CENA PANDEMIJE: Koliko je života u Srbiji odneo korona virus?

Izvor: FELJTON.rs • Objavljeno: 22. avgust 2025.

Brojevi iza tišine

Pandemija korona virusa u Srbiji zvanično je odnela oko 19.000 života prema državnim podacima, dok nezavisne analize procenjuju da je realni broj bliži 30.000 preminulih. Najveći deo žrtava činili su stariji sugrađani, ali su tragične posledice zabeležene i među mlađima, pa čak i decom.

(Foto: MUTMUS28, licenca: CC BY-SA 4.0)

Stariji od 65 godina – najteže pogođeni

Preko 75% svih preminulih činili su građani stariji od 65 godina. Hronične bolesti, slabiji imunitet i ograničen pristup bolnicama tokom talasa infekcija učinili su ih najranjivijima. Ova generacija podnela je najveći teret — fizički, ali i psihološki, jer je izolacija starije ostavljala same i ranjive.

Odrasli radno aktivni (25–64 godine)

Ova grupa činila je oko 20% žrtava. Mnogi su izgubili živote u jeku poslovnih i porodičnih obaveza, a naročito su stradali hronični bolesnici kojima je virus ubrzao komplikacije. Za mnoge porodice to je značilo gubitak hranitelja i naglu ekonomsku nesigurnost.

Mladi (15–24 godine)

Smrtnost kod mladih bila je retka, ali ipak prisutna. Procene govore o nekoliko stotina izgubljenih života u ovoj dobi. Posebno je zabrinjavajuće što su neki bili potpuno zdravi, bez prethodnih bolesti, što je stvorilo dodatni strah kod vršnjaka i roditelja.

Deca (0–14 godina)

Iako se dugo smatralo da su deca zaštićena, tokom talasa novih sojeva registrovani su i smrtni slučajevi u najmlađoj populaciji. Zvanično se beleži manje od 50 smrtnih slučajeva dece, ali svaki od tih brojeva predstavlja nenadoknadivu tragediju za porodicu i zajednicu.

Psihološki i društveni šok

Svaki broj skriva ljudsku priču. Gubitak roditelja, dede, bake ili deteta ostavio je duboke rane. U mnogim domaćinstvima ostali su prazni stolovi, prekinuti planovi i osećaj nepravde. Psiholozi upozoravaju da Srbija još uvek nije prošla proces kolektivne žalosti, već potiskuje tugu iza statistike.

Pravno i etičko pitanje

Dilema ostaje: da li su svi životi mogli biti sačuvani? Porodice preminulih sve češće traže odgovornost zdravstvenog sistema i države. Tužbe zbog lošeg lečenja, kašnjenja terapije ili nedostatka medicinskog kiseonika otvaraju pitanje moralne i pravne obaveze države.

Zaključak

Korona virus nije ostavio samo prazne brojke u statistikama, već i duboke ožiljke u društvu. Srbija je izgubila generacije — od najmlađih do najstarijih. Svaka cifra u ovoj tragičnoj bilansi je nečije ime, nečiji život, i nečiji bol.

✅ NAPOMENA:
Svi tekstovi objavljeni na portalu FELJTON.rs su autorsko delo i isključiva svojina redakcije i autora. Sadržaj objavljen na portalu FELJTON.rs može se slobodno preuzimati i objavljivati, uz obavezno navođenje izvora i postavljanje direktnog, aktivnog linka koji vodi ka originalnom tekstu na sajtu FELJTON.rs. U suprotnom, primenjuju se dole navedene striktne mere zaštite autorskih prava. Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje, preuzimanje i objavljivanje tekstova bez pismene saglasnosti redakcije. U skladu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima Republike Srbije, svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala podleže zakonskoj odgovornosti. Izuzetak su zvanične izjave, saopštenja i javni dokumenti, koji se mogu preuzimati uz obavezno navođenje izvora.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI:
Mišljenja izneta u komentarima, kolumnama i autorskim tekstovima su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno uredničku politiku portala FELJTON.rs. Portal FELJTON.rs ne preuzima odgovornost za sadržaj komentara posetilaca. Za sve sporove nadležan je Sud u Novom Sadu.