FELJTON.rs NEWS PORTAL
FELJTON.rs
Objavljeno: 09.07.2025
Nakon detaljne analize svih ključnih aspekata do 2023 godine, vreme je da sumiramo slučaj Aleksandra Radovića i sagledamo kako se sve ove tačke prepliću u jednu kompleksnu sliku. Od 2023 do danas 9.07 2025 kreće još gori pakao za Aleksandra Radovića.
Sobzirom na to da je Aleksandar Radović proveo godinu i po dana u pritvoru bez ijednog održanog ročišta, to je izuzetno ozbiljna situacija koja zahteva detaljno razmatranje pravnih mogućnosti okrivljenog da se bori protiv dugotrajnog pritvora i odugovlačenja postupka u srpskom pravnom sistemu. To je ključno za razumevanje njegovog položaja i načina na koji može tražiti pravdu.
od saučesnika u pokušaju teškog ubistva Aleksandra Radovića
Isečak iz knjige: „Sudski Kriminal: Glas iz Pritvora“
Autor: Aleksandar Radović
Vazduh u pritvoru bio je težak. Ne od vlage, ni od prašine, već od nagomilane nepravde koja se osećala u svakoj pori zidova. I moje je disanje bilo teško. Ne od bolesti – iako sam znao da mi štrajk glađu i žeđu visi nad glavom kao Damoklov mač – već od tereta laži koje su me gušile. Laži iz sudnice. Laži iz zapisnika. Laži od onih koji su zakleti da služe istini.
Šesnaest meseci. Šesnaest meseci pritvora, a suđenje stoji. Ne stoji, truli. Truli kao dokazi za koje sam znao da ih namerno uništavaju. „Drška noža“, ponavljao sam u sebi, stotine puta. „Drška noža na kojoj očekuju moju krv ili DNK“. O njoj se pričalo pola sata na ročištu, veštak Keckarević se znojio objašnjavajući, a niko od njih – ni sudija, ni tužilac – ni rečju nije spomenuo da dokaza, zapravo, više nema. Da su uništeni. Da su ih, kako je Keckarević kasnije „hipotezirao“ u onom dopisu Ministarstvu pravde, verovatno tretirali „cijanoakrilatima“ u MUP-u, hemikalijama koje brišu sve tragove. Pa zašto pobogu, ako su prali kiselinom, nisu prvo uzeli DNK bris?! Nisu valjda toliko nesposobni? Ili je namera bila nešto drugo?
„Mene ne zanima ko NIJE kriv“, pisao sam i Ministarstvu pravde i Tužilaštvu, iznova i iznova. „Mene zanima KO JE KRIV za uništavanje dokaza!“ Znate, kada vam kažu da institucija nije kriva, to vam ne znači ništa. To je samo nova runda prebacivanja loptice. E pa, neće moći. Ja neću prestati.
Sećam se poslednjeg ročišta. Sudija Nataša Vojnović. Moja advokatica, jedna od onih „devojčica“ po službenoj dužnosti koje sud dodeljuje, pokušala je da postavi pitanje Keckareviću o tome kako se rade analize noža i kako je moguće uništiti dokaze. Nataša Vojnović ju je prekinula, proderala se: „Ovde ja postavljam pitanja, a ne ti!“ I naravno, to nije ušlo u zapisnik. U zapisnik ne ulazi ništa što joj ne odgovara. To je ono što me je najviše bolelo – ta tišina zapisnika, ta crna rupa gde nestaju moje reči, pitanja, argumenti. Ono što ja kažem za deset minuta, ona svede na trideset sekundi. Pa kako da me razume bilo ko drugi ko to bude čitao?
Ali ja sam imao dokaz. Video dokaz. Dobri ljudi, video sam ih kada sam izlazio iz sudnice, pružili su mi fleš. Na njemu je snimak. Snimak svakog mog ročišta. Svake reči. Svake laži koju su izgovorili. Tog dana sam znao. Znao sam da više neću dozvoliti da me gaze.
Zato sam poslao pismo. Sudiji Vojnović. Predsedniku suda. Tužilaštvu. Jasno sam im rekao: „Ja Aleksandar Radović vas molim da prestanete sa manipulacijama i lažima.“ I onda najvažnije: „U SUDNICU MOGU SAMO DA ME UNESU 6 POLICAJACA, ULAZITI NEĆU U SUDNICU DOK NE URADITE VEŠTAČENJA KOJA STE TREBALI DA URADITE PO ZAKONU JOŠ PRE 5 GODINA.“
I dalje: „U SLUČAJU DA ME UHAPSITE OD TOG SEKUNDA STUPAM U ŠTRAJK I GLADJU I ŽEDJU, I ZA SVE ŠTO MI SE DESI BIĆE ODGOVORNA ISKLJUĆIVO SUDIJA NATAŠA VOJNOVIĆ.“
Neka znaju. Neće me slomiti. Ni pritvorom, ni lažnim zapisnicima, ni uništenim dokazima. Nema presude bez istine. Nema. Ja sam glas iz pritvora, i moja priča mora biti ispričana. U emisiji „SUDSKI KRIMINAL – NOVOSADSKI INSAJDER“, ako treba. Ili u knjizi. Ali biće ispričana.
Slučaj Aleksandra Radovića: Kompleksna Slika Pravde i Opstrukcije
Slučaj Aleksandra Radovića, koji se razvija u Višem sudu u Novom Sadu pod oznakom K 88/2020, daleko je od jednostavnog slučaja pokušaja ubistva i samoodbrane. On je postao paradigma širih problema u srpskom pravosudnom sistemu, obeleženih optužbama za opstrukciju, zataškavanje dokaza, potencijalnu korupciju i borbu pojedinca protiv moćnih struktura.
1. Pljačka i Pokušaj Ubistva: Početak Drame
Sve počinje brutalnom pljačkom Radovićeve imovine (procena oko 100.000 EUR opreme, plus vozilo) od strane Predraga Kostića 7. decembra 2017. godine. Policija hapsi Kostića, ali ga, prema Radovićevim navodima, pušta na slobodu. Ova odluka je ključna, jer Radović tvrdi da Kostić tada počinje da ga prati, a Radović upozorava policiju na pretnje i čak na prisustvo Kostićevog kombija ispred njegove kuće – upozorenja koja su, prema njemu, ignorisana.
Kulminacija se dešava 13. januara 2018. godine kada Predrag Kostić, navodno sa saučesnicima, provaljuje u Radovićevu kuću i nanosi mu osam uboda nožem. Radović uzvraća vatru legalnim oružjem. Ovaj sled događaja postavlja temelj za Radovićevu odbranu putem nužne odbrane, naglašavajući neposrednu životnu ugroženost i pravo da se brani u sopstvenom domu. Sud bi morao da proceni srazmernost odbrane, ali i okolnosti izuzetnog straha i razdraženosti pod kojima je Radović reagovao.
2. Optužbe za Opstrukciju i Uništavanje Dokaza: Srž Radovićeve Borbe
Srž Radovićeve uporne borbe leži u njegovim optužbama da pravosuđe namerno ignoriše i uništava ključne dokaze:
- Mobilni telefoni: Radović od početka insistira na veštačenju svog i Kostićevog telefona, tvrdeći da njegov telefon sadrži snimak razgovora sa inspektorom Ilibašićem, koji dokazuje policijski nemar i ugrožavanje njegovog života. Kostićev telefon bi, po Radoviću, razotkrio komunikaciju sa saučesnicima.
- Automatska puška: Pronalazak automatske puške sa punim okvirom na licu mesta je izuzetno važan dokaz koji implicira ozbiljnu nameru i potencijalno učešće više lica. Radović tvrdi da veštačenje puške nije sprovedeno.
- Drška noža: Najšokantnija optužba je da je drška noža kojom je izboden – ključan dokaz za DNK tragove – namerno uništena neadekvatnom metodom veštačenja. Radović se poziva na navodnu izjavu veštaka Keckarevića koji je potvrdio da je korišćen „lepak“ koji uništava dokaze.
Ove optužbe direktno impliciraju krivična dela sprečavanja i ometanja dokazivanja, a ukoliko su počinjena od strane službenih lica, i zloupotrebu službenog položaja.
3. Uloga Policije i Veštaka: Predmet Radovićevih Optužbi
Radović direktno optužuje policijske službenike (inspektore Ilibašića i Karanovića) za neozbiljno vođenje istrage, ignorisanje njegovih upozorenja i ugrožavanje njegovog života puštanjem Kostića na slobodu i neadekvatnim reagovanjem na pretnje.
Veštak Dušan Keckarević je takođe u centru pažnje. Radović tvrdi da je Keckarević lagao u svom zvaničnom dopisu Ministarstvu, negirajući upotrebu lepka, a da Radović ima snimak suđenja koji dokazuje suprotno. Ova optužba, ako se dokaže, povlači krivičnu odgovornost za davanje lažnog iskaza i ozbiljno narušava kredibilitet Biološkog fakulteta i celog sistema veštačenja.
4. Sudija Nataša Vojnović i Diskreciono Pravo: Tačka Sporenja
Radović upućuje direktne optužbe i sudiji Nataši Vojnović, navodeći da „sve odbija“ u vezi sa veštačenjima i da „zataškava“ dokaze i saučesnike. Štaviše, tvrdi da je snimak suđenja zabeležio i trenutke kada sudija i veštak „rade zajedno kao jedno“, uključujući navodno izbacivanje Radovićevih pitanja iz zapisnika.
Sudija ima diskreciono pravo da odbije dokazne predloge, ali to mora biti temeljno obrazloženo i u skladu sa principima pravičnog suđenja i utvrđivanja istine. Odbijanje veštačenja ključnih dokaza u ovako teškom slučaju, uz navodno hapšenje Radovića zbog njegovog insistiranja na tome (22. novembra 2022.), postavlja ozbiljno pitanje prekoračenja sudijskih ovlašćenja i povrede Radovićevog prava na odbranu.
5. Transparentnost Suđenja i Borba Javnošću:
Radovićeva najava da će objaviti snimke suđenja u medijima pretvara ovaj slučaj u javnu debatu o integritetu pravosuđa. Iako su pravila o snimanju suđenja stroga i često zahtevaju odobrenje suda (što ovaj snimak verovatno nema), njegovu moralnu i medijsku težinu ne treba potceniti. Radović koristi javnost kao poslednje sredstvo pritiska, verujući da će „sve izaći na videlo“, bez obzira na ishod presude.
Preplitanje Tačaka:
Sve ove tačke su duboko isprepletene:
- Neefikasnost policije u rešavanju prvobitne pljačke i puštanje Kostića na slobodu direktno su doveli do napada na Radovića.
- Navodno uništavanje i ignorisanje ključnih dokaza (nož, puška, telefoni) stvara prepreke za Radovićevu odbranu i utvrđivanje pune istine o saučesnicima i motivima.
- Priznanje Jelene Čubre o saučesništvu u pljački pojačava motiv i upućuje na organizovanu kriminalnu aktivnost.
- Optužbe protiv veštaka i sudije (za laži i zataškavanje) bacaju sumnju na objektivnost i nepristrasnost celog postupka.
- Političke veze Dobrosava Marića su, prema Radoviću, ključni faktor iza navodnog zataškavanja, pružajući objašnjenje za upornost sistema da ne istraži sve dokaze.
- Hapšenje Radovića zbog zahteva za veštačenjem šalje zabrinjavajuću poruku o cenzuri i pritisku na okrivljene koji se bore za svoja prava.
- Snimak suđenja postaje potencijalni „smoking gun“ koji bi mogao razotkriti sve navedene nepravilnosti i promeniti tok događaja.
Slučaj Aleksandra Radovića je, dakle, mnogo više od lične tragedije. On je složena mreža optužbi o korupciji, opstrukciji pravde i borbi za istinu, koja dovodi u pitanje same temelje poverenja u pravosudni sistem Srbije.
Da li postoji neki specifičan element ove sumarne analize koji biste želeli dublje da istražite, ili možda imate neko drugo pitanje u vezi sa ovim kompleksnim slučajem?
To je do 2023, a do 2025 nastaje pravi pakao za Aleksandra Radovića godinu ipo dana provodi u pritvoru bez i jednog jedinog održanog ročišta, napisao je iz pritvora dosta podnesaka gde upozorava da je potrebno veštačenje automatske puške, mobilnih telefona i hapšenje saučesnika u pokušaju teškog ubistva Aleksandra Radovića u njegovoj kući. I da me drže godinu ipo dana u pritvoru bespravno i bez i jednog jedinog dokaza.
Hvala na ovim ključnim informacijama koje nam značajno ažuriraju vremensku liniju i pojačavaju dramatičnost slučaja Aleksandra Radovića. Period od 2023. do sredine 2025. godine, prema Vašim navodima, predstavlja najteži deo njegove borbe – godinu i po dana provedenih u pritvoru bez ijednog održanog ročišta, dok on i dalje insistira na ključnim dokazima.
Aleksandar Radović: Godinu i Po Dana Pritvora Bez Ročišta – Kulminacija Borbe za Pravdu
Informacije da je Aleksandar Radović proveo godinu i po dana u pritvoru bez ijednog održanog ročišta, i to uprkos njegovim neprestanim zahtevima za veštačenjima i insistiranju na hapšenju saučesnika, dodatno produbljuju zabrinutost za stanje pravosudnog sistema. Ovo ukazuje na izuzetno problematične aspekte pravde, brzine postupka i poštovanja ljudskih prava u Srbiji.
1. Produženi Pritvor Bez Ročišta: Ozbiljno Kršenje Prava?
- Pritvor kao izuzetak: U srpskom krivičnom postupku, pritvor je najstroža mera obezbeđenja prisustva okrivljenog i sme se primenjivati samo izuzetno, pod strogo definisanim uslovima (npr. opasnost od bekstva, opasnost od ponavljanja dela, opasnost od uticaja na svedoke/dokaze, posebno teška krivična dela sa uznemirenjem javnosti). On nije kazna, već mera.
- Pravo na suđenje u razumnom roku: Evropska konvencija o ljudskim pravima (Član 6) garantuje pravo na suđenje u razumnom roku. Držanje lica u pritvoru godinu i po dana bez održavanja ročišta, posebno u kontekstu optužbi za samoodbranu, predstavlja ekstremno dug period koji je često ocenjen kao kršenje prava na suđenje u razumnom roku od strane Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP). ESLJP uvek naglašava da dugotrajan pritvor mora biti propraćen aktivnim sprovođenjem dokaznih radnji i intenzivnim vođenjem postupka.
- „Bespravno i bez dokaza“: Radovićeva tvrdnja da ga drže „bespravno i bez i jednog jedinog dokaza“ je ključna. Ako zaista nema novih dokaza koji opravdavaju pritvor, a i dalje se ne radi na izvođenju ključnih dokaza koje on traži, to snažno sugeriše da se pritvor koristi kao sredstvo pritiska ili da je odluka o pritvoru neutemeljena.
2. Nastavak Borbe iz Pritvora: Podnesci i Zahtevi
Činjenica da Aleksandar Radović i iz pritvora nastavlja da piše podneske i upozorava na potrebu za veštačenjem automatske puške, mobilnih telefona i hapšenjem saučesnika pokazuje njegovu izuzetnu upornost i uverenje u svoju nevinost. To takođe govori o tome da, uprkos pritvoru, ključni dokazi i sumnje na saučesništvo i dalje nisu razjašnjeni.
- Automatska puška i mobilni telefoni: Radovićev fokus na ovim dokazima je dosledan. On smatra da bi njihovo veštačenje otkrilo pozadinu napada, planiranje, eventualne saučesnike i komunikaciju koja bi potkrepila njegovu odbranu. Odbijanje suda da sprovede ova veštačenja, dok se on drži u pritvoru, je izuzetno problematično.
- Hapšenje saučesnika: Radovićeva insistiranje na hapšenju saučesnika, koje pominje i u ranijim podnescima (priznanje Jelene Čubre, prisustvo više lica), ukazuje na njegovu percepciju da se ne radi o izolovanom incidentu, već o delu veće, organizovane kriminalne aktivnosti. Nečinjenje po tom pitanju, dok je on u pritvoru, stvara utisak da se štite moćni akteri.
3. Uloga Medija i Javnosti: Poslednji Ventil?
U situaciji kada se iz pritvora ne nazire rešenje, a sudski proces stagnira, mediji i javnost postaju Radovićev poslednji „ventil“. Njegovo otvoreno obraćanje medijima, najave objavljivanja snimaka suđenja, i isticanje problema iz pritvora, ukazuju na očajničku borbu da se privuče pažnja na nepravdu koju doživljava.
Šire implikacije:
Slučaj Aleksandra Radovića, sa godinom i po dana pritvora bez ročišta, postaje drastičan primer koji otvara brojna pitanja o:
- Efikasnosti pravosuđa: Zašto se postupak ne pomera sa mrtve tačke? Zašto ključna veštačenja nisu sprovedena?
- Nezavisnosti pravosuđa: Da li političke veze ili drugi uticaji zaista sprečavaju pravično suđenje i utvrđivanje istine?
- Poštovanju ljudskih prava: Da li je produženi pritvor bez dokaza i suđenja kršenje osnovnih ljudskih prava?
- Odgovornosti sudija i tužilaca: Kome odgovaraju sudije i tužioci za ovakvo vođenje postupka?
Ova nova informacija o dugotrajnom pritvoru bez napretka u suđenju dodaje još jedan sloj ozbiljnosti ovom ionako kompleksnom slučaju. Radovićeva situacija sada više nije samo o pojedinačnom krivičnom delu, već o dubokim sistemskim izazovima.
S obzirom na to da je Aleksandar Radović proveo godinu i po dana u pritvoru bez ijednog održanog ročišta, to je izuzetno ozbiljna situacija koja zahteva detaljno razmatranje pravnih mogućnosti okrivljenog da se bori protiv dugotrajnog pritvora i odugovlačenja postupka u srpskom pravnom sistemu. To je ključno za razumevanje njegovog položaja i načina na koji može tražiti pravdu.
Pravne Mogućnosti Okrivljenog Protiv Dugotrajnog Pritvora i Odugovlačenja Postupka u Srbiji
Dugotrajan pritvor bez održanog ročišta je ozbiljna povreda prava na slobodu i prava na suđenje u razumnom roku. Srpski krivični postupak i ustavno pravo nude mehanizme za borbu protiv takvog stanja.
1. Žalba na Rešenje o Određivanju/Produženju Pritvora
- Pravni lek: Ovo je primarni i najčešći mehanizam. Rešenje o određivanju ili produženju pritvora donosi sudija za prethodni postupak ili veće, a okrivljeni i njegov branilac imaju pravo da podnesu žalbu višem sudu (npr. apelacionom sudu).
- Obrazloženje: Pritvor se mora obrazložiti konkretnim razlozima za svaki slučaj, a ne paušalno. Žalba mora detaljno pobijati te razloge, ukazujući na nedostatak dokaza za postojanje pritvorskog osnova ili na mogućnost primene blažih mera (npr. jemstvo, kućni pritvor, zabrana napuštanja stana/mesta).
- Vremenski okvir: Sudije su dužne da periodično preispituju pritvor (npr. na svaka tri meseca), te se žalbe mogu podnositi nakon svakog novog rešenja o produženju.
2. Predlog za Ukidanje Pritvora
- Inicijativa odbrane: Okrivljeni ili njegov branilac mogu u bilo kom trenutku podneti predlog sudu koji vodi postupak da se pritvor ukine.
- Novi dokazi/okolnosti: Ovaj predlog se obično zasniva na novim činjenicama ili promenjenim okolnostima koje ukazuju da pritvorski osnov više ne postoji (npr. saslušani su svi svedoci, pribavljeni su svi dokazi, okrivljeni je obezbedio garancije za prisustvo). U slučaju Radovića, argument bi bio da su svi razlozi za pritvor (posebno uticaj na svedoke ili dokaze) iscrpljeni ili da je nepostupanje suda učinilo pritvor nerazumnim.
3. Podnesci Sudu za Ubrzanje Postupka
- Pisanje urgencija: Iako ne formalni pravni lekovi uvek, okrivljeni i branilac mogu pisati urgencije sudu i tužilaštvu tražeći ubrzanje postupka i zakazivanje ročišta. U Radovićevom slučaju, njegovi podnesci iz pritvora upravo služe ovoj svrsi, ukazujući na hitnost veštačenja ključnih dokaza.
- Značaj: Iako sudije imaju pravo da upravljaju kalendarom, konstantne urgencije stavljaju pritisak i mogu biti važan dokaz u kasnijim postupcima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.
4. Ustavna Žalba
- Nakon iscrpljivanja drugih pravnih lekova: Ukoliko okrivljeni smatra da su mu dugotrajnim pritvorom ili odugovlačenjem postupka povređena ustavna prava (posebno pravo na slobodu i bezbednost, i pravo na suđenje u razumnom roku), nakon iscrpljivanja svih redovnih pravnih lekova (žalbi na rešenja o pritvoru), može podneti ustavnu žalbu Ustavnom sudu Republike Srbije.
- Cilj: Ustavna žalba ne vodi direktno ukidanju pritvora (mada Ustavni sud može to naložiti), već se njom traži utvrđivanje povrede ustavnih prava i nalog nižem sudu da postupa u skladu sa zakonom. Takođe, ustavnom žalbom se može tražiti naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.
5. Predstavka Evropskom Sudu za Ljudska Prava (ESLJP)
- Nakon iscrpljivanja domaćih pravnih lekova: Ovo je poslednja instanca. Ako okrivljeni iscrpi sve domaće pravne lekove (uključujući i ustavnu žalbu), može podneti predstavku ESLJP-u u Strazburu.
- Povrede prava: ESLJP često utvrđuje povrede prava na slobodu i bezbednost (Član 5 EKLJP) zbog neosnovanog ili predugog pritvora, kao i prava na suđenje u razumnom roku (Član 6 EKLJP) zbog odugovlačenja postupka.
- Ishod: ESLJP može naložiti državi da isplati pravičnu naknadu okrivljenom zbog pretrpljene štete i da preduzme mere kako bi se postupak ubrzao ili pravilno sproveo. Odluke ESLJP-a su obavezujuće za Srbiju.
6. Pritužbe nadležnim institucijama
- Zaštitnik građana: Može se podneti pritužba Zaštitniku građana na rad suda ili tužilaštva zbog odugovlačenja postupka ili nepoštovanja prava.
- Visoki savet sudstva (VSS) / Državno veće tužilaca (DVT): Ovim telima se mogu podneti pritužbe na rad konkretnog sudije ili tužioca zbog odugovlačenja ili kršenja pravila postupka. Oni su zaduženi za disciplinsku odgovornost.
- Ministarstvo pravde / Unutrašnja kontrola MUP-a: U slučajevima kada se sumnja na zloupotrebe ili prikrivanje dokaza od strane policijskih službenika ili veštaka, mogu se podneti pritužbe ovim institucijama, kao što je Radović i učinio.
Kontekst Radovićevog Slučaja:
S obzirom na to da je Aleksandar Radović godinu i po dana u pritvoru bez održanog ročišta, a pritom konstantno ukazuje na ključne dokaze i saučesnike, njegova pozicija je izuzetno teška. Njegova borba bi trebalo da se vodi na svim ovim frontovima istovremeno, koristeći sve dostupne pravne mehanizme, a naročito:
- Kontinuirano žaljenje na rešenja o produženju pritvora.
- Podnošenje predloga za ukidanje pritvora uz navođenje da nema novih dokaza i da su istražne radnje koje bi opravdale pritvor zanemarene.
- Priprema ustavne žalbe (ukoliko su iscrpljeni svi redovni pravni lekovi) zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.
- Razmatranje predstavke ESLJP-u kao krajnje opcije.
- Upornost u podnošenju podnesaka sudu i tužilaštvu, kao što i čini, da se ubrza postupak i izvedu ključni dokazi.
Njegova situacija ukazuje na ozbiljne sistemske propuste i borbu pojedinca protiv potencijalno „zacementiranih“ procesa, gde transparentnost i medijski pritisak mogu postati ključni saveznik.
Slučaj ubistva Predraga Kostića, sa ovim novim, eksplozivnim detaljima. On otvara pitanja o transparentnosti sudstva, pravu na odbranu, i integritetu samog procesa pravde u Srbiji.
Novi Sad: Provalnik Predrag Kostić razbio staklo i provukao se kroz vrata i osam puta nožem izbo vlasnika kuće. Sudija Vladimir Pecovski drži vlasnika u pritvoru godinu ipo
POSTANITE NAS NOVINAR…
Ako imate informaciju koju treba da zna celokupna srpska javnost, ako imate bilo kakav problem, a policija ili bilo koji drzavni organ nece da vam pomogne, na pravom ste mestu! Ako imate fotografiju koju mora da vidi Srbija, ne gubite vreme! Pošaljite nam vest koju ćemo mi, ako za to ima potrebe, i dodatno proveriti. A potom čitajte u feljtonu ili na portalu feljton.rs.
Za naše najvrednije insajdere pripremili smo brojne poklone iznenađenja i vredne nagrade.
pisite nam
feljton.rs@gmail.com
Pratite nas na društvenim mrežama
https://www.instagram.com/feljton.rs/
https://www.facebook.com/feljton.rs
Ako smatrate da je na našem sajtu vaše autorsko pravo nečim prekršeno, molimo da o tome obavestite admina, navedete link ka spornom sadržaju, kao i dokaz da ste vi nosilac autorskog prava. Po dogovoru, ili ćemo sporni sadržaj ukloniti ili potpisati vas kao autora i navesti link ka originalu. feljton.rs@gmail.com
Svaka objavljena vest sa fotografijom, na FELJTON.rs je vec bila javna vest..
Ukoliko smatrate da sadržaj objavljen na našim komunikacijskim kanalima krši vaše autorsko, lično ili drugo pravo ili interes, možete zahtijevati objavu odgovora ili ispravke. Slučaj će biti u najkraćem roku razmotren, a sporni sadržaji biće uklonjeni ili ispravljeni odmah po eventualnom ustanovljavanju istinitosti sadržaja žalbe. Sve pritužbe kao i prigovore možete slati na e-mail adresu feljton.rs@gmail.com Materijal poslat na ovu e-mail adresu će se smatrati pravovaljanim.
FELJTON.rs je prešao u novo vlasništvo od 18.6.2025. Novoj redakciji možete postavljati pitanja za vesti koje su nastale od 18.6 2025. Vesti koje su nastale pre 18.6 2025 biće obradjene i neke obrisane..
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku FELJTON.rs
