FELJTON.rs NEWS PORTAL
- 28.02.2021.
Država je dužna da pruži relevantne dokaze da je ono što je sama prihvatila i na šta se obavezala i Evropskoj uniji i građanima zaista i uradila. Ne samo na papiru, nego i u praksi, kaže u intervjuu za „Blic“ Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.
Povod za intervju je bio izveštaj o napretku Srbije koji je usvojen na Odboru za spoljne poslove EU, a ona dodaje i da je takve dokaze pružila kada je reč o ekonomskim kriterijumima. Podseća da tu Srbija ima pozitivne ocene u nizu poglavlja, ali i da je važno znati i to da su i ekonomski rast i investicije neodrživi na duge staze ako nema vladavine prava.
Usvojen je izveštaj o Srbiji Vladimira Bilčika, oslikava li on pravo stanje stvari u Srbiji?
– Usvojen je na Odboru za spoljne poslove ali konačni tekst ćemo videti u martu kada ga usvoji Evropski parlament na plenarnom zasedanju. Taj tekst ne bi trebalo da odstupa od ovog predloženog sa svim usaglašenim amandmanima, pa se može već sada govoriti o osnovnim zamerkama, kritikama, ali i pohvalama koje taj izveštaj sadrži. Analize Nacionalnog konventa i monitoring izveštaji o napretku Srbije u svakom od 35 pregovaračkih poglavlja pokazuju da ima razloga za zabrinutost u nekoliko ključnih oblasti bez kojih nema napretka ni u privredi, ni u zdravstvu, ni u zaštiti životne sredine, niti ljudskih prava i sloboda. Pre svega je reč o izostanku primene onih mera kojima se uspostavlja vladavina prava i omogućava sloboda govora i sloboda medija. Takve su i ocene iz Godišnjeg izveštaja Evropske komisije. To su fakta i činjenice i tu nema mesta nikakvim proizvoljnim tumačenjima.PROČITAJTE JOŠ:
Ubačeni su i amandmani kojima se traži od Srbije do kraja razreši afere Krušik, Jovanjica i Telekom Srbija… Da li vas je iznenadilo što su se našli u izveštaju?
– Nije iznenadilo nikoga ko poznaje institucionalnu strukturu Evropske unije i podelu nadležnosti. Evropska komisija daje ocenu napretka u ispunjavanju kriterijuma za buduće članstvo na bazi jasnih pokazatelja u nizu tehničkih poglavlja sa jasnim merilima. To je prilično tehnički proces, koji takođe ocenjuje i ispunjenost političkog kriterijuma. Evropski parlament ima obrnutu logiku i on u prvi plan stavlja osnovne kriterijume, političke i vladavine prava, a svoje ocene potkrepljuje i konkretnim primerima i konkretnim slučajevima. Nije iznenađenje da navode i konkretne slučajeve, što Evropska komisija izbegava i na čemu joj deo javnosti zamera. Neprijatna je, međutim, činjenica, da je Srbija došla u situaciju da joj se iz EU poručuje da treba da okonča sudske postupke koji su tek započeti.
Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić ocenio je da se tim admandanima u stvari iz EU pridružuju napadima na predsednika Vučića?
– Nije on jedini koji greši kada sve što se dešava dovodi u vezu s ličnošću predsednika republike.
A koje su najvažnije pouke koje bi trebalo da izvučemo iz ovog izveštaja?
– Pouke su vrlo jasno formulisane u konkretnim preporukama i Evropske komisije i Evropskog parlamenta. Oni će uporno i unedogled postavljati pitanja u vezi s tim dokle se stiglo i šta je urađeno da se prepreke prevaziđu i primeni u praksi sve ono na šta se Srbija sama obavezala kada je izjavila da želi da postane članica Evropske unije. Mene raduje da i Evropski parlament, kao i Evropska komisija pre nekog vremena, preporučuje Vladi Srbije da više uvažava i usvaja preporuke Nacionalnog konventa i njegovih radnih grupa. To bi bilo dovoljno. Naši stručnjaci za ekonomiju, pravo, ekologiju, socijalnu politiku, bezbednost, fakulteti, instituti, profesionalna udruženja svake godine daju preporuke Vladi šta treba da se uradi, šta je dobro pohvalimo, šta nije kritikujemo i nudimo rešenja. Sve to isto onda dođe i od Evropske unije i njenih organa. Nedavno je i Socioekonomski savet to isto preporučivao Srbiji. Dakle, nije to nikakva orkestrirana kampanja protiv Srbije, već prosta logika koja u sprovođenju politika i strategija nedostaje u Srbiji. Da je sve ono što je Konvent godinama unazad preporučivao od izmena Ustava, preko usvajanja medijske strategije, izmena Zakona o radu ili pristupu informacijama od javnog značaja i da ne nabrajam dalje, doslovno prihvaćeno i sprovedeno, ti izveštaji ne bi tako izgledali i šteta po ugled države bila bi znatno manja.PROČITAJTE JOŠ:
Gde škripi u nemogućnosti institucija da ispune obaveze ili nedostatku političke volje da se reforme sprovedu?
– I jedno i drugo i nešto treće što se nikako ne da definisati i nazvati pravim imenom, a često izgleda kao da neko baš to što treba i što svaki građanin očekuje, baš to nikako ne može da se uradi ili ne može baš sada da se uradi. Mnogo se energije troši i ogromni se napori ulažu da nam se objasni zašto nešto ne može da bude urađeno. Da se tako pristupa iznalaženju rešenja za probleme, onda bismo disali čistiji vazduh, Zrenjanin bi imao pijaću vodu, građani suđenja u razumnom roku i po slovu zakona, a mediji bi bili slobodni. Pogledajte samo kako funkcioniše sistem vakcinacije, kojom se brzinom grade putevi… Svakome je jasno da kad država odluči da nešto hoće, ona to i može. Uloga civilnog društva je da utiče da se prioriteti postave tako da doprinose razvoju društva i privrede, ali i bezbednosti građana u svakom pogledu. Nas izgovori ne obeshrabruju u nameri da postavljamo ključna pitanja i nudimo rešenja za koja smatramo da nas probližavaju standardima i praksi evropskih društava. To isto radi i Evropska unija, pa možda i bude nekih pomaka u pozitivnom pravcu.
Prošle godine nismo otvorili nijedno poglavlje, očekujete li neke konkretne rezultate ove godine? Spekuliše se da EU insistira na otvaranju trećeg i četvrtog klastera?
– Ono oko čega ne sme biti spekulacija jesu uslovi pod kojima se to može dogoditi, a oni se nalaze u oblasti političkih kriterijuma i vladavine prava. Država je dužna da pruži relevantne dokaze da je ono što je sama prihvatila i na šta se obavezala i Evropskoj uniji i građanima zaista i uradila. Ne samo na papiru, nego i u praksi. Takve dokaze je pružila kada je reč o ekonomskim kriterijumima i tu Srbija ima pozitivne ocene u nizu poglavlja koja su deo klastera koje navodite. Važno je, međutim, znati i to da su i ekonomski rast i investicije neodrživi na duge staze ako nema vladavine prava. Niko nije siguran u takvoj situaciji. Ni kapital, ni investicije, ni radna mesta, ni ekonomski ugrožene kategorije građana. Zato je važno da se ispune preduslovi i obezbedi pre svega podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, a zatim i dokaže da institucije rade svaka u okviru svojih nadležnosti i da imaju dovoljno kapaciteta za primenu zakona. Zato se na tome toliko insistira.
Kako komentarišete deo u kojem se izveštajem pozivaju države EU koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova da promene mišljenje?
– Pozivaju se stalno jer im je po tom pitanju potrebno jedinstvo koga nema sve dok pet članica ne prizna Kosovo kao državu. Do tada svi akti i zvanični dokumenti Evropske komisije, Parlamenta i Saveta koji pominju Kosovo to rade s navođenjem zvezdice i fusnote koja referiše na Rezoluciju 1244 SBUN.
Očekujete li novo poglavlje u dijalogu Beograda i Prištine? Najave su da bi se mogli povećati pritisci da se to pitanje Kosova reši, i to priznanjem nezavisnosti.
– To ćemo znati nakon završetka zvanične posete Miroslava Lajčaka koji je posrednik u tom dijalogu. Pritisci su stalni samo su nekad manje a nekada više javni i vidljivi. U to nema sumnje.
(feljton.rs/blic)
