FELJTON.rs NEWS PORTAL
FELJTON.rs
31.01.2023.
Kada je imala samo 15 godina Soraju je primetio nekadašnji libijski vođa Muamer el Gadafi dok je bio u poseti u njenoj školi. Gadafi nije oklevao da dobije ono što želi – ubrzo je poslao svoje ljude da mu dovedu devojčicu iz njenog doma u Sirtu. Ona je, kao i mnogo drugih devojaka, silom postala Gadafijeva seksualna robinja i deo njegovog harema.
Sorajina ispovest se verovatno ne razlikuje umnogome od gorkih, užasavajućih priča drugih devojaka, ali je njena ugledala svetlo dana u knjizi „Gaddafi’s Harem: The Story of a Young Woman and the Abuses of Power in Libya“ francuske novinarke Anik Kožan. Soraja, čiji je pravi identitet zaštićen ovim pseudonimom, je bez zadrške i vrlo detaljno opisala svoje tragično iskustvo, a u knjizi je potkrepljeno svedočenjima ljudi koji je poznaju i drugih devojaka iz harema. Prenosimo odlomak iz knjige u kome Soraja opisuje trenutak kada je tek stigla u hram i suočila se sa novim životom.
„Vozili smo se dosta dugo. Nisam imala pojam o vremenu, ali izgledalo mi je da traje beskonačno. Napustili smo Sirt i prošli kroz pustinju. Gledao sam pravo ispred sebe, ne usuđujući se da postavljam bilo kakava pitanja. A onda smo stigli u u neku vrstu logora. Bilo je nekoliko šatora i ogromna prikolica, odnosno veoma luksuzan kamper kombi. Mabruka je krenula ka kamperu, pokazujući mi da je pratim, a u drugom automobilu, koji je napuštao to mesto, učinilo mi se da vidim jednu od devojčica iz škole koja je takođe izabrana da pozdravi vođu prethodnog dana. To je trebalo da me umiri, ali me je ipak obuzeo neopisiv osećaj straha kada sam ušla u kamper. Kao da se celo moje biće borilo protiv ove situacije. Kao da sam intuitivno znala da se događa nešto veoma, veoma loše„, navodi se u knjizi.
Gadafi je izgledao kao car
Gadafi je bio unutra, sedeo je na crvenoj stolici za masažu i držao daljinski upravljač. Izgledao je kao car. Napravio sam korak napred kako bih mu poljubila ruku, koju je on ovlaš pružio, dok je gledao u stranu. „Gde su Faiza i Selma?“, razdraženim glasom upitao je Mabruku. „I one dolaze“, kratko je odgovorila. Bila sam zapanjena. Nije me ni pogledao, kao da nisam postojala. Prošlo je nekoliko minuta, nisam znala šta da radim sa sobom. Konačno je ustao i upitao me: „Odakle je tvoja porodica?“.
„Iz Zlitena„, rekla sam. Lice mu je ostalo bezizražajno.
„Pripremi je„, zapovedio je i izašao iz sobe. Mabruka mi je pokazala da sednem na klupu u uglu sobe. Druge dve žene su potom došle, bile su opuštene, kao da su kod kuće. Faiza mi se nasmešila, prišla mi je i uhvatila me za bradu. „Ne brini se, mala Soraja“, rekla je i otišla. Mabruka je telefonirala i davala uputstva za nečiji dolazak, možda baš za devojku poput mene, pošto sam čula kako kaže: „Dovedite je ovamo“. Spustila je slušalicu i okrenula se prema meni: „Priđi! Uzećemo mere kako bi ti nabavili malo odeće. Koju veličinu grudnjaka nosiš?„.
Uzeli su mi mere
Bila sam šokirana: „Ja… ne znam. Mama mi uvek kupuje odeću“. Izgledala je iznervirano i pozvala Fatihu, drugu ženu, odnosno čudnu osobu koja je imala glas i ramena muškarca, ali impozantno poprsje žene. Odmerila me je, potapšala po ruci, namignula i rekla: „Dakle, ovo je nova? Odakle dolazi?“. Obmotala je metar oko mojih grudi i struka, zapisala mere i napustila kamper. Ostala sam sasvim sama, ne usuđujući se da se pomerim. Noć je polako padala, a ja nisam imala predstavu ni o čemu. Šta moja mama misli sada? Šta će se ovde dogoditi? Kako bih mogla da se vratim kući?
Posle dugog čekanja, Mabruka se ponovo pojavila. Laknulo mi je kada sam je videla. Uzela me je pod ruku bez reči i odvela do laboratorije, gde mi je plavokosa medicinska sestra uzela krv. Onda me je Fatiha odvukla u kupatilo. „Skini se, ti si dlakava. Moramo da se oslobodimo svega toga“, rekla je, utrljavši mi potom kremu za depilaciju na ruke i noge. „Ostavićemo stidne dlake“, dodala je. Bila sam uznemirena i posramljena, nisam mogla da shvatim zašto sve to rade. Zamotali su me u ogrtač i vratili u prvobitnu sobu.“Obući ćemo te kako treba, našminkati te i onda ćeš moći da vidiš tatu Muamera“, rekla mi je Mabruka. „Sve ovo samo da bih pozdravila tatu Muamera? A kada ću se vratiti kući kod mame i tate?“, upitala sam.
„Kasnije! Prvo morate da pozdravite svog gospodara“, odgovorila mi je.
Satenska haljina i tanga gaćice
Dali su mi tanga gaćice, nešto što tada nikada ranije nisam videla, i belu satensku haljinu sa prorezom sa strane i dekolteom. Kosu su mi raspustili, našminkali me, naneli parfem i stavili malo sjaja na usne, nešto što moja mama nikada ne bi dozvolila. Mabruka je pogledala rezultat, uhvatila me je za ruku i povela niz hodnika. Zaustavila se ispred vrata, otvorila ih i praktično me gurnula unutra.
Gadafi je bio na svom krevetu, potpuno go. Bila sam prestravljena. Pokrila sam oči od šoka se povukla, misleći: „Dogodila se užasna greška. Ne treba ja da budem sada ovde. O, Bože“. Okrenula sam se i ugledala Mabruku na pragu, sa čvrstim izrazom lica. „Nije obučen“, promrmljala sam uspaničeno, misleći da ona to nije znala. „Uđi“, rekla je i gurnula me nazad.
„Nisam se dala“
Gadafi me je zgrabio za ruku i naterao da sednem pored njega. Nisam se usudila ni da ga pogledam. „Okreni se, k**vo“, govorio je. Tada nisam znala ni šta znači ta reč, ali osetila sam da je to vulgarna, užasna reč za prezrenu ženu. Nisam se dala. Ponovo je pokušao da me okrene prema sebi, ali sam se opirala. Povukao me je za ruku, za rame. Celo telo mi se ukočilo. Onda me je naterao da pomerim glavu, tako što me je povukao za kosu. „Ne boj se. Ja sam tvoj tata – tako me zoveš, zar ne? Ali, ja sam i tvoj brat i uskoro ću biti tvoj ljubavnik. Biću ti sve to. Jer ćeš ti ostati ovde i bićeš sa mnom zauvek“, rekao je. Njegovo lice se približilo mom, osećala sam njegov dah. Počeo je da me ljubi u vrat, po obrazima.
Ostala sam ukočena kao komad drveta. Hteo je da me zagrli, ali sam se udaljila. Prišao mi je, ja sam se opet okrenula od njega i počela da plačem. Približio mi se, uhvatio me je za glavu. Skočila sam, a on me je povukao za ruku, međutim ponovo sam ga odgunula. On se iznervirao, želeo je da me natera da legnem, pa smo se potukli. Režao je.
Pojavila se Mabruka. „Pogledaj ovu ku**u. Ona odbija da radi ono što želim. Obrazujte je, pa mi je vratite“, vikao je.
Samo sam želela da idem kući
Ona me je odvukla nazad u laboratoriju, bila je besna: „Kako se usuđuješ da se tako ponašaš prema svom gospodaru? Tvoja dužnost je da mu se pokoriš“.
„Želim da idem kući“, rekla sam.
„Nigde ti ne mrdaš! Tvoje mesto je ovde“, odgovorile su.
„Dajte mi moje stvari, hoću da idem da vidim svoju mamu“, rekla sam.
Ošamarila me je po licu: „Pokaži poštovanje. Inače će te Muamer naterati da skupo platiš neposlušnost. Pretvaraš se da si nevina devojčica, licemerko, ali savršeno dobro znaš šta se dešava. Od sada ćeš nas slušati, Muamera i mene. I radićeš ono što ti se kaže. Bez reči žalbe, razumeš li?“.
Plakala sam satima
Sklupčala sam se u dnevnoj sobi i plakala satima. Ništa nisam razumela. Sve je bilo previše zbunjujuće. Zašto sam ovde? Šta hoće od mene? Razmišljala sam o tome kako je mama sigurno nasmrt zabirnuta. Satima kasnije sam zaspala, a Mabruka me je probudila sledećeg jutra oko devet. Dala mi je odeću za trčanje i ponovo sam dobila nadu. „Dakle, sada idem kući?“, upitala sam. „Rekla sam ti da ne! Jesi li ti gluva? Rekla sam ti vrlo jasno da je tvoj stari život zauvek gotov! Tvoji roditelji sve znaju i oni su razumeli, zašto ti ne možeš?“, kazala je.
Bila sam slomljena, progutala sam malo čaja, zagrizla keks i gledala oko sebe. Mnogo devojaka u vojuničkim uniformama ulazilo je izlazilo, gledajući me radoznalo.
„Ti sada njegovo vlasništvo“
„Da li je to nova?“, upitala je Selma, prišla mi i obratila mi se: „Objasniću vam neke stvari. Muamer će spavati sa vama. On će te razdevičiti. Od sada si njegovo vlasništvo i nikada ga nećeš napustiti, Zato prestani da praviš takve face. Nema svrhe opirati se i želeti da su stvari drugačije – to ništa neće promeniti“.
Onda je ponovo došla ona žena Fatiha, uključila televiziju i šapnula mi: „Dozvoli im da rade sa tobom šta hoće, to će vam sve olakšati. Ako se ne opireš, bićeš dobro. Samo treba da uradiš sve što traže od tebe“. Plakala sam i ležala nepomično. Bila sam zatvorenik. Gde sam pogrešila?
Oko jedan sat došla je Fatiha i obukla me u vrlo kratku, plavu haljinu od satena, to je zapravo više bio negliže. Pokvasila mi je kosu, stavila malo pene na nju. Mabruka je proverila moj izgled, čvrsto me uhvatila za ruku i odvela do Gadafijeve spavaće sobe.
„Ovog puta ćeš ispuniti želje svog gospodara ili ću te ubiti“, zapretila je i ugurala me u sobu.
Vođa je sedeo na svom krevetu u trenerci i potkošulji, sa cigarom u ustima, polako je izduvavao dim i hladno me je gledao: „Ti si ku**va. Sedi blizu mene. Uradićeš sve što tražim od tebe. Daću ti nakit i lepu kuću, naučiću te da voziš i daću ti auto. Jednog dana ćeš čak moći da studiraš u inostranstvu ako poželiš. Odvešću te gde god želiš. Čuješ li šta ti govorim? Svaka želja će ti biti ispunjena!“
„Želim da idem kući kod mame“, rekla sam.
Uočio se, ugasio cigaretu i povisio to: „Slušaj me dobro. Prestani sa tim, razumeš li? Prestani sa tom idejom da ćeš se vratiti kući. Od sada ćeš biti ovde sa mnom i na sve drugo moraš da zaboraviš“.
Nisam mogla da verujem šta je govorio. To je bilo van granica razuma. Povukao me je do kreveta ugrizao za nadlakticu. Bolelo me je. Pokušao je da me skine. Već sam se osećala toliko golo ju toj mini haljini, nisam mogla da dozvolim da me skine u potpunosti. Opisala sam se, a on mi je razdvajao ruke. Bacio me je na krevet, a potom je besno ustao i nestao. Mabruka je došla za sekundu.
„Ovo je prvi put da mi se devojka ovoliko opire, Ti si kriva, Mabruka! Rekao sam ti da je naučiš. Zato uradi to ili ćete platiti cenu neuspeha.
„Gospodaru, zaboravite ovu devojku. Tvrdoglava je kao mazga. Vratićemo je majci i naći ću ti drugu“, dodala je Mabruka.
„Ne, pripremite nju. Ja nju želim„, rekao je Gadafi.
Vratili su me u moj krevet, u mrkli mrak. Te noći uopšte nisam spavala, U zoru, kada sam počela da padam od iscrpljenosti, Mabruka je došla: „Ustani. Obuci ovu inofrmu. Krećemo za Sirt“.
„Znači, idemo kući kod mame“, pitala sam.
„Ne, negde drugde“, odsečno je odgovorila.“
Izvor: ( FELJTON.rs/mondo.rs)
https://bakinicvarci.wixsite.com/bakini–varci
FELJTON.rs U SRBIJI NEMAMO KONKURENCIJU! FELJTON.rs najcitanije novine u Srbiji..
Posaljite nam vase snimke u DM a mi cemo ih odmah objaviti anonimno.
Pošaljite nam vest, fotografiju ili snimak na feljton.rs@gmail.com
HIT VESTI……
Nastavak suđenja Novosađaninu jer je ubio provalnika u kući na Salajci! Tuzioc napravio kobnu gresku..
NE PROPUSTITE…
SLEDECA VEST…
….
SRPSKI STOMATOLOG NUDI NAGRADU OD 50.000 EVRA! građani ce biti BOGATO nagrađeni ukoliko KACE I DELE OVU VEST PO SVOJIM DRUSTVENIM MREZAMA
POSTANITE NAS NOVINAR…
Ako imate informaciju koju treba da zna celokupna srpska javnost, ako imate bilo kakav problem, a policija ili bilo koji drzavni organ nece da vam pomogne, na pravom ste mestu! Ako imate fotografiju koju mora da vidi Srbija, ne gubite vreme! Pošaljite nam vest koju ćemo mi, ako za to ima potrebe, i dodatno proveriti. A potom čitajte u feljtonu ili na portalu feljton.rs.
Za naše najvrednije insajdere pripremili smo brojne poklone iznenađenja i vredne nagrade.
pisite nam
feljton.rs@gmail.com
Pratite nas na društvenim mrežama
https://www.instagram.com/feljton.rs/
https://www.facebook.com/feljton.rs
(FELJTON.rs)
Ako smatrate da je na našem sajtu vaše autorsko pravo nečim prekršeno, molimo da o tome obavestite admina, navedete link ka spornom sadržaju, kao i dokaz da ste vi nosilac autorskog prava. Po dogovoru, ili ćemo sporni sadržaj ukloniti ili potpisati vas kao autora i navesti link ka originalu. feljton.rs@gmail.com
Svaka objavljena vest sa fotografijom, na FELJTON.rs je vec bila javna vest..
Ukoliko smatrate da sadržaj objavljen na našim komunikacijskim kanalima krši vaše autorsko, lično ili drugo pravo ili interes, možete zahtijevati objavu odgovora ili ispravke. Slučaj će biti u najkraćem roku razmotren, a sporni sadržaji biće uklonjeni ili ispravljeni odmah po eventualnom ustanovljavanju istinitosti sadržaja žalbe. Sve pritužbe kao i prigovore možete slati na e-mail adresu feljton.rs@gmail.com Materijal poslat na ovu e-mail adresu će se smatrati pravovaljanim.
FELJTON.rs je prešao u novo vlasništvo od 1.1.2023. Novoj redakciji možete postavljati pitanja za vesti koje su nastale od 1.1 2023. Vesti koje su nastale pre 1.1 2023 biće obradjene i neke obrisane..
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku FELJTON.rs
