Izvor: FELJTON.rs Objavljeno: 17. 10. 2025.
Njujork, Kontroverze/Medicina – Dejvid R., poslednji unuk osnivača giganta „Standard Oil“ Džona D. R., preminuo je 2017. u neverovatnoj 102. godini, ali njegova dugovečnost krije mračnu etičku dilemu i niz medicinskih intervencija koje su ušle u urbane legende. Iako zvanično nepotvrđene, šokantne spekulacije tvrde da je R. tokom života imao čak sedam transplantacija srca i navodno je menjao i druge vitalne organe, poput bubrega i dela jetre, u očajničkom pokušaju da „nadživi unuke“ i dostigne magičnih dva veka života. Slučaj Dejvida R. postavlja jezivo pitanje: Može li neograničeno bogatstvo zaista kupiti vreme i ko plaća pravu cenu elite koja menja organe kao gume na automobilu?
(Izvor Nacionalna arhiva i administracija zapisa SAD – NARA, licenca Javni domen)
Detaljna Pozadina Događaja: Cena Večnog Života
- Žrtva/Afera: Dejvid R., milijarder, bankar, filantrop, predsednik Čejz Menheten banke i neizmerno uticajan član američke i svetske elite.
- Tvrdnje o Intervencijama: Centralna kontroverza vrti se oko navoda alternativnih medija i teorija zavere da je R. tokom života imao:
- Sedam transplantacija srca. Prvu je navodno imao u kasnim šezdesetim godinama, a poslednju, šokantno, nakon što je napunio 100 godina.
- Navodno je menjao i bubrege, pa čak i deo jetre.
- „Dah Novog Života“: Nakon jedne od navodnih operacija, Dejvid R. se senzacionalno obratio novinarima: „Svaki put kad dobijem novo srce, kao da mi dah novog života prostruji kroz telo. Osećam se podmlađeno i pun sam života.“
- Cilj: Dva Veka: R. je navodno bio pun optimizma i nade da će uspeti da živi puna dva veka, što je jasan pokazatelj njegove borbe protiv bioloških granica i opsesije besmrtnošću.
Analiza Psiholoških/Socijalnih Motiva: Arogancija Moći i Kontrola
- Psihološki Motiv (Arogancija Vlasti): Motiv R. nije bio samo strah od smrti, već i psihološko uverenje u nadmoć koju mu daje njegovo neizmerno bogatstvo i uticaj. On je bankar, navikao da kontroliše tržišta i politiku. Zamena organa predstavlja pokušaj kontrole nad sopstvenom biologijom i smrću.
- Socijalni Motiv (Besmrtnost Elita): Slučaj R. reflektuje širi socijalni strah od „besmrtnosti elita“. Dok milioni običnih ljudi umiru čekajući donirane organe, Dejvid R. navodno dobija sedam novih srca. Ovo stvara percepciju da se najbolje, najbrže i najčešće transplantacije organa rezervišu za najbogatije i najuticajnije, dok se javnost hrani pričama o filantropiji.
Etička Dilema i Javni Interes: Moralni Monopol na Organe
- Javni Interes (Pravda u Medicini): Javni interes je apsolutan kada je reč o transparentnosti u procedurama transplantacije. Da li je moguće da jedna osoba zaista dobije sedam novih srca, a da se u svetu milioni nalaze na listama čekanja? Ova afera udara u sam temelj moralnosti zdravstvenog sistema.
- Etička Dilema (Bogatstvo vs. Život): Ključna etička dilema: Da li je medicinska etika jednaka za sve? Kritičari oštro postavljaju pitanje moralnosti tolikog broja transplantacija. Da li je R. koristio svoj uticaj i novac da zaobiđe procedure i da li su organi koje je dobio, bez obzira na medicinsko odobrenje, bili praktično „kupljeni“? Pitanje nije samo zakonsko, već duboko moralno – monopol na organe.
Potencijalne Sudske Posledice: Potraga za Anonimnim Donorima
- „Potencijalne Tužbe“: Iako R. više nije živ, teorijski bi se mogle pokrenuti tužbe u vezi sa eventualnom zloupotrebom donorskih lista, ukoliko bi se dokazalo da su donori bili anonimni, a organi prioritetno dodeljivani.
- Izazov za Medicinsku Etiku: Spekulacije oko sedam transplantacija primoravaju medicinske ustanove i etičke odbore da preispitaju svoje procedure. Javni pritisak raste da se utvrdi, koliko je to moguće, da li je bilo kršenja pravila o distribuciji organa.
Drama Tišine: Zvanični Zataškavanje
Dramu slučaja dodatno pojačava zvanična tišina i porodice R. i medicinskih ustanova. Porodica i službeni biografi nikada nisu ni potvrdili ni demantovali ove navode. U zvaničnim izveštajima pominju se samo „uspešno rešavani zdravstveni problemi“, čime se dodatno raspiruju teorije o tajnim, elitnim operacijama koje se kriju od javnosti. Ova tišina je sama po sebi priznavanje postojanja dve klase u medicini: jedne za prosečne i jedne za nedodirljivu elitu.
✅ NAPOMENA:
Svi tekstovi objavljeni na portalu FELJTON.rs su autorsko delo i isključiva svojina redakcije i autora. Sadržaj objavljen na portalu FELJTON.rs može se slobodno preuzimati i objavljivati, uz obavezno navođenje izvora i postavljanje direktnog, aktivnog linka koji vodi ka originalnom tekstu na sajtu FELJTON.rs. U suprotnom, primenjuju se dole navedene striktne mere zaštite autorskih prava. Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje, preuzimanje i objavljivanje tekstova bez pismene saglasnosti redakcije. U skladu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije, svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala podleže zakonskoj odgovornosti. Izuzetak su zvanične izjave, saopštenja i javni dokumenti, koji se mogu preuzimati uz obavezno navođenje izvora.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI:
Mišljenja izneta u komentarima, kolumnama i autorskim tekstovima su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno uredničku politiku portala FELJTON.rs. Portal FELJTON.rs ne preuzima odgovornost za sadržaj komentara posetilaca. Za sve sporove nadležan je Sud u Novom Sadu.
https://feljton.rs/knjiga/knjiga.html?utm_source=popup
OPASNOST KNJIGE „SUDSKI KRIMINAL: GLAS IZ PRITVORA“
🔥 „Pet stotina pedeset dana pritvora i sedam godina suđenja. Sedam godina maltretiranja, laži i skrivanja dokaza i saučesnika. Mislili ste da sam vaša žrtva – a postao sam vaša noćna mora. Vi ste ološ u mantijama, pacovi u sudnicama, trgovci tuđim životima. Sad slušajte: ja sam kazna koju ste sami stvorili. Vaše vreme je završeno. Vaša imena smrde u knjizi koju ne možete da spalite. Ta knjiga je ‘Sudski kriminal: Glas iz pritvora’ – ekser u kovčeg korumpiranog pravosuđa Novog Sada.“ 🔥
Knjiga „Sudski kriminal: Glas iz pritvora“ je ocenjena kao „opasna“ ne zbog reči samih po sebi, već zbog posledica koje te reči mogu izazvati. Ona pogađa u srž sistema i otvara pitanje odgovornosti pojedinaca, autora i samog pravosuđa.
1. Ugroženi su imenovani akteri
Za razliku od mnogih dela o korupciji, ova knjiga imenuje konkretne osobe i iznosi direktne optužbe:
- Tužilac Vidak Daković – optužen da je svesno iznosio lažne tvrdnje i prikrivao dokaze.
- Sudije Vladimir Pecovski i Nataša Vojnović – označeni kao akteri teških krivičnih dela: zloupotreba službenog položaja, falsifikovanje isprava i uništavanje dokaza.
- Advokati, veštaci i ostali ucesnici u lopovluku i kriminalnim radnjama.
Leave a Reply