16.03.2021
БЕОГРАД: Поводом случаја рањавања пљачкаша, провалника у породичној кући у Лебану, поново је у јавности окренуто питање редефинисања института нужне одбране, популарно назване самоодбрана, односно њеног прекорачења.Фото: Танјуг (видео)
У случају нужне одбране, искључена је противправност кривичног дела, па учинилац неће бити кривично одговоран, нити осуђен.
Када међутим дође до прекорачења одбране коју је изискивала дата ситуација, учинилац јесте кривично одговоран, али му се казна може ублажити, а може бити и ослобођен од казне “услед јаке раздражености и препасти изазване нападом”.
Председница Управног одбора Удружења судија и тужилаца Србије (УСТ) Ивана Јосифовић за Танјуг указује да Кривични законик као нужну одређује ону одбрану која је “неопходно потребна да учинилац од свог добра или добра другога одбије истовремен противправан напад”.
Она сматра да, начелно, законска формулација није лоша, јер се овим институтом штити живот, тело и имовина, али је, како каже, проблем што се јако рестриктивно тумачи у судском поступку, те да су најспорније речи “неопходно” потребна и “истовремени” противправни напад”.
Због тога је мишљења да би требало анализирати и дискутовати како би се нашли адекватнији термини којима би се дозволило екстензивније тумачење ове одредбе у судској пракси, а чиме би се, како истиче, остварила сврха и смисао нужне одбране.
Јосифовић, која је судија Вишег суда у Новом Саду указала је да је нужна одбрана применљива најчешће у ситуацијама напада на живот, тело или имовину тог или њему блиског лица.
“Разумљиво је и животно логично да лице које се нађе у таквој ситуацији поступа у стању страха, неизвесности, узбуђења и забринутости. У тим тренуцима није у прилици ни могућности да подробно размишља о свим појединостима који се односе на сразмерност напада и противнапада – одбране, као ни о томе да ли се ради о сасвим истовременој реакцији”, напоменула је Јосифовић.
При том, како је додала, лице које је нападнуто не може да зна са сигурношћу које су намере нападача и колика је његова спремност да у намери успе.
“Сматрам да није правично од нападнутог лица уопште очекивати да у тим екстремним моментима размишља о овим околностима”, истакла је судија.
У судској пракси, како је указала, стразмерност напада и одбране се одмерава поређењем – да ли је нападнуто лице применило прекомерну силу ради одбијања напада, односно да ли је исти циљ могло постићи и применом силе блажег интензитета, да ли је постојала тзв. “једнакост оружја” нападнутог и нападача, да ли је противнапад предузет истог момента када се дешава и напад или пак у краткој временској удаљености.
При том, како је указала, тешко је са сигурношћу тврдити да нападач који је тренутно одбијен, неће у врло кратком времену, чак и од неколико секунди, наставити са нападом.
Такође, закон предвиђа за прекорачење нужне одбране, односно када суд оцени да је „одбрамбена сила била несразмерна сили примењеној за напад“ – могућност ублажавања казне или чак ослобођења од казне.
Судија Јосифовић међутим указује да се ту намеће суштинско питање – како нападнуто лице у том стању може да предвиђа и ризикује да направи погрешну процену при одлуци коју силу ће применити за противнапад односно одбрану.
Овде, како је напоменула, није реч о ектремно несразмерном поступању, које је евидентно.
У пракси се недавно јавила парадоксалан случај, подсећа Јосифовић, када је лице због прекорачења нужне одбране осуђено за извршење кривичног дела, па га је после нападач тужио за накнаду штете, што инече не би био случај да је нападнути био ослобођен применом института нужне одбране.
Хранислав Димитријевић (65) из села Прогорелица код Краљева је пре четири и по године, хицем из пиштоља ранио једног пљацкаша који је са својим саучесником, током ноћи, обио продавницу у дворишту породичне куће Димитријевића, због чега га је Виши суд у Краљеву осудио на годину дана кућног затвора без електронског надзора.
Након издржане казне, њему је, стигла парнична тужба на основу које оштећени -пљачкаш продавнице, захтева одштету од укупно два милиона динара,писали су медији у јанаару.
Јосифовић је нагласила да је неспорно да закон мора да штити све грађане и од потенцијаних злоупотреба јер , како је истакла, “свако право, нажлост, када се тумачи од стране злонамерних, у себи крије и своје наличје”.
Због тога, није присталица крајње либералне законске регулативе за однијање напада или уласка у посед, налик на законска решења у појединим државама у Сједињеним Америчким државама, али истиче да би екстензивније тумачење постојеће или уподобљене законске дефиниције овог института било потребно да би се остварила сврха нужне одбране”, навела је председника УО УСТ.
Министар унутрашњих послова Србије Александар Вулин најавио је у суботу да це предложити министарки правде Маји Поповић да поведе расправу о могуцој промени кривицног закона и дефиниције нужне одбране када је у питању одбрана сопственог дома од провалника и пљачкаша.
У Лебану је пре два дана био ухапшен пензионер који је у својој куци у којој је био са непокретном супругом, из пиштоља ранио провалника који је покушао да га опљацка, а што је тужилаштво квалификовало као покушај убиства. Мушкарац је међутим у недељу пуштен да се брани са слободе, односно није му одређен притвор, већ му је изречена мера забране напуштања боравишта.
Најпознатији случај самоодбране догодио се у мају 2013. године у Жаркову када је Саша Богески усмртио провалника, који је у току ноћи ушао у стан у којем је Богески био са женом и малолетном ћерком.
Након вишегодишњег суђења за убиство, због како је тужилаштво тврдило – прекорачења нужне одбране, он је у децембру 2018. године правоснажно ослобођен, пошто су судови стали на становиште да је деловао у нужној одбрани-самоодбани.
(feljton.rs/dnevnik)