Izvor: FELJTON.rs • Objavljeno: 22. avgust 2025.
Evropska unija suočava se sa ozbiljnim kontradikcijama u svojoj energetskoj politici. Iako je 2022. godine najavljen ambiciozan plan da se do 2027. u potpunosti eliminiše zavisnost od ruskog gasa, statistika iz 2024. pokazuje rast isporuka iz Rusije od čak 18%. Taj podatak baca senku na deklarisanu odlučnost Brisela da prekine zavisnost od Moskve i otvara pitanje koliko su evropske države zaista spremne da sprovedu energetsku tranziciju do kraja.
(Foto: Tormod Sandtorv, licenca: CC BY-SA 2.0)
Zašto raste zavisnost?
Iako su uvedene oštre sankcije Rusiji nakon invazije na Ukrajinu, deo članica EU i dalje nije uspeo da pronađe održive alternativne izvore snabdevanja. Energetski pritisak je posebno izražen u centralnoj i istočnoj Evropi, gde LNG terminali i obnovljivi izvori ne mogu da pokriju rastuću potražnju. Stručnjak za energetiku M. Kovač ocenjuje da „pritisak inflacije i socijalnog nezadovoljstva tera vlade da biraju kratkoročne uštede, čak i ako to znači povratak ruskom gasu“.
„Clean Industrial Deal“ – pokušaj odgovora
Kako bi ublažila rizike, EU je usvojila „Clean Industrial Deal“, paket investicija vredan više desetina milijardi evra, koji ima za cilj ubrzanje dekarbonizacije i prelazak na obnovljive izvore energije. Plan podrazumeva masovne subvencije za solarnu i vetroenergiju, kao i podsticaje za industrije koje prelaze na čistu tehnologiju. Međutim, analitičari upozoravaju da će proći najmanje pet do deset godina pre nego što efekti ovog paketa budu dovoljno jaki da zamene uvoz iz Rusije.
Društvene i političke posledice
Rast uvoza ruskog gasa otvara duboke političke podele unutar EU. Dok deo javnosti smatra da su pragmatični potezi nužni radi ekonomskog opstanka, drugi vide u tome moralnu kapitulaciju pred Moskvom. U pojedinim državama članicama, poput Nemačke i Italije, opozicija koristi ove brojke kao oružje protiv vladajućih struktura, optužujući ih da „govore jedno, a rade drugo“. Istovremeno, građani se pitaju koliko će ih energetska tranzicija koštati i da li će računi za grejanje i struju ponovo eksplodirati već naredne zime.
Pravne i geopolitičke implikacije
Ukoliko se dokaže da pojedine članice krše zajedničku strategiju EU, moguće su i pravne posledice, uključujući kazne i postupke pred evropskim institucijama. Geopolitički gledano, situacija otvara prostor za Moskvu da pokaže da Evropa još uvek nije spremna da se oslobodi zavisnosti, dok Vašington sve otvorenije izražava frustraciju zbog „nedoslednosti evropskih partnera“.
Etika i javni interes
Ova kontradikcija – istovremeno uvoditi sankcije Rusiji, a istovremeno povećavati uvoz njenog gasa – stavlja EU pred tešku etičku dilemu. Građani imaju pravo da znaju da li njihove vlade zaista deluju u skladu sa zvaničnim stavovima, ili je u pitanju još jedna politička predstava iza koje se krije ekonomski oportunizam.
✅ NAPOMENA:
Svi tekstovi objavljeni na portalu FELJTON.rs su autorsko delo i isključiva svojina redakcije i autora. Sadržaj objavljen na portalu FELJTON.rs može se slobodno preuzimati i objavljivati, uz obavezno navođenje izvora i postavljanje direktnog, aktivnog linka koji vodi ka originalnom tekstu na sajtu FELJTON.rs. U suprotnom, primenjuju se dole navedene striktne mere zaštite autorskih prava. Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje, preuzimanje i objavljivanje tekstova bez pismene saglasnosti redakcije. U skladu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije, svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala podleže zakonskoj odgovornosti. Izuzetak su zvanične izjave, saopštenja i javni dokumenti, koji se mogu preuzimati uz obavezno navođenje izvora.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI:
Mišljenja izneta u komentarima, kolumnama i autorskim tekstovima su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno uredničku politiku portala FELJTON.rs. Portal FELJTON.rs ne preuzima odgovornost za sadržaj komentara posetilaca. Za sve sporove nadležan je Sud u Novom Sadu.
Leave a Reply