Izvor: FELJTON.rs Objavljeno: 07.09.2025.
ODLAZAK MAESTRA: Preminuo proslavljeni reditelj Mihailo Vukobratović, tvorac „Boljeg života“
Profesionalci: Mihailo Miša Vukobratović, reditelj foto: Printskrin: YouTube/ RTS Prikazuje https://www.youtube.com/@RTSPrikazuje /
ŽIVOT PREKINUT NA SETU: Tragičan kraj karijere
Srpska kinematografija ostala je bez jednog od svojih najvećih majstora. Proslavljeni reditelj Mihailo Vukobratović (73) preminuo je u bolnici KBC Zemun, na neurohirurškom odeljenju, nakon što se mesecima borio za oporavak od teških povreda. Vukobratović je primljen u bolnicu još 28. juna, nakon što je tragično pao tokom snimanja serije. U tom kobnom padu, zadobio je teške povrede glave i kičme, koje su mu na kraju oduzele život.
Vest o njegovoj smrti odjeknula je kao grom iz vedra neba, iako se mesecima spekulisalo o njegovom zdravstvenom stanju. Režiser koji je svojim delima obeležio generacije, od „Boljeg života“ i „Porodičnog blaga“, do „Bele lađe“ i „Igre sudbine“, otišao je sa ovoga sveta upravo na mestu koje je najviše voleo – na filmskom setu.
Mreža korupcije i laži na Višem sudu u Novom Sadu: Predsednica suda Tijana Jakovljević pod udarom krivične prijave!
PSIHOLOŠKI I SOCIOLOŠKI UTICAJ: Odlazak tvorca „Boljeg života“
Smrt Mihaila Vukobratovića ima dubok psihološki i sociološki značaj. Njegove serije nisu bile samo zabava, već su bile ogledalo društva. Kroz likove i situacije, „Bolji život“ je postao simbol jedne ere, pružajući utehu i humor u teškim vremenima. Vukobratović je bio majstor u prikazivanju porodičnih odnosa i svakodnevnih izazova, zbog čega su se milioni gledalaca prepoznavali u njegovim pričama. Njegov odlazak simbolizuje kraj jedne zlatne ere televizijske produkcije.
JAVNI INTERES I ETIČKE DILEME: Da li je moglo da se spreči?
Ovaj tragični događaj pokreće pitanje o uslovima rada na filmskim setovima. Iako detalji o padu nisu javno objavljeni, postavlja se pitanje da li su mere bezbednosti bile na najvišem nivou? Da li se ovakva nesreća mogla sprečiti?
Javni interes je jasan: ne samo da je Vukobratović bio kulturna ikona, već je njegova smrt podsetnik na opasnosti s kojima se susreću ljudi u kreativnim industrijama. Njegov odlazak je gubitak za celu zajednicu, a njegov rad će zauvek živeti.
✅ NAPOMENA:
Svi tekstovi objavljeni na portalu FELJTON.rs su autorsko delo i isključiva svojina redakcije i autora. Sadržaj objavljen na portalu FELJTON.rs može se slobodno preuzimati i objavljivati, uz obavezno navođenje izvora i postavljanje direktnog, aktivnog linka koji vodi ka originalnom tekstu na sajtu FELJTON.rs. U suprotnom, primenjuju se dole navedene striktne mere zaštite autorskih prava. Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje, preuzimanje i objavljivanje tekstova bez pismene saglasnosti redakcije. U skladu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije, svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala podleže zakonskoj odgovornosti. Izuzetak su zvanične izjave, saopštenja i javni dokumenti, koji se mogu preuzimati uz obavezno navođenje izvora. ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI:
Mišljenja izneta u komentarima, kolumnama i autorskim tekstovima su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno uredničku politiku portala FELJTON.rs. Portal FELJTON.rs ne preuzima odgovornost za sadržaj komentara posetilaca. Za sve sporove nadležan je Sud u Novom Sadu.
https://feljton.rs/knjiga/knjiga.html?utm_source=popup
OPASNOST KNJIGE „SUDSKI KRIMINAL: GLAS IZ PRITVORA“
Knjiga „Sudski kriminal: Glas iz pritvora“ je ocenjena kao „opasna“ ne zbog reči samih po sebi, već zbog posledica koje te reči mogu izazvati. Ona pogađa u srž sistema i otvara pitanje odgovornosti pojedinaca, autora i samog pravosuđa.
1. Ugroženi su imenovani akteri
Za razliku od mnogih dela o korupciji, ova knjiga imenuje konkretne osobe i iznosi direktne optužbe:
- Tužilac Vidak Daković – optužen da je svesno iznosio lažne tvrdnje i prikrivao dokaze.
- Sudije Vladimir Pecovski i Nataša Vojnović – označeni kao akteri teških krivičnih dela: zloupotreba službenog položaja, falsifikovanje isprava i uništavanje dokaza.
Leave a Reply