FELJTON.rs
Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić priznao da od evropskih zemalja mi imamo najblaže mere, on nije voljan da ih uprkos sve težoj epidemiološkoj situaciji, zaoštrava.8Piše: M. N. Stevanović20. marta 2021. 18.00 Izmenjeno: 18.01
Foto: FoNet/ Instagram Buducnost Srbije
„Hajde da probamo sa zatvaranjem na pet ili sedam dana, zaključavanjem na dve ili tri nedelje izgubićemo dodatnih 500 miliona evra“, upozorio je on gostujući pre dva dana na RTS-u.
Nije isključio mogućnost da se postojeće mere produže još dan ili dva, ali je „uz sve poštovanje“ koje ima prema medicinskom delu kriznog štaba, objasnio da se mora naći način da se u Srbiji radi, i da se otvore i kafići i restorani.
Uz takav stav, najavio je i nove mere podrške privredi i građanima, od ponovne isplate po tri minimalca za 1,5 miliona radnika u privatnom sektoru, do uvođenja novih grupa korisnika – muzičara koji nisu u poreskom sistemu, nezaposlenima, ugostiteljstvu a obećana je i novčana isplata građanima i dodatna penzionerima.
Ekonomisti smatraju da je dobro što su nove mere delimično ciljane što je do sada izostajalo iako je jasno da nisu svi na isti način pogođeni krizom i da među onima koji su pomoć primali ima dosta firmi gde je promet bio značajno uvećan tokom pandemije.
– Kad se mere usmere na stvarno pogođene sektore, neke usluge, autobuski prevoz, turizam, potrebno je mnogo manje para. To je pozitivan korak iako malo zakasneo jer su neki već pred bankrotstvom i pitanje je da li će planirana pomoć za njih biti dovoljna. Druga problematična stvar je ako su mere usmerene samo na plaćanje zarada ali na prateće poreze, doprinose i ostale troškove poslovanja ne. Mnoge firme već dugo ne rade i imaju problem da taj deo servisiraju. U redu je fokus na očuvanje zaposlenosti ali uz veštačko održavanje radnih mesta zapostavljeni su oni koji ih kreiraju i koji će se naći u ozbiljnom problemu – kaže Goran Radosavljević, profesor sa FEFA i naglašava da je razumljivo to što je na početku epidemije pomoć bila usmerena svima podjednako, jer se nije znalo na koji način će se sve kretati, ali se tokom godinu dana iskristalisalo koji su to ugroženi sektori i kakva vrsta pomoći im je potrebna.
Privrednici nisu zadovoljni najavljenim potezima države, jer iako im je pomoć neophodna, ukazuju da je bar to što se najavljuje, neselektivno i da ne doprinosi ni opstanku firmi ni suzbijanju pandemije.
– Najveći problem sa merama zatvaranja je to što one nisu dobro promišljene. Kako je moguće da radi veli trgovinski lanac u kome se ne prodaje samo prehrana i gde se stvaraju velike gužve, a farbara mog komšije, u koju ulazi jedan po jedan kupac, mora da bude zatvorena. Jasno je da trgovinski lanac ostvaruje uvećani promet koji se odražava na budžet, kao i na primer benzinske pumpe za čiji rad jedino opravdanje je to što su naše akcize najviše u Evropi – kaže za Danas generalni sekreta Unije poslodavaca Srbije Boško Savković.
On naglašava i da mere podrške neće biti prihvatljive za sve privrednike, jer ako sada isplate minimalac za koji im je novac stigao iz državne kase, već za koji mesec očekuju ih obaveze za poreze i doprinose, pa se nekima za održavanje poslovanja i zaposlenih više isplati da uzmu kredit čak i kada kamata nije preterano povoljna.
I on ima razumevanje za prvu tranšu podrške iz aprila prošle godine, jer tada niko nije znao šta nas očekuje, ali da sada nema opravdanja za to što pomoć privredi nije bolje osmišljena.
Ni lekari na čije je insistiranje pre pet dana uvedeno „zaključavanje“ iako labavo, nisu srećni a ukazuju da je situacija zaosta ozbiljna. Prema rečima Radosava Panića, predsednika Sindikata lekara i farmaceuta, zaključavanje i nije rešenje već je ključna reč u sprovođenju mera.
– Čuli smo da je bilo razbijanja kovid žurki po Beogradu ali ne i koliku su kaznu platiti ugostitelji ili prisutni. Ne znam nikoga ko je platio kaznu jer nije nosio masku gde je to određeno. Zato se plašim da bi neko naredno zaključavanje ili eventualno policijski čas, pogodio one koji savesno rade ali ne i one koji su u nekoj sprezi sa vlastima. Javna je tajna da u svakom gradu uprkos merama rade dva do tri velika ugostiteljska objekata u kojima se okuplja po stotinak ljudi. A to insistiranje predsednika da ugostitelji moraju da rade, tužno je ako se ima u vidu ono što je rekla bivša ministarka Kori Udovički, da se samo tri odsto budžeta puni iz tog sektora. Očigledno je da postoje neke neprimerene veze vlasti i kriminalnog miljea koji upravlja nekim ugostiteljskim objektima u Beogradu – kaže Panić i ističe da privreda treba da radi, građani da se kreću ali i da se država stara o tome da se mere zaštite striktno primenjuju.
Predizborna ili kampanja za vakcinaciju
– Trenutno nisam siguran da postoji dobra volja onih koji upravljaju epidemijom da bude bolje. U više navrata smo imali izjave zvaničnika iz kriznog štaba koje su upućivale na to da neko forsira švedski model, stvaranje imunitetea prirodnim putem. Pitanje je zašto je i dalje antivaserski lobi toliko jak i kome to odgovara a nije baš jasno ni zašto predsednik najavljuje da će sada da ide u vakcinalnu kampanju. Dovoljno bi bilo da na isti način na koji su prikazivali fotografije unakaženih i obezglavljenih tela, na 12 ili 13 televizija prikaže kako se sam vakciniše jer bi veliki broj njegovih pristalica pošao za tim primerom. On međutim, najavljuje da će ići od grada do grada, da se sreće sa građanima i direktno ruši ono što je medicinski deo kriznog štaba preporučio, što je zapravo predizborna, nikako zdravstvena kampanja, kaže Radomir Panić.
Nove mere podrške
Prema najavi predsednika Srbije, već od aprila građani i privreda mogu da očekuju nove mere podrške i to:
* svim građanima po 60 evra u dve tranše, maju i novembru
* nezaposlenima u junu 60 evra
* za oko 3.000 muzičara „koji ne plaćaju porez, nisu u APR-u“ možda dva minimalca
* za 1,5 miliona zaposlenih u privatnom sektoru po tri minimalca čija će isplata krenuti u aprilu
* za ugostitelje bar još jedan minimalac
* penzioneri uz novac koji se isplaćuje svim građanima i dodatnih 50 evra u septembru
(feljton.rs/danas)