Izvor: FELJTON.rs Objavljeno: 21.08.2025.
NISAM JA TAJ KOJI JE KRŠIO PRAVILA: Glumac Predrag Milinković Preža bio je kralj sporednih uloga i tihi svedok jedne Jugoslavije
Foto: Miomir Magdevski, licenca: CC BY-SA 4.0
Život u epizodama: Više od običnog sporednog lika
BEOGRAD – Vrelo beogradsko leto, avgust 1933. godine. Dok je grad spavao, rođen je dečak po imenu Predrag Milinković, predodređen da bude izuzetan. Ali ne na način na koji očekujete. Nije postao glavni glumac, heroj na platnu ili vođa revolucije. Umesto toga, postao je srce i duša svake sporedne uloge, čovek čije ste lice prepoznavali, a čije vam je ime promaklo. On je bio „glavna uloga svih sporednih“.
Živeo je 68 godina, ali se čini da je u svakoj od tih godina proživeo stotine života. Bio je više od običnog glumca, bio je živi svedok vremena. Od skromnog konobara do strogog milicionera, njegova pojava je davala autentičnost i život svakoj sceni. U eri turbulentnih društvenih promena, Predrag Milinković je predstavljao stabilnost, on je bio onaj „komšija sa osmehom“ ili „prodavac sa pijace“ kojeg svi poznajemo. Njegova karijera se odvijala u senci reflektora, daleko od slave i glamura, ali u srcu jugoslovenskog i srpskog filma.
Psihološka analiza: Unutrašnji svet kameleona
Psihološki profil Predraga Milinkovića krije se u njegovoj sposobnosti transformacije. Zašto je neko odabrao da bude večiti sporedni lik, umesto da teži slavi? Jedan od mogućih motiva je duboka skromnost i unutrašnji mir. Za njega, umetnost nije bila put do slave, već način života. Gluma mu je bila poziv, a ne profesija. On je verovao da je svaka uloga, ma koliko mala, jednako važna. Njegova sreća nije bila u aplauzu, već u tišini stvaranja.
Sa druge strane, tu je i etička dilema koja se postavlja pred svakog umetnika. Da li je zaista bitno biti slavan da bi bio uspešan? Predrag Milinković nam je pokazao da je suština uspeha u ostavljanju traga, a ne u veličini uloge. Njegov rad, iako neprimetan na prvi pogled, ostavio je neizbrisiv pečat. On je bio lepak koji je držao domaći film na okupu. Kroz njega se provlači i priča o javnom interesu – koliko se ceni rad i talenat ljudi koji su u senci, a bez kojih glavni akteri ne bi mogli da zasijaju?
- Jedne vrele avgustovske noći, 20. avgusta 1933. godine, dok je mesec sijao nad Beogradom, rodio se dečak po imenu Predrag. Mnogi bi rekli da je to bio običan datum, obično rođenje, ali to nije bila istina. Taj dečak, Predrag Milinković Preža, bio je predodređen da bude izuzetan, ali na neobičan način. Nije bio heroj, nije bio vođa, nije bio glavni glumac, već je bio suština svakog sporednog lika. On je bio „glavna uloga svih sporednih“.
- Preža je živeo 68 godina, ali u svakoj od tih godina proživeo je stotine života. Bio je konobar koji je s ponosom nosio poslužavnik i sa osmehom služio goste. Bio je železničar koji je mahao maramicom na peronu, ispraćajući putnike u nepoznato. Bio je kondukter koji je pažljivo proveravao karte, osiguravajući da svi stignu tamo gde treba. Bio je vozač pogrebnih kola koji je s poštovanjem prevozio poslednje putnike.
- Ali Preža nije bio samo čovek od zanata. U njegovim venama je tekla muzika. Bio je violinista čija je muzika mogla da razgali dušu, i igrač flamenka čiji su pokreti bili puni strasti i vatre. Bio je portir koji je svakoga dočekivao s toplim osmehom, kočijaš koji je znao sve tajne beogradskih ulica, i zapisničar koji je beležio važne trenutke.
- Njegovo lice je bilo poznato svima, iako su ga retko pamtili po imenu. Bio je prodavac na pijaci koji je uvek imao najbolju robu, stražar koji je budno čuvao mir i redar koji je rešavao nesporazume. Konačno, bio je milicioner, simbol reda i zakona u turbulentnim vremenima.
- Preža nije sanjao o slavi, nije želeo da mu ime sija na bilbordima. Njegova najveća radost je bila u malim ulogama, u trenucima kada je njegova pojava upotpunjavala neku scenu, dajući joj život. On je bio lepak koji je držao domaći film na okupu. On je bio lice koje nas je podsećalo da svako ima svoju ulogu, ma koliko mala bila. Predrag Milinković Preža je živeo nebrojeno mnogo života, a na kraju je postao legenda, dokaz da i najmanje uloge mogu da ostave najdublji trag.
Sudske posledice i nasleđe: Legat iz senke
Iako nema sudskih posledica povezanih sa njegovom karijerom, slučaj Predraga Milinkovića otvara pitanje pravnog statusa i zaštite glumaca koji rade u sporednim ulogama. Njihov rad je često potcenjen i loše plaćen, a njihov doprinos retko priznat. Njegova priča je svedočanstvo o tome kako su se u Jugoslaviji glumci tretirali kao radnici, bez obzira na veličinu uloge. On je bio primer da se može živeti od posla, ali ne i zaraditi bogatstvo.
Preminuo je 2001. godine, ali je ostavio neizbrisiv trag. Njegovo lice, koje se pojavljuje u stotinama filmova i serija, postalo je simbol jedne epohe. On nije bio samo glumac, bio je umetnik koji je razumeo da je život satkan od malih, svakodnevnih trenutaka. Njegova priča je dramatična, jer nas podseća da su i najmanje uloge u životu važne, i da se prava veličina često krije u senci.
NAPOMENA: Svi tekstovi objavljeni na portalu FELJTON.rs su autorsko delo i isključiva svojina redakcije i autora. Sadržaj objavljen na portalu FELJTON.rs može se slobodno preuzimati i objavljivati, uz obavezno navođenje izvora i postavljanje direktnog, aktivnog linka koji vodi ka originalnom tekstu na sajtu FELJTON.rs. U suprotnom, primenjuju se dole navedene striktne mere zaštite autorskih prava. Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje, preuzimanje i objavljivanje tekstova bez pismene saglasnosti redakcije. U skladu sa Zakon o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije, svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala podleže zakonskoj odgovornosti. Izuzetak su zvanične izjave, saopštenja i javni dokumenti, koji se mogu preuzimati uz obavezno navođenje izvora.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI: Mišljenja izneta u komentarima, kolumnama i autorskim tekstovima su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno uredničku politiku portala FELJTON.rs. Portal FELJTON.rs ne preuzima odgovornost za sadržaj komentara posetilaca. Za sve sporove nadležan je Sud u Novom Sadu.
Leave a Reply