Izvor: FELJTON.rs
Objavljeno: 21.08.2025.
Ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine ostalo je jedno od najšokantnijih političkih ubistava u modernoj Evropi. Iako je zvanična verzija poznata i osuđeni su pripadnici „zemunskog klana“ i Jedinice za specijalne operacije, mnoge okolnosti i dan-danas bude sumnju da priča nije do kraja ispričana.
Kao i kod ubistva američkog predsednika Džona F. Kenedija, ili otmice i ubistva italijanskog premijera Alda Mora, atentat na Đinđića postao je plodno tle za teorije zavere, spekulacije i kontradiktorne informacije.
1. Zvanična verzija – samo vrh ledenog brega?
Prema presudama, Đinđića je usmrtio snajperista sa prozora ulica pored Vlade Srbije. Organizatori su bili kriminalci i deo bivših bezbednosnih struktura. Međutim, mnogi analitičari postavljaju pitanje: da li je kriminalni klan zaista mogao samostalno da izvrši atentat na štićenu ličnost tog ranga?
2. „Međunarodna ruka“ – interes velikih sila
Jedna od najintrigantnijih teorija kaže da Đinđić nije smetao samo domaćim strukturama, već i međunarodnim silama. Njegova ideja o ubrzanim reformama, približavanju EU, ali i pokušaj „otvaranja kosovskog pitanja“ mogla je ugroziti interese i na Zapadu i na Istoku.
🔎 Teoretičari tvrde: „On je znao previše, a takvi lideri uvek završe kao mete.“
3. „Treći metak“ – detalj iz istrage koji je nestao
Prema nezvaničnim svedočenjima, u trenutku atentata čula su se dva pucnja, iako je u zapisnicima ostao samo jedan. Ovaj detalj podseća na „misteriju drugog metka“ u atentatu na Kenedija u Dalasu 1963. godine. Da li je postojalo „rezervno osiguranje“, još jedan atentator čija uloga nikada nije otkrivena?
4. Nevidljivi dosijei
Više novinara i istraživača tvrdilo je da su pojedini dokumenti istrage i bezbednosnih službi nestali ili su pod oznakom tajnosti. Zašto? Ako je sve jasno, zašto se ne otvore svi dosijei javnosti? Ova vrsta ćutanja samo produbljuje misteriju.
5. Paralela sa svetskim zavereničkim misterijama
- Kennedy (1963, SAD): zvanično delo jednog snajperiste, ali već 60 godina spekulacije o umešanosti CIA-e, mafije i KGB-a.
- Aldo Moro (1978, Italija): ubili ga „Crvene brigade“, ali mnogi veruju da su velike sile pustile da se zločin dogodi.
- Aleksandar Litvinjenko (2006, London): ubijen radioaktivnim polonijumom, i danas predmet međunarodnih rasprava.
Kada se Đinđićev slučaj posmatra u ovom kontekstu, mnogi analitičari zaključuju da on pripada istom „klubu političkih misterija“ koje nikada neće dobiti definitivne odgovore.
6. Ko je zaista imao korist?
U svakoj teoriji zavere ključno je pitanje: cui bono – „ko ima korist?“ Nakon atentata, mnogi procesi u Srbiji su usporeni, a određene strukture dobile su na vremenu da konsoliduju moć. Kritičari tvrde da je upravo to dokaz da iza atentata stoji mnogo dublja mreža od običnog kriminala.
7. Zašto narod i dalje sumnja?
Dve decenije posle atentata, ankete pokazuju da značajan deo građana Srbije ne veruje zvaničnoj verziji. U kolektivnom sećanju ostaje osećaj da je istina „nedovršena“ i da se deo slagalice i dalje skriva u fiokama bezbednosnih arhiva.
Zaključak: Misterija bez kraja
Ubistvo Zorana Đinđića danas je više od istorijskog događaja – to je politička enigma koja podseća na najveće svetske misterije. Možda jednog dana, kada se otvore svi dosijei i kada poslednji akteri progovore, saznaćemo celu istinu. Do tada, atentat na Đinđića ostaje najveća balkanska teorija zavere i simbol „nedovršenih istina“.
NAPOMENA:
Svi tekstovi objavljeni na portalu FELJTON.rs su autorsko delo i isključiva svojina redakcije i autora. Sadržaj objavljen na portalu FELJTON.rs može se slobodno preuzimati i objavljivati, uz obavezno navođenje izvora i postavljanje direktnog, aktivnog linka koji vodi ka originalnom tekstu na sajtu FELJTON.rs. U suprotnom, primenjuju se dole navedene striktne mere zaštite autorskih prava. Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje, preuzimanje i objavljivanje tekstova bez pismene saglasnosti redakcije. U skladu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije, svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala podleže zakonskoj odgovornosti. Izuzetak su zvanične izjave, saopštenja i javni dokumenti, koji se mogu preuzimati uz obavezno navođenje izvora.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI:
Mišljenja izneta u komentarima, kolumnama i autorskim tekstovima su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno uredničku politiku portala FELJTON.rs. Portal FELJTON.rs ne preuzima odgovornost za sadržaj komentara posetilaca. Za sve sporove nadležan je Sud u Novom Sadu.
Leave a Reply