FELJTON.rs NEWS PORTAL
FELJTON.rs
– Rekli su „vodite tu dole“, što me je jako povredilo usred svog ludila. To me je ponizilo, noge su mi se tresle, htela sam da se onesvestim jer me na svu muku nisu tretirali kao ljudsko biće, rekla je Stojanka Lalović, pukovnikova supruga
20.04.2021.
Slučaj porodice Lalović je nesporno tema broj jedan u Srbiji, a kako i ne bi bila kada je nakon prisilnog upada policije i zamenice privatne izvršiteljke, pukovnik Gojko Lalović izašao na terasu i stavio omču na vrat.
Ćerka Žana ga je pridržavala da se ne obesi, dok su suprugu Stojanku policajci sproveli niz stepenice uz reči, „vodite ovu dole“ odakle je mogla da gleda kako suprug stavlja omču.
Nakon što su ih izbacili, Stojanka i Žana su otišle u hotel, a pukovnik je završio na VMA gde je bio i na psihijatrijskoj proceni.
Iz stana u Vespučijevoj ulici 24 na Bežaniji, porodica Lalović je sada prešla u hotel, a ekipa Espresa ih je obišla da bi videli kako žive i šta kažu nakon drame koja im je obeležila ceo život.
Ceo snimak sa porodicom pogledajte ispod:
Stojanka Lalović, pukovnikova supruga nam je na početku rekla da se oseća jako loše, kao i da se cela njena porodica sada nalazi u bezizlaznoj situaciji.
– Ne osećamo se dobro, teško ćemo se mi oporaviti, psihički smo jako potrešeni, ali uz podršku porodice i činjenicu da je suprug ostao živ, imamo nadu u budućnost, priča Stojanka.
Javnost se najviše interesovala za ono što se dešavalo „iza zatvorenih vrata“, nakon što je pukovnik odveden na VMA, a ćerka i vi ste ostali u stanu sa policijom. Šta ste radili sa njima nakon upada?
– Ostale smo sa policijom i privatnom izvršiteljkom same. Dešavale su se scene koje nikada nećemo zaboraviti ni ćerka ni ja, a u stanu je vladao potpuni haos. Razbijene su mnoge stvari među kojima je orman jer su vrata sečena nakon što su provalili sekirom. Moj cilj je bio samo da vidim ćerku i da je nađem i da vidim u kakvom je stanju. Moj suprug jeste bio pod jakim stresom, ali nisu morali da ga vode i zadržavaju na VMA, i ja sam zdravstveni radnik pa znam. Ceo život je govorio da su mu čast, poštenje i država na prvom mestu. Maltene ispalo je da mu je to važnije od porodice što je i pokazao svima. Gde god se nalazio u svim državama, bivšim republikama, njegovo ime i prezime se može proveriti, svi su ga uvažavali, rekla je Stojanka za Espreso.
Kako je navela, policajci su je „vodali“, a onda su je poslali ispred zgrade da bi kako su joj rekli, „smirila rulju“.
– Rekli su „vodite tu dole“, što me je jako povredilo usred svog ludila. To me je ponizilo, noge su mi se tresle, htela sam da se onesvestim jer me na svu muku nisu tretirali kao ljudsko biće. Posle sam se popela, našla ćerku, zagrlila je i zaplakala što mi je živa i zdrava. Oko nas je bilo dvadeset policijaca što je u doba korone nedopustivo.
Najteži momenat za nju je bio kada su policajci i zamenica izvršiteljke jedni drugima čestitali na „pobedi“ i iseljenju Lalovića dok su oni pakovali stvari. Morali su da slušaj smeh i srdačne čestitke.
– Gospodin je čestitao dotičnoj izvršiteljki na izvršenju koje je konačno uspešno završeno. Na tuđoj boli su gradili sreću. Nakon čestitanja, izvršiteljka nam je rekla da pokupimo šta nam je najvažnije od stvari i da možemo da ostanemo dok ne uzmemo šta nam treba, ali mi smo bili u rasulu, nije nam bilo ni do čega. Uzela sam osnovne stvari i veš, mi novac i bogatstvo nemamo, kao ni one stanove što nam prepisuju. Imam čisti goli život, posao koji radim i ćerku koja je nezaposlena i supruga. Bila sam dekocentrisana, kupila sam stvari, a policajci su nas pratili u stopu. Obezbeđivali su da nemamo kontrolu ni nad čim i svaki naš korak su ispratili.
Vašu porodicu su uspešno iselili 15. puta, što znači da tu postoje troškovi izvršenja, ali i nagrada koja se daje izvršitelju za uspešno obavljen zadatak.
– Tako je. Nisu nam troškovi još stigli, ali će da stignu. Tako je bilo i do sada. Sudeći po porodicama koje su već iseljene ranije i koje su dobile troškove, ovo može da košta do 10.000 evra. Mi da smo imali te pare, ne bismo bili u hotelu, već u novom stanu. U hotelu smo već 4 dana.1 / 4 FOTO: EMILIJA JOVANOVIĆ
Koliko još finansijski možete da izdržite da „živite u hotelu“ i imate li plan za budućnost?
– Jako je teško napraviti plan. Mi ćemo imati novca za prvih mesec dana u stanu, ali onda će stići troškovi koji će biti veliki, i biće ih teško izmiriti sa mojom platom i njegovom penzijom.1 / 3 FOTO: ESPRESO
Predsednik Vučić je takođe komentarisao vaš slučaj nedavno, i tada je rekao da je spreman da vas primi u Kabinat i pomogne koliko može. Kako to komentarišete?
– Danas nam je izgubljen dan i ne znamo šta dalje. Čuli smo za poziv i rado ćemo ga prihvatiti, ali neko mora da nas kontaktira i pozove iz Kabineta. U suprotnom, moraćemo sami da idemo dalje. Obeshrabeni smo i izgubili smo nadu jer nas niko ne zove, a ako nas pozove, naravno da ćemo ga prihvatiti. Nadamo se da će to biti danas, sutra…
Ćerka pukovnika, Žana Lalović pamtiće zauvek scene oca koji stavlja kanap oko vrata, a ožiljak te traume nikada neće nestati.
Mnogi su komentarisali da je najpotresnija scena tog četvrtka bila slika kako držiš oca sa omčom oko vrata kako se ne bi ubio.
– To su bili najstrašniji trenuci u mom životu. Sva sreća da je još jedna devojka bila sa nama u stanu, iz Združene akcije „Krov nad glavom“ jer ne bi uspela da sprečim oca da uradi to što je naumio. On je krenuo da vuče konopac, da se penje na ogradu da bi se obesio, a on je čovek od 120 kila. Ja ga vučem na jednu stranu, on gura nogom da pređe ogradu, a ja ga rukom udaram u stomak i vičem da bi prestao. U jednom trenutku sam mislila da ću da se onesvestim, i tada sam zamolila devojku da me „zameni“ i da mu ne dozvoli da se ubije, rekla je Žana kroz suze i dodala da joj je najteže palo da gleda očevo lice na konopcu.
Opisala nam je i kako je izgledalo biti „s druge strane vrata“ dok policija macolama lupa i razvaljuje ista.
– To je bila velika snaga, palice, sekire, ne znam. Metal je bio ulubljen, a ormar se ljuljao. Rekla sam policiji da će me ubiti s tim ormarom, a oni su meni naređivali da kažem majci da siđe da smiruje oca i da mu „skreće pažnju“. Ovaj čovek ne bi bio živ, da sam bila sama s njim, i veliko hvala Ivani iz „Krova“.
Otkrila je da joj je najstrašniji moment bio kada je policajac razvalio vrata i ušao sa podignutim pendrekom.
– Vičem na njega, „Kuda sa podignutim pendrekom, jel smo mi kriminalci, lopovi, ko smo“? Tada su nas izgurali, prerezali konopac i od tada su pratili svaki naš korak. Uzeli smo kese za đubre i tu smo ubacili osnovne stvari. Ostale stvari su obmotane, zapečaćene i izvršiteljka ih je popisala. Rekla je da imamo rok od 30 dana da sve iznesemo, navela je Žana.
Na društvenim mrežama se često pominje da ste imali dva stana. Jedan je u Vespučijevoj ulici iz koga ste iseljeni, a pored njega, kažu da ste imali još jedan stan u vašem vlasništvu u Pohorskoj ulici na Novom Beogradu. O čemu se tu radi?
– To je saopštenje koje je pre dve godine krenulo iz Ministarstva odbrane. Oni su iskoristili tu situaciju da smo tamo iznajmljivali stan, bili smo podstanari. Hoće na taj način da diskredituju mog oca, šire dezinformacije kojima hoće da ga degradiraju i da smanje podršku narodu, tvrdi Žana.
Nakon što su nas sproveli kroz hotelsku sobu i pokazali nam gde trenutno „žive“ i kako sve izgleda, u sobi smo zatekli pukovnika Lalovića kako leži. On nam se izvinio zbog toga, ali kako kaže, u lošem je stanju.
Na pitanje „kako je“, upitao nas je da li imamo neko lakše pitanje jer mu je na to teško da odgovori.
– Čovek koji preživi golgotu koja je skoro neizdrživa, ne može da kaže da je dobro jer nije dobro. Ipak, čovek koji veruje u „bolje sutra“ i koji ima podršku porodice koju ja imam, mora da kaže da je dobro. Ja trebam njima i oni trebaju meni, kaže Gojko.
Na društvenim mrežama se često može videti komentar koji glasi, „Da ste do sada plaćali 200 evra svakog meseca do sada biste otplatili stan“. Da li je to zaista moglo tako jednostavno da se reši?
– Nije bilo moguće jer nadležni nisu prihvatali nikakve pregovore da se stan otplati – na rate, na bilo kakav alternativni način, već učešćem od 4 miliona i 900.000 dinara odmah, za koje mi je bio potreban stambeni kredit koji kao nezakonito penzionisan nisam mogao dobiti, objašnjava pukovnik Lalović i dodaje:
– Ja sam u četvrtak bio na strašnom sudu, na sudilištu strašnog suda i samo Božja volja me je spasila i rekla, na istini si i pravdi, potreban si porodici, bori se dalje i budi uz svoju porodicu. Ne dam se nikome osim istini i pravdi, rekao je za kraj pukovnik Gojko Lalović.
Podsećamo, zamenica izvršiteljke je sa policijom došla u četvrtak kako bi iselila porodicu Lalović. Supruga pukovnika je tada ponavljala da on neće živ napustiti stan.
Prinudnom iseljenju, inače petnaestom pokušaju po redu, prisustvovale su ekipa hitne pomoći i vatrogasci, koji su služili kao dodatni faktor pritiska na porodicu. Pukovnik Lalović, kako je najavljivao tokom ranijih dolazaka izvršitelja i policije na vrata, pokušao je da se ubije
Pukovnik Gojko Lalović bio je zaposlen u Upravi za stambene poslove, kao zamenik predsednika Više stambene komisije, a zatim u trajanju od 12 meseci i zastupnik predsednika više stambene komisije. Radeći svoj posao po zakonu i u skladu sa propisima, nije mogao ni da nasluti šta ga čeka. Naredba o prestanku službe doneta je preko noći iako je ispunjavao sve uslove za radno mesto. Radno mesto nije ukinuto,a on nije proglašen viškom.
Sporni momenat bio je kada je pukovnik Lalović primetio samovolju tadašnjeg ministra vojnog koji mimo Ustava, zakona, opštih akata i pravilnika o dodeli stanova vrši odabir stanova i izbor lica kojima će te stanove dodeliti bez redosleda – rang liste.
(Slučaj naređenja da se dodeli stan po rešenju Up-1 br 474-6/05 27.7.2005. godine – stan službeni, trosoban, lice iz druge grupe, ne pripada mu ni ta kategorija stana, ni prvenstvo o izuzimanju molbe za dodelu stana, ali po naređenju ministra SVE je 27.7.2005. urađeno i stan dodeljen.)
Pratite nas na društvenim mrežama
(feljton.rs/espreso)
