FELJTON.rs NEWS PORTAL
FELJTON.rs
Falsifikovane novčanice dobijaju sve bolje ocene i teško ih je razlikovati od pravih ako nemate ideju šta uopšte treba gledati i upoređivati sa originalom. Naravno, one najbolje teško je prepoznati, ako nečim baš ne skrenu pažnju kao što je to bilo nedavno, kada su mirisale na buđ. Građani češće ovih dana proveravaju novčanicu od 50 evra, zbog priče da lažne kruže Beogradom.
Miroslav Jeremić, direktor Odeljenja za nacionalne centre za borbu protiv falsifikovanja i za analizu novčanica i kovanog novca u Sektoru za poslove sa gotovinom u Narodnoj banci, rekao je u šali da je najbolji način za izbegavanje falsifikovanih novčanica korišćenje platnih kartica.
SLEDEĆA VEST
Jelena je ubijena pre 5 godina: Njena smrt postala je NAJVEĆA INTRIGA U SRBIJI, A OVE 3 MISTERIJE NI DANAS NISU REŠENE
„Ukoliko poslujete sa kešom, osnovna je stvar da prilikom prijema novčanice pipnete malo taj papir, jer originalna novčanica izrađena od 100 posto pamuka, kada su u pitanju dinarske novčanice i evro novčanice“, kazao je Miroslav Jeremić tokom gostovanja u Jutarnjem prgoramu RTS-a.
Naveo je i da novčanice drugih valuta imaju drugačiji materijal, kao što se novčanica američkog dolara sastoji od 75 odsto pamuka i 25 posto lana.
Film Jasmile Žbanić „Quo vadis, Aida?“ na korak do Oskara, JEDAN OD NAJGLEDANIJIH FILMOVA STARE JUGOSLAVIJE..
„Koja god da je originalna novčanica u pitanju, njen kvalitet papira je znatno bolji od onoga koji falsifikatori koriste, a oni su jednostavno na to prinuđeni, jer nisu u mogućnosti da dođu do originalnog papira koji se štiti i prate ih mere obezbeđenja, kao i originalan novac“, istakao je Jeremić.
„Borba protiv falsifikovanja novca je neprekidna“
Govoreći o priči o pojavljivanju lažnih novčanica od 50 evra, Jeremić je naveo da on za to nije čuo, ali da je borba protiv falsifikovanja novca neprekidna i da su u Dušanovom zakoniku postojale odredbe koje su sankcionisale falsifikovanje.
„Policija je krajem januara otkrila štampariju novca u Pančevu i tom prilikom je zaplenjeno oko osam hiljada novčanica. To su bili apoeni evra od 10, 50 i 200 i izvestan broj komada hrvatskih kuna“, istakao je Jeremić.
Gost Jutarnjeg programa je pokazao jednu od zaplenjenih novčanica od 50 evra i naveo da one na prvi pogled izgledaju kao originalne novčanice, ali da se pažljivim posmatranjem i upoređivanjem sa originalnom novčanicom može proveriti da li je falsifikat.
„Prva stvar, kvalitet papira. On ima svoj zvuk, elastičnost, čvrstoću i tako dalje, zbog sastava koji smo pomenuli, dok falsifikovana novčanica nije tog kvaliteta“, rekao je Jeremić.
Istakao je da postoje i drugi zaštitni elementi kojima se, bez pomagala, može proveriti verodostojnost novčanice.
„Neki od tih su da kada pogledamo novčanice prema izvoru svetlosti, nebitno da li je prirodni izvor ili veštački, kada pogledamo novčanicu u neobojenom delu vidi se glavni motiv novčanice u umanjenom prikazu. Vidi se razlika između jednog i drugog vodenog žiga. Nekad falsifikati nemaju vodeni žig“, istakao je Jeremić.
Najčešće su falsifikovane novčanice od 50 evra
Naglasio je da je tokom 2020. godine pronađeno gotovo 900 komada falsifikata stranog novca, a da su 202 novčanice bile falsifikati apoena od 50 evra i da je to najčešće falsifikovani apoen i u zemljama Evropske monetarne unije.
„To je zato što falsifikator ima dva cilja – ostvari neki ekonomski efekat falsifikovanjem, ali da pritom ne bude previše izložen povredi novčanice. Iz tog razloga se izbegava falsifikovanje najkrupnijih apoena, ali i onih najsitnijih, oni nisu isplativi“, naveo je Jeremić.
Dodao je da se u Evropi najčešće falsifikuju novčanice od 20 i 50 evra, a kod nas od 50 i 100 evra.
Na šta treba obratiti pažnju kod dinarskih novčanica
Kada je reč o dinarskim novčanicama, Jeremić je rekao da bi prvo trebalo obratiti pažnju na pravougaonik koji stoji u gornjem levom uglu novčanice, posle natpisa „Narodna banka“.
Kada uzmete lupu uvećanja od tri do pet puta i pogledate taj pravougaonik, videćete natpis „NBS NBS“ koji dokazuje da je novčanica verodostojna. Na falsifikovanoj novčanici će se videti samo tačkice i linije.
Osim toga, vodeni žig na falsifikovanoj novčanici će biti isprekidan, dok je na originalnoj u kontinuitetu i ima sitna slova na kojima piše „dinar“ na ćirilici i latinici.
Potrebno je obratiti pažnju i na kinegram, deo novčanice koji na svetlosti menja boje.
„U zavisnosti od ugla posmatranja na originalnoj novčanici on menja izgled i jednom trentuku prikazuje nominalnu vrednost od 1000 dinara, a u nekom drugu trenutku prikazuje neke druge motive“, objasnio je Jeremić.
Dodao je da se i pozicija lika Đorđa Vajferta na novčanici od 1.000 dinara razlikuje na falsifikovanoj novčanici, a da je motiv Vajferta mnogo jasniji na originalnoj novčanici.
Miroslav Jeremić je objasnio da su evro novčanice druge serije zaštićene posebnim premazom kako bi duže trajale i manje se habale. Na taj način su zaštićene novčanice od pet, 10 i 20 evra.
Kako se falsifikovane novčanice ubacuju u promet
Novčanice koje falsifikatori prave dobijaju sve više ocene, pošto u poslednje vreme koriste naprednu tehnologiju za njihovu izradu. Jeremić je objasnio i kako se falsifikovane novčanice ubacuju u promet.
„Najzgodnija prilika da nekome date falsifikovanu novčanicu, a da on to ne primeti, jeste situacija u kojoj primalac novca ili nema dovoljno vremena da vrši proveru novca, to su stadioni, to su pijace, to su koncerti. Tamo gde ima dovoljan broj ljudi, gde transakcija mora brzo da se obavi“, kazao je Jeremić.
Naglasio je da dinarski falsifikati veoma loši i da su uglavnom ocenjeni jedinicom ili dvojkom, na skali od jedan do pet.
„Problem nije u kvalitetu dinarskih novčanica ili u kvalitetu falsifikata. Problem je u činjenici da građani retko kad poklanjaju pažnju proveri novčanice, ali da bi vršili tu proveru, oni moraju da imaju osnovnu ideju o tome šta treba da gledaju, kako treba da izgleda originalna novčanica da bi mogli da je razlikuju od falsifikovane“, istakao je Jeremić.
Podatke o tome kako izgledaju prave novčanice građani mogu naći na internet stranici Narodne banke Srbije.
„Treba izbegavati ljude koji na ulici zamole da im promenite novac“
Jeremić je istakao da treba izbegavati ljude koji na ulici zamole da im promenite novčanice, pošto je to krivično delo, ali i zbog toga što je velika verovatnoća da žele da vas prevare, jer menjačnice postoje na svakom koraku.
„Osim što se kažnjavaju lica koja namerno i organizovano proizvode lažni novac ili preinačavaju pravi ili ga puštaju u opticaj, kažnjivo je i kad vi dobijete novčanicu, za koju vi niste znali u trenutku prijema da je falsifikovana, pa kasnije dođete do saznanja ili barem sumnje da je falsifikovan“, rekao je Jeremić.
Naglasio je da je u toj situaciji jedino ispravno ponašanje da takvu novčanicu predate prvoj policijskoj stanici ili banci, ako to ne uradite, izlažete se riziku da budete krivično gonjeni jer ste falsifikovanu novčanicu pustili u opticaj.
Jeremić je naveo da je najčuvenija grupa koja se bavi proizvodnjom lažnog novca takozvana „Napuljska grupa“ koja već decenijama proizvodi lažne evre u okolini Napulja u Italiji, za šta policija zna, ali nije u stanju da uhapsi izvršioce. Njihove falsifikovane novčanice manjim delom završavaju u Italiji, a većina bude prebačena u Francusku.
Istakao je da bi bilo dobro da se prilikom kupovine stranog novca u menjačnicama ili bankama zatraži spisak serijskih brojeva novčanica koje ste kupili, što bi moglo da bude od pomoći ukoliko su novčanice falsifikovane i moći će da se izvrši nadoknada od od banke i menjača koji su prodali takve novčanice.
„Naši propisi obavezuju banke da vrše zamenu oštećenih dinarskih novčanica. Ponekad se u praksi dešava da banke to ne žele da urade, ali se onda građani obraćaju Narodnoj banci, mi ćemo obezbediti da se to sprovede“, kazao je Jeremić.
Kada je reč o stranom novcu koji je oštećen, građani imaju problem sa zamenom. Jeremić je naveo da banke nemaju obavezu zamene oštećenog stranog novca, pa ukoliko građani ne uspeju da nađu banku ili menjačnicu koja bi im zamenila oštećenu novčanicu, to moraju da učine u nekoj od država Evropske monetarne unije.
Pratite nas na društvenim mrežama.
(feljton.rs/informer)
