor ekonomije ističe da će novac iz sporazuma sa MMF-om stajati u deviznim rezervama i služiće kao garancija da ćemo dugove redovno otplaćivati.
“To je i prva briga naše vlade, da vrate inostrane dugove. Ako ne možemo da vratimo, onda će MMF videti šta može da se uzme od imovine, možda Zlatibor ili Kopaonik. Tako su i Grčkoj rekli da će biti garant dugova, a onda su gledali koje ostrvo, javno perduzeće ili arheološki spomenik bi mogli da preuzmu”, objašnjava Cvijetićanin.
MMF pogoršava situaciju u zemljama u krizi
U knjizi “Protivrečnosti globalizacije”, poznati ekonomista i nobelovac Džozef Stiglic napisao je da MMF ne služi čak ni najbogatijim zemljama, već finansijskoj oligarhiji u tim zemljama i da prikupljanje sredstva iz javnih fondova svih država, služi samo odabranoj nekolicini.
On smatra da je MMF izdao misiju zbog koje je osnovan, a to je da pomogne zemljama da uspostave privredni rast u trenucima kada tržište ne funkcioniše. Stiglic, koji je dugo godina bio glavni ekonomista Svetske banke, ističe da je MMF trebalo u krizama da podstakne potrošnju, utiče na smanjenje kamata i poreza kako bi se stimulisala ekonomija, ali se pretvorio u instituciju koja daje sredstva zemljama samo ako se obavežu na politiku smanjenja deficita, povećanja poreza i kamatnih stopa. On ističe da, ne samo da takva politika MMF-a ne funkcioniše, već pogoršava situaciju u zemljama u krizi.
Stiglic ističe glavne zablude MMF-a koje su unesrećene zemlje primorane da primenjuju. Prva je liberalizacija finansijskog tržišta. MMF pritiska zemlje da se otvore za ulazak inostranog kapitala. Ovo može biti od velike štete za zemlju kada investitori odluče da se povuku sa tržišta, što je Srbija već osetila na svojoj koži od početka krize.
Dan posle odluke MMF-a da odobri aranžman, dinar je ojačao za 0,2 odsto, ali je NBS pri tome kupila 60 miliona evra kako bi sprečila snažnije jačanje dinara. Ovo ukazuje na ulazak inostranog kapitala u državne obveznice i repo papire NBS. Ekonomista Mlađen Kovačević napominje da je špekulativni kapital jako važan činilac i kada im odgovara oni ulaze na neko tržište, ali kada odluče da se povuku za sobom ostavljaju lom, a najbolji primer za to je kriza u jugoistočnoj Aziji krajem 1990-ih godina.
Cvijetićanin kaže da se na tržištu pojavila veća količina deviza “što nije ni čudo kada su špekulanti čuli da postoji milijardu evra koje se mogu izvući”, ali i ukazuje na to da jačanje dinara znači jeftiniju uvoznu robu, a skuplju domaću čime se (dodatno) ruinira domaća privreda…
Kovačević je takođe skeptičan prema ulozi MMF-a u ozdravljenju privrede.
“Svakome je jasno da MMF zastupa interese onih koji imaju najviše para, uglavnom SAD. Oni uvek traže isto: deregulaciju, privatizaciju i liberalizaciju. Ni iskustva drugih zemalja nisu ništa bolja. Evo sada Rumunija pregovara sa njima, a pre dve godine su uzeli kredit od MMF-a od četiri milijarde evra i ništa im nije bolje. Trojka, koju čine EU, ECB i MMF zemljama u krizi u EU nameću štednju, pa šta košta da košta, a taj program doživeo je propast. U svim tim zemljama je pao BDP, a porasla nezasposlenost i dug”, kaže Kovačević.
On dodaje da srpska vlast radi sasvim po neoliberalnim principima, pa se tako sprema prodaja Telekoma, EPS-a, Bora, Komercijalne banke…
“Našim vlastima prijaju pohvale MMF-a, Svetske banke i EBRD-a kako su na pravom putu i nastaviće da rade kako ovi diktiraju”, zaključuje Kovačević.
(feljton.rs/nacional7)