Pandemija ubrzala arterijsko starenje kod žena

Izvor: FELJTON.rs • Objavljeno: 22. avgust 2025.

Tiha posledica pandemije

(Foto Opzwartbeek, licenca CC BY-SA 4.0)

Dok se svet i dalje bori sa ekonomskim i društvenim posledicama kovida, naučnici upozoravaju na fenomen koji je dugo ostajao skriven – ubrzano arterijsko starenje, naročito kod žena. Tokom poslednjih godina zabeležen je značajan porast slučajeva ateroskleroze, srčanih udara i moždanih udara kod osoba srednjih godina, a najugroženija grupa postale su žene od 35 do 55 godina.

Lekari tvrde da virus nije samo napadao pluća već je ostavljao trajne posledice na krvnim sudovima. Dugotrajna upala i poremećaji u zgrušavanju krvi ubrzali su proces starenja arterija, što je dovelo do toga da mnoge žene biološki „ostare“ desetak godina u veoma kratkom periodu.

Zašto žene plaćaju najveću cenu?

Stručnjaci navode da je kombinacija hormona, hroničnog stresa i dvostrukog tereta – posla i brige o porodici – učinila žene posebno ranjivim. Dok je društvo aplaudiralo lekarima i radnicima u prvim redovima, hiljade žena su tiho nosile posledice pandemije: strah, izolaciju, višestruke infekcije i postkovid sindrom.

Psiholozi ističu da stalni stres i nesigurnost, zajedno sa nedostatkom fizičke aktivnosti tokom lokdauna, ubrzavaju proces starenja arterija. Pandemija je tako otvorila pitanje – da li je društvo previdelo žensku ranjivost u kriznim situacijama?

Medicinske i pravne posledice

U Srbiji već postoji inicijativa lekarskih udruženja da se postkovid arterijsko starenje prizna kao hronična posledica bolesti, što bi otvorilo vrata pravnim zahtevima za odštetu kod određenih slučajeva. Ako bi država priznala dijagnozu, oboleli bi mogli da traže dodatnu medicinsku pomoć o trošku sistema, ali i naknadu štete u slučajevima gde postoji veza između oboljenja i radnog mesta (posebno kod zdravstvenih radnica).

Javna dilema i strah od budućnosti

Ovo otvara ozbiljnu etičku dilemu: da li su žene žrtvovane u pandemiji? Da li je društvo dovoljno uradilo da ih zaštiti? Stručnjaci upozoravaju da je tiha epidemija kardiovaskularnih bolesti već počela i da će naredne decenije pokazati puni razmere ovog problema.

Za zajednicu to znači ogromne troškove lečenja i izgubljene godine života. Za pojedinca – strah od sopstvenog tela koje je ubrzano ostarilo, i pitanje da li je tragedija mogla da se spreči.

✅ NAPOMENA:
Svi tekstovi objavljeni na portalu FELJTON.rs su autorsko delo i isključiva svojina redakcije i autora. Sadržaj objavljen na portalu FELJTON.rs može se slobodno preuzimati i objavljivati, uz obavezno navođenje izvora i postavljanje direktnog, aktivnog linka koji vodi ka originalnom tekstu na sajtu FELJTON.rs. U suprotnom, primenjuju se dole navedene striktne mere zaštite autorskih prava. Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje, preuzimanje i objavljivanje tekstova bez pismene saglasnosti redakcije. U skladu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije, svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala podleže zakonskoj odgovornosti. Izuzetak su zvanične izjave, saopštenja i javni dokumenti, koji se mogu preuzimati uz obavezno navođenje izvora.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI:
Mišljenja izneta u komentarima, kolumnama i autorskim tekstovima su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno uredničku politiku portala FELJTON.rs. Portal FELJTON.rs ne preuzima odgovornost za sadržaj komentara posetilaca. Za sve sporove nadležan je Sud u Novom Sadu.