FELJTON.rs NEWS PORTAL
FELJTON.rs
05.05 2021
Usled ubrzanog životnog tempa, svakodnevnih stresova i manjka slobodnog vremena, većina ljudi sve češće oseća anksioznost. Prema rezultatima novijih istraživanja, 70 odsto žena pati od uznemirenosti i zabrinutosti, a četvrtina ih ima ozbiljne anksiozne poremećaje. Spadate li i vi u neku od ovih grupa? Osećate li često bezrazložan strah, drhtavicu, jezu, vrtoglavicu i gušenje, dok vam srce ubrzano kuca? Dlanovi su vam stalno vlažni, a mišići napeti?
Ako ste prepoznali neki od simptoma anksioznosti, krajnje je vreme da se ozbiljno pozabavite ovim problemom. Osim što crpi energiju, ometa koncentraciju i kvari raspoloženje, ovaj poremećaj remeti svakodneve aktivnosti i povećava rizik od nastanka mnogih psihosomatskih bolesti. U lečenju anksioznosti važnu ulogu igraju individualna ili grupna psihoterapija, što se može kombinovati s medikamentima, a od pomoći mogu biti i brojne prirodne metode, uključujući fitoterapiju, akupresuru, masažu, vežbe disanja…
Neopravdan strah
Neprestano brinete za decu, roditelje, stan, novac… Pre nego što izađete iz kuće, nekoliko puta proveravate jeste li isključili sve električne uređaje i zatvorili slavine, a dok ste na poslu, svaki čas vremena zovete decu i supruga da čujete kako su i šta rade? Nervi su vam napeti kao strune, štrecate se i na najmanji šum? Preterana i bezrazložna briga može vam potpuno uništiti život. Zato, stavite na papir sve svoje brige, a zatim markirajte one na koje ne možete uticati. Recimo, označite strepnju od otkaza, požara, udara groma, smrti… Uz svaku od njih napišite: “Ova briga je uzaludna, jer ne mogu da sprečim nepoželjni događaj, te stoga treba da je izbacim iz glave.” To čitajte svakog dana. Kada počnete da brinete, okupirajte se nečim, rešavajte ukrštenicu, gledajte neku komediju ili izađite s prijateljicom na kafu. Govorite sebi da se morate opustiti i da vaši voljeni znaju da se čuvaju, pokušavajući da napunite glavu pozitivnim mislima.
Suočite se s problemom
Proganja vas strah od bolesti, otkaza, gubitka drage osobe, plašite se prometnih mesta, šefove kritike… Spisku nema kraja.. Ne ignorišite problem! Skupite snagu – suočite se s bojaznima. Definišite tačno čega se plašite da biste znali s čim se borite. Objasnite sebi da unutrašnji glas koji vam govori da je sve crno i da nema nade – nije produkt zdravog razuma ili nekakvo tajanstveno proročanstvo, već čista fikcija! Ponovite sto puta: “Ne mogu biti sigurna da će stvari završiti loše, naprotiv – veliki su izgledi da će sve biti dobro!” Počnite da radite ono čega se plašite. Idite na prometna mesta, vozite auto u špicu, tražite od šefa da vam odobri slobodan dan… Ako budete istrajni, brzo ćete oterati strah.
SLEDECA VEST…
SRPSKI STOMATOLOG NUDI NAGRADU OD 50.000 EVRA! građani ce biti BOGATO nagrađeni ukoliko KACE I DELE OVU VEST PO SVOJIM DRUSTVENIM MREZAMA
Stop napadima panike!
Osobe koje pate od anksioznosti suočavaju se s bezrazložnim osećajem panike, i to u situacijama u kojima većina ljudi nikad ne bi osetila strah. Ove epizode praćene su izuzetno neprijatnim fizičkim simptomima, poput gušenja, ubrzanog rada srca, snažnog pritiska u grudima (slično predinfarktnom stanju), kao i strahom da će napad panike dovesti do smrti ili potpunog gubitka kontrole. Lečenje podrazumeva individualnu ili grupnu psihoterapiju, uzimanje lekova, ali i tehnike disanja, opuštanja i samokontrole. U većini slučajeva problem se uspešno leči i ne ostavlja nikakve posledice. Kad napad započne, pokušajte važbe disanja: sedite uspravno, prekrstite ruke preko stomaka i udahnite kroz nos. Zadržite vazduh šest sekundi, a potom izdahnite na usta pa ponovite postupak. Dišite tako od tri do pet minuta – i kriza će proći.
Zdravlje u tanjiru
Osim što morate ojačati samopouzdanje, da biste pobedili anksioznost, neophodno je da se pravilno hranite i budete fizički aktivni. Zato pazite šta jedete i pijete. Uzimajte orašaste plodove, voće, povrće, žitarice, integralnu testeninu, belo meso, morske plodove, ceđene sokove, čaj od valerijane, nane i majčine dušice, a izbegavajte mesne prerađevine, prezrele sireve, proizvode od belog brašna, grickalice, kafu, energetska i alkoholna pića, jer pojačavaju uznemirenost, mišićnu napetost i stomačne probleme. Kad se vratite s posla, izađite na svež vazduh – trčite, vozite bicikl ili preskačite vijaču. Pre spavanja radite vežbe za relaksaciju mišića: sedite na stolicu, ispravite kičmu i spustite stopala na pod pa stegnite mišiće listova, butina i zadnjice, držeći ih tako desetak sekundi. Potom ih naglo opustitete te preklopite ruke preko stomaka, udišite tri sekunde kroz nos i zaustavite disanje. Kad vam postane teško, otvorite usta i izdišite šest sekundi. Dišite ovako deset minuta, a potom pređite na treniranje druge mišićne grupe. Stežite i opuštajte mišiće stomaka, grudi, ruku, ramena, vrata, vilice, usta, obraza i čela.
Klasika v.s. anksioznost
Stručnjaci tvrde da muzika može pomoći, ali i odmoći u slučaju anksioznosti. Slušanje klasične muzike doprinosi normalizaciji vitalnih funkcija, bistri misli, popravlja raspoloženje i opušta telo, ublažavajući tako disajne tegobe i spazam mišića. Slušanje harfe doprinosi trezvenom razmišljanju i pomaže u suzbijanju briga, dok džez jača samopouzdanje, pospešuje socijalne veštine i smanjuje strah od osude, ismevanja i odbacivanja okoline. Nasuprot tome, agresivna muzika i tonovi koji ne prijaju ušima u većini slučajeva uzrokuju nepravilnosti u radu srca i razvoj blagih kardiovaskularnih simptoma, pa indirektno povećavaju rizik od paničnih napada. Zato vodite računa o tome kakvu muziku slušate i prepustite se čarima nota. Pronađite melodiju koja vam odgovara i slušajte je dnevno bar 20 minuta. Ako nemate predstavu o tome šta bi vam koristilo, slušajte muziku koju preporučuju stručnjaci – Čajkovskog, Baha, Betovena i Mocarta. Muzikoterapeuti i psihoanalitičari tvrde da dela ovih kompozitora daju najbolje rezultate kada je u pitanju anksioznost.
Pratite nas na društvenim mrežama
https://www.instagram.com/feljton.rs/
https://www.facebook.com/feljton.rs
(feljton.rs/stazenezele)
