G-E0EWZBLP0V
Home / SRBIJA / Енергетска заједница против субвенција термоелектранама..

Енергетска заједница против субвенција термоелектранама..

Највећи део помоћи на које указује ЕЗ тиче се рудника „Ресавица”, који због велике помоћи државе угрожава друга предузећа јер не плаћа струју ЕПС-у и спада у категорију субвенције за подршку инвестицијама у државним предузећима

Секретаријат европске Енергетске заједнице (ЕЗ) позвао је власти држава чланица, међу којима је и Србија, да детаљно преиспитају, односно ограниче субвенције сектору угља. Према Уговору о ЕЗ, како стоји на њиховом сајту, стране морају осигурати забрану сваке државне помоћи која нарушава или прети да ће нарушити конкуренцију тако што ће фаворизовати одређена предузећа или енергетске изворе.

Такође, упозорава да државна помоћ може нарушити конкуренцију и утицати на прекограничну трговину енергијом, због чега је контрола помоћи коју додељује држава од кључне важности за успостављање регионалног енергетског тржишта.

Упитан да ли и колико држава Србије помаже рад термоелектранама на угаљ и да ли би могли без тога, мр Жељко Марковић, консултант за енергетику у „Дилоиту”, потврђује за „Политику” да држава помаже рад термоелектрана на угаљ. Та подршка се у највећем делу заснива на државним гаранцијама за кредите које „Електропривреда Србије” потражује од иностраних финансијских институција. То су углавном кредити за пројекте одсумпоравања и пречишћавања штетних гасова у ТЕНТ-у и Костолцу, као и за друге значајне пројекте у овом сектору.

На питање да ли та помоћ на било који начин угрожава друге и нарушава конкуренцију, будући да се из угља добија више од 70 одсто струје, Марковић каже да у неким случајевима та помоћ угрожава друга предузећа, као што је пример неплаћеног дуга за електричну енергију Јавног предузећа „Ресавица” ЕПС-у, који се третира као „право да не плате” и спада у категорију субвенције за подршку инвестицијама у државним предузећима.

– Управо највећи део субвенција које констатује ЕЗ у својој анализи се тиче управо рудника „Ресавице”, који не би могао да одрживо послује без помоћи државе. Дакле, да тога нема производња не би била исплатива и они би се брзо суочили са стечајем и гашењем. При томе, што се тиче производње електричне енергије, допринос угља из подземних експлоатација „Ресавице” није велики. Мање од два одсто годишње производње из угља долази из ове експлоатације, а гледано на укупну производњу електричне енергије у Србији, тај проценат је још мањи и износи око 1,3 процента – објашњава Марковић.

Што се тиче самог ЕПС-а, додаје, он би свакако могао без помоћи државе уколико би цена на гарантованом снабдевању била на тржишном нивоу, односно када она не би била један од инструмената социјалне политике.

Наш саговорник објашњава да када постоје субвенције неким енергетским субјектима, исти су у могућности да понуде произведену електричну енергију јефтиније у односу на оне који послују искључиво по тржишним принципима, чиме се ствара нелојална конкуренција и нарушавају односи на тржишту. Пример за то је и унутрашње тржиште електричне енергије у малопродаји ка крајњим купцима, где због ниске цене електричне енергије, ни после седам година од отварања тржишта, није дошло до развоја конкуренције, па је тржиште према свим показатељима и даље јако концентрисано и с једним доминантним учесником на тржишту – ЈП ЕПС.

Цене по којима ЕПС послује на унутрашњем комерцијалном тржишту електричне енергије и пласманима на регионалном енергетском тржишту сасвим су довољне за одрживо пословање овог предузећа. Што се тиче саме ЕПС-ове производње из угља, на регионалном тржишту електричне енергије она је у овом тренутку конкурентна јер Србија није у систему трговине емисијама штетних гасова (ЕТС систем), па цена електричне енергије није оптерећена таксом за емисије, за разлику од других произвођача електричне енергије из угља, који долазе из земаља ЕУ.

– За ЕУ то такође спада у негативан утицај на тржиште и нарушавање конкуренције. С друге стране, питање је времена када ћемо, у својим настојањима за прикључење ЕУ, ући и у ЕТС систем, чиме ће се драстично променити околности за одрживост производње електричне енергије из угља. И ЕУ, али и цео свет, у циљу смањења емисија угљен-диоксида, пре или касније угасиће своје термоелектране и затворити руднике, па с те стране ни нас то неће заобићи, не само због обавезе прикључења ЕУ већ и због међународно преузетих обавеза за смањење емисија и постизања нулте емисије 2050. године – закључује наш саговорник.

Директне субвенције државе 88,76 милиона евра

Србија је у 2018. имала директних субвенција у износу од 47,4 милиона евра, док је 2019. тај износ био 41,36 милиона евра, дакле укупно 88,76 милиона евра. Субвенције у виду фискалне подршке чине више од половине износа – 45,03 милиона евра, субвенције за подршку јавним финансијама су у износу од 40,5 милиона евра, док су субвенције за подршку инвестицијама у државним предузећима у износу од 3,23 милиона евра.

Субвенције за фискалну подршку састојале су се од директних буџетских трансфера, владиног зајма за руднике угља и неплаћања пореза и доприноса од стране „Ресавице”, као и директних буџетских трансфера ЕПС-у. Највише субвенција је отишло ЈП ПЕУ „Ресавица” у циљу одржавања пословања и производње, односно експлоатације угља из подземних рудника овог предузећа.

FELJTON.rs / Izvor: Politika.rs

About feljton

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

44 − = 35

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.