G-E0EWZBLP0V
петак , 7 октобра 2022
Home / SRBIJA / Kamata, kalibar i dužničko roblje, DUGOVI SE NE PRASTAJU!

Kamata, kalibar i dužničko roblje, DUGOVI SE NE PRASTAJU!

FELJTON.rs
19.06.2021.

KAKO DUG OD 4000 MOŽE NARASTI NA 30.000 EVRA, OBJAŠNJAVA SAGOVORNIK „VREMENA“: „TU IDE KAMATA OD DESET ODSTO. ON NIJE IMAO 4000 EVRA ZA PRVU KAMATU PA JE PROLONGIRAO. KADA JE ZAKASNIO SA DRUGOM KAMATOM, OVAJ MU JE LUPIO PENAL, ‘NIJE TI SADA DESET ODSTO, ZATO ŠTO TE ČEKAM SADA JE 20 ODSTO’. I TAKO, KAMATA NA KAMATU, PA VEĆI PENAL, DOĐEŠ U SITUACIJU DA SI DUŽAN 30.000 EVRA, UMESTO 4000“

U srpskom jeziku reč zelenaš ima negativno i uvredljivo značenje, a nije drugačije ni kod drugih naroda. Nema religije i svete knjige u kojoj se ne pominju i ne osuđuju zelenaši, a taj omraženi lik je čest i u literaturi. Najpoznatiji je sigurno Šajlok iz Šekspirovog Mletačkog trgovca, a kod nas su zelenaši bili najčešći gosti u delima Milovana Glišića, gde su uglavnom varali i iskorišćavali prostodušne seljake, poput seoskog pisara Davida Uzlovića u pripoveci „Glava šećera“.

Inače, zelenaš je u izvornom značenju osoba koja od seljaka kupuje žito u zelenom stanju, dok nije sazrelo. Time preuzima na sebe rizik da li će godina biti rodna i kakva će biti cena zrelog žita na berzi, ali zato do krajnjih mogućnosti obara cenu kod kupovine koristeći tešku situaciju zemljoradnika kome je novac neophodan.

Interesovanje javnosti za zelenašenje javlja se najčešće kada se dogodi nešto drastično. Na primer, kada krahira firma poput Elit internešenela, koja je u oglasima nudila da eventualni višak novca kojim neko raspolaže uloži uz garantovanu kamatu od tri odsto mesečno, istovremeno nudeći novac na zajam „po pristupačnim kamatama“. Posao je, posle skoro 15 uspešnih godina, propao kada je krajem prošle godine nestao vlasnik firme Nikola Lazić, a ojađeni klijenti počeli su svakodnevne proteste.

Srbiji, međutim, ne manjka ni mnogo težih slučajeva. U Valjevu je 19. januara ubijen Miodrag Šakić zvani Kapetan, a kao mogući motiv se pominje Šakićev biznis. Ovaj vojni penzioner je veliki broj lokala, kuća i stanova stekao pozajmljivanjem novca uz visoke kamate, a početni kapital je, kažu, stekao „dilovanjem“ deviza početkom devedesetih. Šakić je sa ljudima kojima je pozajmljivao novac sklapao kupoprodajni ugovor u kome je nekretnina dužnika bila zalog, sa klauzulom da se on upisuje kao vlasnik te nekretnine posle određenog vremenskog roka, ukoliko do tada dužnik ne izmiri svoju obavezu. Šakić je privođen u vreme „Sablje“ zbog sumnje da se bavi zelenašenjem, ali je brzo pušten jer nije bilo dokaza za podnošenje prijave.

Trostruko ubistvo koje se 29. septembra 2007. godine dogodilo u beogradskom naselju Vidikovac, u preduzeću S kompani, bilo je takođe povezano sa zelenašenjem. U kancelariji vlasnika ove firme Branislava Sekulovića ubijena su trojica mladića, a rezultati istrage su ukazivali da im je Sekulović dugovao 100.000 evra, koje je pozajmio kako bi završio gradnju stambenog objekta. Sekuloviću se od tada gubi svaki trag.

PRVOBITNA AKUMULACIJA: Tragičan kraj mnogo češće stiže dužnike. Pre tri godine je u Beogradu nastradala čitava porodica, majka je hicima iz pištolja ubila svoja dva sina, potom supruga, da bi na kraju izvršila samoubistvo. Sumnjalo se da je razlog ove tragedije bio očaj zbog dugova sa kamatom u koje je upala ova porodica. Početkom oktobra prošle godine, na svom radnom mestu u upravnoj zgradi saobraćajnog preduzeća Lasta, samoubistvo je iz službenog pištolja izvršio Z. V. U Beogradu je kasnije uhapšen Velimir Kovačević, osumnjičen da je izvršio krivično delo navođenja na samoubistvo tako što je na Z. V. vršio „zelenaški pritisak“, ucenjivao ga i držao u dužničkoj zavisnosti.

Zelenašenje kao pojava postoji oduvek, na svim meridijanima, ali naročito dolazi do izražaja u vreme teških ekonomskih kriza. Taj biznis je kod nas procvetao početkom devedesetih. „Svi koji su se dočepali neke love to su radili’,“ kaže jedan od svedoka nastajanja novog društvenog sloja.“ Taj sloj je nastao uglavnom od „žestokih momaka“ koji su bili poznati po manjku skrupula i debelim policijskim dosijeima. U tim smutnim vremenima oni su se masovno okitili i legitimacijama Državne bezbednosti izdatim u ime „zasluga“ na ratištima i za ranije poduhvate obavljane po inostranstvu u ime Službe. Gotovo bez izuzetka su se bavili i svim drugim vrstama kriminala. Vremena su im pogodovala, policija ih je zaobilazila u širokom luku pa su se dugovi uglavnom uterivali silom, pričalo se i o brojnim privatnim zatvorima za dužnike. Posle 2000. godine, kada je prvobitna akumulacija kapitala završena, pozajmljivanje novca uz kamatu u velikoj meri ušlo je u legalne tokove. Pajser brigade su uglavnom zamenili advokati, što ne znači da je upotreba sile i pretnji u naplati dugova potpuno prekinuta.

Ne treba ni pominjati da zelenaši o svojim poslovima nerado govore za medije, njima reklama takve vrste nije potrebna, ali ni oni koji su sticajem okolnosti koristili zelenaške usluge ne vole da govore pod punim imenom.

„Sve počinje kada nemaš pare, a hoćeš da uđeš u neki posao“, kaže za Vreme A. A. „Mislim da su sve krize koje nastaju u društvu proizvod finansijske krize, a najgore je kada društvo zbog takve krize upadne u krizu morala. Onda nemaš više ni prijatelja, nemaš nikog. Danas je teško naći nekoga ko će da ti pozajmi 5000 evra, onako. Ode čovek u jednu banku, u drugu, ima platu dvesta evra, a treba mu kredit od 5000, koji ne može da dobije. Znaš kakva je procedura sa bankama, treba ti brdo papira, žiranti, nisi likvidan. Kada ljudi izvise na tim mestima gde traže novac u legalnim tokovima, uzimanje para na kamatu im je poslednje rešenje. A na početku izgleda jako bezazleno.“

KAMATE I KALIBRI: Pronaći zelenaša nije teško kada je čovek u finansijskim problemima. Ako ga ne poznaje neko iz bliže okoline, novine koje objavljuju samo oglase prepune su ponuda kompanija i posrednika za „povoljnu pozajmicu“ od nekoga ko para ima. Poznavaoci kažu da često i zelenaš nalazi svog klijenta, onaj ko upadne u kockarske dugove ili neku drugu finansijsku nevolju ne mora mnogo da se trudi – neko će već doći i sam ponuditi usluge. A kada se priča zakotrlja, nema zaustavljanja, ni za dužnika ni za zelenaša.

„Napravi se neki ugovor, oni uzimaju nešto kao hipoteku koja je nekoliko puta veća od sume novca koju si uzeo“, kaže A. A. „Uzmeš, na primer, soma evra, daš u zalog auto od 5000. Vežeš se za neki rok, recimo godinu dana. Obično ljudi misle ‘kada krene posao vratiću’, ali najveći problem nastaje kada počneš da radiš. Ne zarađuje se dovoljno da može da se vrati glavnica, nego se radi za kamatu. Onda se obično probijaju rokovi, rastu penali, i onda može da se završi svakojako. Zavisi kakav je kalibar tog tipa koji je dao pare na kamatu. Neko ide metodom prisile, neko hipotekom, ali na kraju onaj koji je uzeo uvek nagrabusi, na ovaj ili onaj način.“

Kamata zavisi od pozajmljene sume i rokova vraćanja. „Kao i u bankama, što je kraći rok i manja cifra, veća je kamata, što je duži rok i veća cifra, manja je kamata. Ako je 1000 evra, kamata bude deset do 15 odsto, ako su cifre velike, onda su kamate, na primer, pet-šest odsto, ali su sankcije veće. Kad je velika svota u pitanju onda su veliki igrači u igri i sa jedne i sa druge strane, koji ne prezaju ni od čega“, kaže A. A.

On navodi primer prijatelja koji je sa pozajmljenom sumom od 4000 evra došao u situaciju da je dužan 30.000. „Tu ide kamata od deset odsto. On nije imao 400 evra za prvu kamatu pa je prolongirao. Kada je zakasnio sa drugom kamatom, ovaj mu je lupio penal, ‘nije ti sada deset odsto, zato što te čekam sada je 20 odsto’. I tako, kamata na kamatu, pa veći penal, dođeš u situaciju da si dužan 30.000 evra, umesto 4000.“

Prema Krivičnom zakonu i Zakonu o obligacionim odnosima, zelenašenje je krivično delo koje se kažnjava zatvorom od šest meseci do osam godina, zavisno od posledica po žrtvu i „koristi“ (količini uzetih para). Ukoliko se dokaže zelenašenje, takav ugovor se poništava, ali je dokazivanje na sudu problematično. I zelenaši znaju zakon, pa se sklapaju kupoprodajni ugovori u kojima se ne pominje zelenaška kamata, već se navodi da su kupci isplatili određenu sumu za stan, kuću ili auto, u koju je kamata već uračunata.

Ljudi iz dužničkog ropstva izlaze na različite načine. „Ja sam počeo da radim i plaćao sam dugo samo kamatu,“ kaže A. A. „Imao sam sreću da sam naišao na drugara koji je, kada sam mu ispričao moju priču, rekao: ‘Daj nemoj da si lud, evo ti 5000 i vrati čoveku, a meni ćeš vraćati kako budeš imao.’ Neko se tako izvuče, a neko tako ostane bez kola, stana. Tu je svakodnevni pritisak, prodaj stan, prodaj ovo ili ono, i to može da se završi kobno.“

Obim zelenašenja u Srbiji se smanjio kada su konačno stigle banke koje su ponudile kredite, koji su u devedesetim postojali samo za povlašćene. Uz sve ono što je potrebno da bi se kredit dobio, kamate su u bankama u Srbiji među najvećim u Evropi, što se pravda nesigurnošću i rizikom, mada su korisnici kredita u Srbiji, po informacijama banaka, među najredovnijim u izmirivanju svojih obaveza. Potražnja za kreditima je ipak ogromna, kao i broj onih koji moraju da traže druge puteve novca, pa za zelenaše ozbiljna kriza nije nastupila.

„Zelenaštvo je kao i prostitucija, problem za koji znamo da je tu, ali se o njemu malo priča“, kaže za „Vreme“ Milinko Trifković, advokat iz Beograda. „Moramo da prihvatimo činjenicu da ljudi zaista u nekim situacijama imaju hitnu potrebu za novcem. Mnogi moji klijenti su pod raznim okolnostima, kao što su kockarski dugovi, potrebe za ulaganjem u posao, uzeli novac od zelenaša. U velikom broju slučajeva ti ljudi su znali da su novac uzeli pod zelenaškim uslovima, svesni su svoje situacije, stisnu zube, ne iznose to pred sud, ne pokušavaju nikoga da ubiju, nego ropćući plaćaju.

Osim toga, postoje različite vrste davanje novca na kamatu. Postoje ljudi koji se time bave u vidu profesije i obrću velike pare, ali ne treba zaboraviti da imamo jedan broj ljudi koji na takve finansijske aranžmane daju neku svoju ušteđevinu jer im je to način da poboljšaju svoje prihode. Sve dok se ekonomska situacija ne poboljša, a samim tim i bankarski krediti postanu dostupniji, i ovakve situacije će biti česte.“

U svakom gradu u Srbiji ima nekoga ko se bavi zelenašenjem, a takvi su poznati i policiji. „Ne zna im se tačan broj, manje ih je nego ranije, ali ima ih. Ima priče, nema dokaza, zato što je prijava malo“, kaže sagovornik „Vremena“ iz policije u Čačku, gradu koji se krajem devedesetih pročuo po krvavim obračunima u kojima je poginulo nekoliko „viđenijih“ čačanskih kriminalaca, koji su uz ostale aktivnosti beležili i zelenaštvo.

Policija poziva ljude da se izbave iz „kamatnog ropstva“ tako što će takve slučajeve prijaviti policiji i potražiti zaštitu, navodeći da pozajmica uz mesečnu kamatu nije krivično delo, ali da pretnje i iznuda novca preko pozajmljenog iznosa jeste. Preciznih podataka o broju prijavljenih slučajeva, uhapšenih, procesuiranih i osuđenih zelenaša nema, ali se svi slažu da je taj broj zanemarljiv u odnosu na raširenost pojave, najviše zbog straha dužnika koji znaju da zelenaši uglavnom dolaze iz redova kriminalaca.

„Zelenašenje se teško može suzbiti upravo zato što je tako difuzno“, kaže advokat Milinković. „Svaki društveni sloj ima svoje zelenaše, uslovno rečeno. Imate vrlo ozbiljne poslovne ljude koji povremeno u nekim situacijama moraju da pronađu keš da izvrše neke svoje obaveze. O tome skoro ništa ne znamo, to se ne pojavljuje po novinama, ogromne su cifre u pitanju. Srednji sloj se zadužuje uglavnom na manje iznose i plaća, i tako se održava ta neka ponuda i potražnja. Zelenašenje je društveno zlo koje se ne može iskoreniti, pitanje je samo koliko će se držati pod kontrolom.“

Mafija i zelenaštvo

Udruženje italijanskih preduzetnika i trgovaca “Konfeserčenti” je u izvještaju pod naslovom “Kriminalni zagrljaj za poslove” navelo da gangovi italijanske mafije profitiraju od kreditne krize tako što povećavaju pozajmice malim firmama, koristeći svoju veliku gotovinu novca za kupovinu imovine i kompanija po višestruko oborenim cenama. Prema “Konfeserčenti”, zelenaštvo je trenutno najunosniji biznis za mafiju, posebno na jugu Italije.

U izveštaju se navodi da je ponuda zajmova sa visokim kamatnim stopama donela obrt od oko 15 milijardi evra. “Konfeserčenti” procenjuje da je do sada 180.000 malih preduzeća u nedostatku kredita iz banaka bilo primorano na pozajmice od mafije. ,,Sada smo suočeni sa vanrednom situacijom u zelenaštvu koje je eksplodiralo sa vrtoglavom ekonomskom krizom”, kaže se u izveštaju, uz zaključak da će kompanije koje su finansijski slabije moći lakše da budu preuzete.

(feljton.rs/vreme)

About admin

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

WC Captcha 92 − = 89

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

FELJTON.rs

12.11 2021

SRPSKI STOMATOLOG NUDI NAGRADU OD 50.000 EVRA! građani ce biti BOGATO nagrađeni ukoliko KACE I DELE OVU VEST PO SVOJIM DRUSTVENIM MREZAMA

U Novom Sadu je ponovo opljačkana jedna stomatološka ordinacija!

Naime, pljačka se dogodila u ulici Đorđa Zličića broj 44, i to već drugi put u kratkom vremenskom periodu.

 1 / 4 FOTO: PRIVATNA ARHIVA

NE PROPUSTITE…

SRPSKI STOMATOLOG NUDI NAGRADU OD 50.000 EVRA! građani ce biti nagrađeni ukoliko ponude relevantnu informaciju,Ovo su detalji

Prvi put se pljačka dogodila 1. 12. 2017. godine kada je iz ordinacije ukradeno 120 turbina, a pre toga je stomatologu Aleksandru Radoviću nestao automobil iz dvorišta, i potom mu je kuća u kojoj stanuje obijena. 

Stomatolog Aleksandar Radović je za Espreso objasnio kako se sve to izdešavalo i na koga sumnja.

Kada se dogodila prva pljačka priveden je Predrag Kostic, za kim je im bila raspisana potera za tesku kradju, i on mi je 13. januara prošle godine upao u kuću sa nožem. Tada mi je naneo osam uboda, tako da sam jedva ostao živ, i bio sam smrtno ranjen. U tim trenucima, uzeo sam pištolj i u samoodbarni sam ga upucao, objasnio je Radović”. 

foto: Privatna arhiva

Kako kaže, druga pljačka se dogodila 6. juna prošle godine, a za oba puta podneo je i krivične prijave.

Drugog puta mi je nestalo 220 turbina, aparat za espreso kafu, zatim stomatološki kolenjaci u vrednosti od 200 000 evra. Što se tiče ove pljačke, policija još nije ništa otkrila ko je počinilac (izvrsilac), ali se zna tiper, organizato M.A. i njegov sin M.A. USKORO CE BITI OBJAVLJENE NJIHOVE FOTOGRAFIJE SA MESTOM BORAVKA..

Sve nase informacije su dobijene od izvora informacija MUPA Novi Sad

Za informaciju gde je roba prodata i koje ucesnik u pljacki nudim nagradu od 50.000e KOJA CE BITI ISPLACENA ODMAH.

foto: Privatna arhiva

Dodaje da je ponudio nagradu za informaciju, GDE SE DOSTA ZAINTERESOVANIH JAVILO SA RAZNIM INFORMACIJAMA. Jos nije dobijena tacna informacija tako da je nagrada jos aktivna

Juče sam objavio da sam raspisao nagradu za informaciju u vrednosti od 50. 000 evra, pa očekujem da će se neko javiti u narednom vremenskom periodu”, zaključuje Radović

U opisu je naveo da će građani biti nagrađeni ukoliko ponude relevantnu informaciju u vezi sa ovim slučajem oko otkrivanja izvršioca pljačke i poslovnog prostora u kome je ukradena stomatološka oprema. 

Informacije javiti

Novi Sad policijska ispostava klisa

ili pozivom 192

ili DIREKTNO Aleksandru Radovicu

Pratite nas na društvenim mrežama

https://www.instagram.com/feljton.rs/

https://www.facebook.com/feljton.rs

https://twitter.com/FeljtonRs

(feljton.rs/espreso)