Grad kreće u rešavanje problema nelegalne prodaje na novosadskim pijacama! KAZNE DO MILION DINARA

Posted by: admin 22/08/2021 in SRBIJA, VESTI Leave a comment

FELJTON.rs
22.08.2021.

Gradonačelnika Novog Sada Milos Vucevic obišao je jutros novosadske pijace, Futoska, limanska, riblja i najavio dalje korake u suzbijanju nelegalne i ne priavljene prodaje na novosadskim pijacama.

Pijaca je dužna da:

– jasno obeleži i izdvoji pijačni od okolnog prostora, kao i da vidno istakne dane i vreme pijačne trgovine;
– obezbedi kontrolnu vagu na kojoj se vrši provera mase kupljene robe, da je jasno označi na mestu njenog nalaženja i da omogući lak pristup vagi;
– obezbedi da lica koja prodaju robu na pijaci imaju svojstvo trgovca;
– obezbedi uslove za prisustvo i rad nadležnih inspekcija za sve vreme pijačne trgovine.

Prodaja na pijaci uređena je prvenstveno Zakonom o komunalnim delatnostima („Sl. glasnik RS“, br. 88/2011 – dalje: Zakon) i Zakonom o trgovini („Sl. glasnik RS“, br. 53/2010 i 10/2013), kao i podzakonskim aktima donetim na nivou lokalne samouprave, kao što je na primerOdluka o pijacama („Sl. list grada Beograda“, br. 9/2001, 11/2005, 23/2005, 2/2011 i 34/2014), Odluka o pijacama („Sl. list grada Niša“, br. 89/2005 – prečišćeni tekst) i dr.

Pijaca kao posebna tržišna institucija i njene obaveze

Zakonom o trgovini pijaca je definisana u okviru posebnih tržišnih institucija koje predstavljaju posebne, uređene oblike tržišta koji organizuju susret prodavaca i kupaca roba/usluga, sa ciljem njene prodaje ili promocije. Posebne tržišne institucije ne mogu učestvovati ni kao prodavci ni kao kupci u prometu čiji su organizatori, a u ove institucije Zakon ubraja:

– pijace,
– veletržnice,
– robne berze,
– sajam,
– privredne izložbe i tradicionalne manifestacije,
– aukcijske kuće i
– javno nadmetanje.

Članom 25. Zakona o trgovini propisano je da je pijaca posebna tržišna institucija koja se bavi organizovanjem trgovine na malo, putem uređivanja, održavanja i izdavanja specijalizovanog prostora za obavljanje pijačne prodaje robe i pratećih usluga. Pijaca je pravno lice registrovano za obavljanje delatnosti organizacije pijačne prodaje, u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata.

S druge strane, veletržnica je članom 26. Zakona definisana kao posebna tržišna institucija koja se bavi organizovanjem trgovine na veliko i ima status pravnog lica registrovanog za taj oblik trgovine, u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata. Dakle, na pijaci se obavlja promet robe na malo, dok se na veletržnici obavlja promet robe na veliko.

Gradonacelnik je naglasio da je oko futoske i limanske pijace regulisan jedan od najvećih komunalnih nereda u gradu. Podsetio je da su nelegalni prodavci zaposeli ceo plato i onemogućavali građane da normalno prilaze pijaci ili gradskom prevozu, i nelegalni prodavci su zaokupili tezge na istim pijacama.

RESAVANJE POCINJE I TO ODMA..

– Doneli smo odluku da sa Komunalnom milicijom rešimo ovaj problem. Ubuduće će ovde stalno biti prisutna patrola Komunalne milicije u sadejstvu sa policijom i Opštinskom inspekcijom – naveo je GRADONACELNIK.

On je najavio uređenje platoa zelenilom i mobilijarom gde će ljudi, kako je rekao, moći normalno da prođu, odmore se ili sačekaju javni prevoz.

– Nastavićemo sa ovim akcijama u Novom Sadu. Postoji nekoliko tačaka gde postoje problemi sa nelegalnom prodajom, poput temerinske, satelitske pijace. najavio je Vucevic

Naš posao je da uređujemo grad, ali i da uspostavimo komunalni red. Zato smo skoro i primili novih 100 komunalnih miliocionara, zaključio Gradonacelnik Vucevic

Sekretar za poslove komunalne milicije Novog Sada Najavio je slične radnje i uvođenje komunalnog reda oko ostalih pijaca Novog Sada

Zakonom o trgovini (u daljem tekstu: Zakon), uređuju se uslovi i način za obavljanje trgovine na jedinstvenom tržištu Republike Srbije. Zakon se stara da unapredi trgovinu, služi kao regulativa za zaštita tržišta, što ujedno uključuje i zabranu nepoštene tržišne utakmice, ali i sam nadzor nad trgovinom koja se obavlja na teritoriji Republike Srbije.

GDE JE TU PIJAČNA PRODAJA?

U skladu sa Zakonom, pijačna prodaja, odnosno sama pijaca je posebna tržišna institucija koja se bavi organizovanjem trgovine na malo, putem uređivanja, održavanja i izdavanja specijalizovanog prostora za obavljanje pijačne prodaje robe, kao i pratećih usluga. Pijačna prodaja obuhvata prodaju robe naročito na tezgama, boksovima ili posebnim prodajnim objektima, i to svežih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, proizvoda domaće radinosti i zanatskih proizvoda, druge robe široke potrošnje, kao i pružanje pratećih usluga. Prodaju na pijaci obavljaju trgovci.

Imajući u vidu prethodno navedeno, prodaja robe na pijacama jeste trgovina na malo, te na osnovu toga, roba mora da bude označena mašinski čitljivom oznakom, odnosno trgovac koji prodaje robu na pijaci nije izuzet od ove imperativne norme.

Zakonom je propisano da roba pored deklaracije propisane sadržine, mora da bude označena mašinski čitljivom oznakom (GTIN identifikacijom, QR kodom i dr.) – član 34 Zakona.

ŠTA TO ZNAČI?

Ovim Zakonom se od trgovaca na pijaci traži da na svojim proizvodima imaju barkodove ili QR kodove koje možete videti na slici ispod.

Važno je još naglasiti da saglasno Zakonu, ova obaveza primenjuje se po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno počevši od 30.1.2020. godine.

PraviLaw ističe da se radi o novoj dužnosti i nadamo se da će relevantne institucije da sačine uputstva i preporuke kojim će da razjasne nedoumice i praktične probleme u primeni ove odredbe koja uređuje pijace. Takođe se veliko poverenje pruža i očekuje da će za sve neuke prodavce koji svoje proizvode plasiraju na tržištu pijace, biti organizovana neka vrsta edukacije i obrazovanja kako upravljati QR i Bar kodovima, te i to da će prodavce detaljnije uputiti o njihovim pravima i obavezama.

ŠTA JE TO PIJACA DUŽNA DA PRUŽI I OBEZBEDI?

Kao registrovano pravno licu u Registru privrednih subjekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija – Pijaca je dužna da:

1) jasno obeleži i izdvoji pijačni prostor od okolnog prostora, kao i da vidno istakne dane i vreme pijačne trgovine (radne dane);
2) obezbedi vagu na kojoj se vrši provera mase kupljene robe (kontrolna vaga), da je jasno označi na mestu njenog nalaženja i da omogući lak pristup toj vagi;
3) obezbedi da prodaju robe na pijaci obavljaju isključivo trgovci;
4) obezbedi uslove za prisustvo i rad nadležnih inspekcija za sve vreme pijačne trgovine.

Jedinice lokalne samouprave određuju lokaciju, opremanje i održavanje pijace, način izdavanja pijačnog prostora, radno vreme i druga pitanja od značaja za rad pijace.

Benefiti koji proističu iz obaveze pijace kao registrovano pravno lice su mnogobrojni…
Pre svega obezbeđena je zaštita potrošača, ali takođe i trgovaca. Prodavci su naročito zaštićeni od protivpravnih lica koji ne plaćaju svoje dažbine a učestvuju u pijačnoj prodaji. Dakle ako pijaca kao pravno lice adekvatno sprovodi gore navedenu tačku broj 3), prodavci koji savesno vrše prodaju svoje robe su zaštićeni od neovlašćenih “krijumčara” odnosno prodavaca na crno!
Takođe, drugi ali veoma važan benefit koji se ovakvim uređenjem pruža jeste ekološka zaštita. Sprovođenjem tačke broj 1), smanjuje se potencijalno zagađenje koje može biti proizvedeno otpadom nastalim od robe koju prodavci na pijaci plasiraju, ali i od otpada koji kupci mogu proizvesti takođe. Jasno definisan prostor pijačne prodaje, odnosno same pijace je veoma koristan!
I najzad, zaštita potrošača kroz obezbeđivanje kontrolne vage koja je jasno istaknuta štiti kupce od potencijalne prevare od strane prodavaca i donosi sigurnost kod kupaca, te se veruje da će se isti pre obezbediti za takvu pijacu, nego za koju drugu, koja ne nudi sve pogodnosti propisane ovim regulativama.

PraviLaw filozofija je takva da se ovakvi poduhvati treba maksimalno podržati i promovisati. Neophodno je širiti znanje na ovu temu, kako kupcima tako i prodavcima. Ono što je neophodno jeste pre svega obezbediti prodavcima sva neophodna sretstva za ispunjavanje svih propisanih uslova, kako bi sa zadovoljstvom plasirali svoje proizvode i time dodatno usrećili svoje kupce.

Propisi koji regulišu pijačnu prodaju i karakteristike pijačne prodaje

Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetilaca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Redakcija

Objavljeno: 14.10.2016.

Upravljanje pijacama kao delatnost od opšteg interesa

Zakon propisuje da su komunalne delatnosti delatnosti od opšteg interesa i da se odnose na pružanje komunalnih usluga od značaja za ostvarenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica kod kojih je jedinica lokalne samouprave dužna da stvori uslove za obezbeđenje odgovarajućeg kvaliteta, obima, dostupnosti i kontinuiteta, kao i nadzor nad njihovim vršenjem.

Upravljanje pijacama Zakon ubraja među komunalne delatnosti.

Shodno članu 3. stav 1. tačka 9) Zakona, upravljanje pijacama je komunalno opremanje, održavanje i organizacija delatnosti na zatvorenim i otvorenim prostorima, koji su namenjeni za obavljanje prometa poljoprivredno-prehrambenih i drugih proizvoda.

Pijaca kao posebna tržišna institucija i njene obaveze

– pijace,
– veletržnice,
– robne berze,
– sajam,
– privredne izložbe i tradicionalne manifestacije,
– aukcijske kuće i
– javno nadmetanje.

Pijaca je dužna da:

Zakonom o trgovini propisano je da se lokacija, opremanje i održavanje pijace, način izdavanja pijačnog prostora, radno vreme i druga pitanja od značaja za rad pijace uređuju aktom nadležnog organa lokalne samouprave.

Ko može obavljati pijačnu prodaju? Ko su pijačni prodavci?

Prodaju na pijaci mogu obavljati trgovci, a zakonska je obaveza pijace da obezbedi da lica koja prodaju imaju svojstvo trgovca.

Član 11. Zakona o trgovini propisuje koja lica imaju svojstvo trgovca, odnosno koja lica mogu obavljati trgovinu. Prema ovom članu, svojstvo trgovca imaju pravna lica i preduzetnici koji obavljaju trgovinu (i koji su upisani u registar privrednih subjekata).

Svojstvo trgovca imaju i sledeća fizička lica:

– poljoprivrednici, registrovani u skladu sa propisima kojima se uređuje poljoprivreda, u pogledu poljoprivrednih proizovoda koji su predmet registracije;
– lica koja vrše promet ulovljene divljači, ribe, gljiva, divlje flore i faune i ostalih šumskih plodova, u skladu sa propisima o lovu, ribljem fondu, veterini, zaštiti prirode i šumama;
– fizička lica koja u vidu zanimanja obavljaju delatnost slobodne profesije uređenu posebnim propisima.

Koje lice ima status poljoprivrednika?

Kako se na pijacama prodaja odvija najviše od strane poljoprivrednika, na ovom mestu biće pojašnjeno koji su uslovi propisani kako bi određeno fizičko lice obavilo registraciju i steklo status poljoprivrednog gazdinstva, a time i svojstvo trgovca.

Upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava vrši se na osnovu sledećih propisa o poljoprivredi:

– Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009 i 10/2013 – dr. zakon) i
– Pravilnik o upisu u registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva („Sl. glasnik RS“, br. 17/2013, 102/2015 i 6/2016).

Koje lice se smatra poljoprivrednikom i šta je poljoprivredno gazdinstvo uređeno je Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Poljoprivrednik je u skladu sa članom 2. ovog zakona, nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji se isključivo bavi poljoprivrednom proizvodnjom.

Poljoprivredno gazdinstvo jeste proizvodna jedinica na kojoj privredno društvo, zemljoradnička zadruga, ustanova ili drugo pravno lice, preduzetnik ili poljoprivrednik obavlja poljoprivrednu proizvodnju, dok je porodično poljoprivredno gazdinstvo poljoprivredno gazdinstvo na kojem fizičko lice – poljoprivrednik zajedno sa članovima svog domaćinstva obavlja poljoprivrednu proizvodnju.

Nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva jeste fizičko lice – poljoprivrednik i preduzetnik koji obavlja poljoprivrednu proizvodnju, i koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava, kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.

Član porodičnog poljoprivrednog domaćinstva jeste punoletni član istog domaćinstva, koji se stalno ili povremeno bavi radom na gazdinstvu i koji je upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava kao član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, na osnovu izjave da je član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno maloletni član istog gazdinstva na osnovu izjave roditelja, odnosno zakonskog staratelja.

Članom 16. Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju propisano je da je porodično poljoprivredno gazdinstvo osnovni oblik organizovanja poljoprivredne proizvodnje. U zavisnosti od svoje ekonomske snage porodično poljoprivredno gazdinstvo može biti:

1) komercijalno – tržišno je usmereno i može pod uslovima propisanim zakonom ostvariti pravo na podsticaje (neposredni, tržišni, strukturni podsticaji);

2) nekomercijalno – nije tržišno usmereno, a čiji je nosilac korisnik penzije ostvarene po osnovu poljoprivredne proizvodnje i može pod određenim uslovima ostvariti podsticaje u vidu podrške nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima.

Upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava

Poljoprivrednik može biti upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava kao nosilac ili član samo jednog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.

Poljoprivrednik se upisuje u Registar kao korisnik poljoprivrednog zemljišta po osnovu:

– prava svojine,
– rešenja o komasaciji, kao i
– ugovora o zakupu ili ustupanju poljoprivrednog zemljišta na korišćenje.

Upis se vrši na zahtev zainteresovanog lica, a Uprava za agrarna plaćanja nakon sprovedenog upisa, u skladu sa članom 27. Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju izdaje izvod iz Registra kojim poljoprivredna gazdinstva dokazuju svojstvo registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i upisane podatke u Registru pred trećim licima.

Uslovi za upis poljoprivrednog gazdinstva u Registar propisani su Pravilnikom o upisu u registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva. Dakle, da bi se poljoprivrednik upisao u Registar kao poljoprivredno gazdinstvo, neophodno je da ispuni uslove iz ovog pravilnika.

Upis u Registar je dobrovoljan, a sprovodi se na osnovu zahteva koji se podnosi područnoj jedinici Uprave za agrarna plaćanja, prema prebivalištu poljoprivrednika koji je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.

Kada je reč o uslovu koji se tiče zemljišnog fonda, propisano je sledeće:

Da bi se poljoprivrednik – fizičko lice upisalo u Registar kao poljoprivredno gazdinstvo, neophodno je da poseduje odnosno koristi po osnovu zakupa, najmanje 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta na kome obavlja poljoprivrednu proizvodnju.

U Registar se poljoprivrednik može upisati kao poljoprivredno gazdinstvo i sa manje od 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, ako na tom zemljištu obavlja:

– stočarsku, vinogradarsku ili povrtarsku proizvodnju (staklenici i plastenici),
– druge oblike poljoprivredne proizvodnje (uzgoj ribe, gajenje pečuraka, puževa, pčela),
– preradu poljoprivrednih proizvoda ili druge nepoljoprivredne aktivnosti (seoski turizam, stari zanati i dr.).

Što se tiče osnova korišćenja zemljišta, Pravilnikom o upisu u registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva je propisano da se, osim po osnovu prava svojine i zakupa ili ugovora o ustupanju zemljišta na korišćenje, upis može izvršiti i po osnovu rešenja-izvoda o raspodeli komasacione mase ili prava korišćenja poljoprivrednog zemljišta u društvenoj svojini stečenoj teretnim pravnim poslom.

Posebni uslovi za upis koji se odnose na porodično poljoprivredno gazdinstvo propisani su članom 4. Pravilnika o upisu u registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva. Naime, u slučaju upisa porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, u Registar se upisuje poljoprivrednik – fizičko lice koji je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i mogu se upisati članovi porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.

Bračni drugovi mogu da budu upisani samo u jedno porodično poljoprivredno gazdinstvo.

Članovi porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji su vlasnici ili zakupci, odnosno korisnici zemljišta iz člana 2. ovog pravilnika, mogu svojom izjavom da odrede nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva kao korisnika tog zemljišta u smislu ovog pravilnika.

Prilikom upis u Registar, poljoprivrednik se izjašnjava da li je njegovo poljoprivredno gazdinstvo komercijalno ili nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo.

Za svako upisano poljoprivredno gazdinstvo Uprava formira dosije i dodeljuje mu broj (BPG). Jednom izvšen upis u Registar ne znači da je poljoprivrednik trajno stekao status poljoprivrednog gazdinstva, već je predviđena obnova registracije koja se vrši svake godine, u periodu od 1. marta do 30. aprila, u skladu s procedurom propisanom pravilnikom.

Kada se poljoprivrednik upiše u Registar i stekne status poljoprivrednog gazdinstva, samim tim je ispunio i uslov iz člana 11. stav 2. tačka 1) Zakona o trgovini, odnosno stekao je svojstvo trgovca.

Šta obuhvata pijačna prodaja?

Zakon o trgovini u članu 25. propisuje da pijačna prodaja obuhvata prodaju robe na tezgama, boksovima ili posebnim prodajnim objektima i to:

– svežih poljoprivrednih proizvoda i prehrambenih proizvoda,
– proizvoda domaće radinosti i zanatskih proizvoda,
– druge robe široke potrošnje, kao i
– pružanje pratećih usluga.

Kao ekonomski pojam, roba široke potrošnje obuhvata proizvode prehrambene industrije, kozmetičke proizvode i druge proizvode svakodnevne upotrebe, dok je zakonska definicija opredeljuje kao svaku telesnu pokretnu stvar namenjenu prodaji (vidi član 5. stav 1. tačka 7) Zakona o zaštiti potrošača – „Sl. glasnik RS“, br. 62/2014 i 6/2016 – dr. zakon).

Poljoprivredni proizvodi su, u skladu sa članom 2. Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, definisani kao primarni proizvodi i proizvodi prvog stepena njihove prerade nastali u poljoprivrednoj proizvodnji.

Uređenje pijace u nadležnosti jedinica lokalne samouprave – Grad Beograd

Kako je opremanje i održavanje pijaca, kao i način izdavanja pijačnog prostora u nadležnosti lokalne samouprave, na ovom mestu biće ukratko prikazano uređenje pijaca kroz primer grada Beograda. Odluka o pijacama je propis koji je donela Skupština grada Beograda i kojim se uređuju uslovi i način obavljanja komunalne delatnosti održavanja pijaca i pružanja usluga na pijacama na teritoriji grada Beograda.

Članom 2. Odluke pijaca je definisana kao prostor određen planskim aktom, namenjen i komunalno opremljen za obavljanje prometa poljoprivredno-prehrambenih i drugih proizvoda i vršenje usluga u prometu robe, čije se održavanje, opremanje i korišćenje vrši u skladu sa ovom odlukom. Prema Odluci, postoje sledeće vrste pijaca:

– zelena,
– kvantaška,
– stočna,
– robna i
– auto-pijaca.

Održavanje pijaca obuhvata, između ostalog, obavljanje svih poslova kojima se omogućava nesmetano obavljanje prometa i vršenje usluga u prometu robe, i to naročito:

– naplatu naknade za korišćenje objekta, opreme i pijačnog prostora,
– održavanje javnog kantara,
– održavanje objekata komunalne infrastrukture i sl.

Pijačni objekat (manji montažni objekat, kiosk, tezga, vitrina, drugi pokretni objekat i sl.) se, u skladu sa članom 21. Odluke, daje na korišćenje na osnovu ugovora koji se zaključuje između preduzeća koje održava pijacu i korisnika pijačnog objekta – pravnog ili fizičkog lica, odnosno preduzetnika. Ugovorom se određuje tip, namena, naknada koju plaća korisnik, vreme korišćenja i druga pitanja od značaja za korišćenje objekta.

Obaveze pijačnih prodavaca

Prema članu 23. Odluke, korisnik objekta (prodavac npr. na tezgi) je dužan da:

– na vidnom mestu istakne firmu pod kojom posluje,
– obezbedi dovoljnu količinu i asortiman poljoprivredno-prehrambenih, odnosno drugih proizvoda za prodaju.

Takođe, korisnik pijačnog objekta ne sme da objekat, u celini ili njegov deo, ustupi drugom korisniku.

Pijačni prodavac je dužan da za robu koju prodaje istakne cenu. Obaveza isticanja cena propisana je članom 41. stav 1. Zakona o trgovini (lex generali) i odnosi se na sve trgovce na malo.

Trgovac je dužan da na jasan, nesumnjiv, lako uočljiv i čitljiv način istakne prodajnu cenu robe/usluga koja se nudi u trgovini na malo.

Obaveza pijačnih prodavaca da istaknu prodajne cene utvrđena je i članom 24. stav 1. Odluke. Prodavac robe na pijaci dužan je da na svakoj robi istakne maloprodajnu cenu na vidnom mestu i da po toj ceni prodaje izloženu robu. Stavom 2. istog člana propisano je da jeprodavac robe na pijaci dužan da robu tačno meri, a na zahtev kupca izvrši kontrolu merenja na javnom kantaru koji obezbeđuje preduzeće koje održava pijacu.

Obaveza tačnog merenja i provere utvrđena je i Zakonom o zaštiti potrošača, i to članom 26. stav 3. kojim je propisano da je trgovac dužan da potrošaču obezbedi robu u tačnoj meri ili količini i da mu omogući da proveri tu tačnost.

POSTANITE NAS NOVINAR…

Ako imate informaciju koju treba da zna celokupna srpska javnost, ako imate bilo kakav problem, a policija ili bilo koji drzavni organ nece da vam pomogne, na pravom ste mestu! Ako imate fotografiju koju mora da vidi Srbija, ne gubite vreme! Pošaljite nam vest koju ćemo mi, ako za to ima potrebe, i dodatno proveriti. A potom čitajte u feljtonu ili na portalu feljton.rs.

Za naše najvrednije insajdere pripremili smo brojne poklone iznenađenja i vredne nagrade.

pisite nam

feljton.rs@gmail.com