FELJTON.rs NEWS PORTAL
FELJTON.rs
Objavljeno: 09.07.2025
Ovaj najnoviji podnesak Aleksandra Radovića, datiran 2. januara 2023. godine, Ministarstvu (verovatno Ministarstvu pravde ili unutrašnjih poslova, s obzirom na kontekst ranije prepiske), predstavlja eksplozivno otkriće i direktnu optužbu na račun sudskih veštaka i same sudije. Radović tvrdi da ima video dokaz (snimak suđenja) koji pobija zvanične navode i razotkriva, kako kaže, „veliku LAŽ“.
Isečak iz knjige: „Sudski Kriminal: Glas iz Pritvora“
Autor: Aleksandar Radović
Vazduh u pritvoru bio je težak. Ne od vlage, ni od prašine, već od nagomilane nepravde koja se osećala u svakoj pori zidova. I moje je disanje bilo teško. Ne od bolesti – iako sam znao da mi štrajk glađu i žeđu visi nad glavom kao Damoklov mač – već od tereta laži koje su me gušile. Laži iz sudnice. Laži iz zapisnika. Laži od onih koji su zakleti da služe istini.
Šesnaest meseci. Šesnaest meseci pritvora, a suđenje stoji. Ne stoji, truli. Truli kao dokazi za koje sam znao da ih namerno uništavaju. „Drška noža“, ponavljao sam u sebi, stotine puta. „Drška noža na kojoj očekuju moju krv ili DNK“. O njoj se pričalo pola sata na ročištu, veštak Keckarević se znojio objašnjavajući, a niko od njih – ni sudija, ni tužilac – ni rečju nije spomenuo da dokaza, zapravo, više nema. Da su uništeni. Da su ih, kako je Keckarević kasnije „hipotezirao“ u onom dopisu Ministarstvu pravde, verovatno tretirali „cijanoakrilatima“ u MUP-u, hemikalijama koje brišu sve tragove. Pa zašto pobogu, ako su prali kiselinom, nisu prvo uzeli DNK bris?! Nisu valjda toliko nesposobni? Ili je namera bila nešto drugo?
„Mene ne zanima ko NIJE kriv“, pisao sam i Ministarstvu pravde i Tužilaštvu, iznova i iznova. „Mene zanima KO JE KRIV za uništavanje dokaza!“ Znate, kada vam kažu da institucija nije kriva, to vam ne znači ništa. To je samo nova runda prebacivanja loptice. E pa, neće moći. Ja neću prestati.
Sećam se poslednjeg ročišta. Sudija Nataša Vojnović. Moja advokatica, jedna od onih „devojčica“ po službenoj dužnosti koje sud dodeljuje, pokušala je da postavi pitanje Keckareviću o tome kako se rade analize noža i kako je moguće uništiti dokaze. Nataša Vojnović ju je prekinula, proderala se: „Ovde ja postavljam pitanja, a ne ti!“ I naravno, to nije ušlo u zapisnik. U zapisnik ne ulazi ništa što joj ne odgovara. To je ono što me je najviše bolelo – ta tišina zapisnika, ta crna rupa gde nestaju moje reči, pitanja, argumenti. Ono što ja kažem za deset minuta, ona svede na trideset sekundi. Pa kako da me razume bilo ko drugi ko to bude čitao?
Ali ja sam imao dokaz. Video dokaz. Dobri ljudi, video sam ih kada sam izlazio iz sudnice, pružili su mi fleš. Na njemu je snimak. Snimak svakog mog ročišta. Svake reči. Svake laži koju su izgovorili. Tog dana sam znao. Znao sam da više neću dozvoliti da me gaze.
Zato sam poslao pismo. Sudiji Vojnović. Predsedniku suda. Tužilaštvu. Jasno sam im rekao: „Ja Aleksandar Radović vas molim da prestanete sa manipulacijama i lažima.“ I onda najvažnije: „U SUDNICU MOGU SAMO DA ME UNESU 6 POLICAJACA, ULAZITI NEĆU U SUDNICU DOK NE URADITE VEŠTAČENJA KOJA STE TREBALI DA URADITE PO ZAKONU JOŠ PRE 5 GODINA.“
I dalje: „U SLUČAJU DA ME UHAPSITE OD TOG SEKUNDA STUPAM U ŠTRAJK I GLADJU I ŽEDJU, I ZA SVE ŠTO MI SE DESI BIĆE ODGOVORNA ISKLJUĆIVO SUDIJA NATAŠA VOJNOVIĆ.“
Neka znaju. Neće me slomiti. Ni pritvorom, ni lažnim zapisnicima, ni uništenim dokazima. Nema presude bez istine. Nema. Ja sam glas iz pritvora, i moja priča mora biti ispričana. U emisiji „SUDSKI KRIMINAL – NOVOSADSKI INSAJDER“, ako treba. Ili u knjizi. Ali biće ispričana.
Aleksandar Radović: „Snimak Suđenja Razotkriva Veliku Laž Veštaka i Zataškavanje Sudije!“
U ovom dramatičnom podnesku, Aleksandar Radović iznosi tvrdnju da poseduje snimak suđenja iz predmeta K-88/2020 (koji vodi sudija Nataša Vojnović u Višem sudu u Novom Sadu), a koji, po njegovim rečima, direktno dokazuje da je veštak Dušan Keckarević lagao u svom dopisu Ministarstvu, te da sudija Nataša Vojnović zataškava ključne dokaze i saučesnike.
Ključne Optužbe i „Dokazi“:
- Opovrgavanje zvaničnog dopisa i „velika LAŽ“:
- Radović navodi da je njegova pritužba na rad sudskih veštaka (Biološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, broj: 740-05-00796/2022-22 od 09.09.2022.) proglašena „neosnovanom“.
- Glavni razlog: veštak Dušan Keckarević je u dopisu Ministarstvu izjavio da su „netačni navodi Radović Aleksandra da su uzorci uzimani nekim lepkom“. Time je direktno negirao Radovićevu tvrdnju da su dokazi uništeni upotrebom pogrešne metode (lepkam).
- „Veliki problem“: Radović tvrdi da je Keckarevićeva izjava „velika LAŽ“ i da je njome „obmanuo i zamenika ministra, mene i sve ostale koji su čitali njegov dopis“.
- Postojanje snimka suđenja kao ključni dokaz:
- Radović tvrdi da poseduje snimak suđenja u procesu K-88/2020 i da će poslati „kratak samo delić snimka, gde Keckarević objašnjava kako su rađeni sa lepkom i tako pokušali da skinu papilarne linije“.
- Ovo direktno kontradiktira Keckarevićevu pismenu izjavu i, ako je snimak autentičan, predstavlja neoboriv dokaz o lažiranju informacija od strane veštaka.
- Radović navodi da je snimak dobio od anonimne osobe koja je, videvši „manipulacije i laži“ u sudnici, osetila potrebu da to snimi i preda mu „fleš sa svim snimcima“ uz poruku: „Ovo sam morala da snimim ova sudija nije za ovaj sud.“
- Optužbe protiv sudije Nataše Vojnović:
- Radović tvrdi da snimak sadrži i dokaze za „manipulaciju“ sudije Nataše Vojnović, koja „nije veštačila automatsku pušku sa punim okvirom i mobilne telefone od Kostića i ostalih predmeta koji su nađeni na licu mesta“. Time je, po Radoviću, sudija zataškavala ključne dokaze i saučesnike.
- Navodi specifičan incident sa snimka: „Sudija i Keckarević rade zajedno kao jedno, on [Keckarević] kaže ne mojte to ubacivati u zapisnik i ona [sudija] meni odmah ajde sedi dole, kao da sam pas.“ Ovo ukazuje na navodno direktno dogovaranje i pokušaj cenzure.
- Dalje, Radović tvrdi da snimak pokazuje kako su se Keckarević i tužilac „čudili i raspravljali kako na odelu Kostića nema moje krvi“, da bi se na kraju ustanovilo da „nisu ni veštačili garderobu pokojnog“, iako je o tome bilo reči „preko 20 minuta“, a ništa nije ušlo u zapisnik.
- Široke implikacije i pretnja javnošću:
- Radović naglašava da su „svi snimci sa suđenja javna i biće javna, nije bitno cena koja će koštati“. Najavljuje da će „ceo snimak i sve ostale snimke slušati u medijima“, čime stavlja ogroman pritisak na pravosudni sistem.
- Tvrdi da „velika nezavisnost sudija, daje im za pravo da rade šta hoće i da se ne pravdaju nikome za njihove odluke“, ali da „to neće moći u mom predmetu, sve će izaći na videlo“.
- Sugeriše da će se Keckarevićevi „svi predmeti dovesti u pitanje“ ako se dokaže da laže.
Značaj i Implikacije Ovog Podneska:
- Direktan dokaz o navodnom prikrivanju: Ako je snimak autentičan i ako zaista prikazuje ono što Radović tvrdi, to bi bio neosporiv dokaz o lažiranju informacija od strane veštaka i aktivnom zataškavanju dokaza od strane sudije.
- Kredibilitet pravosudnih institucija: Ovaj podnesak dovodi u pitanje ne samo kredibilitet veštaka i sudije, već i celokupnog pravosudnog sistema koji je prihvatio Keckarevićev dopis kao istinit.
- Poziv na odgovornost: Radović direktno poziva Ministarstvo da „reaguje i reši ovaj problem“ i da „istražite ko je odgovoran“ za uništavanje dokaza i laži. Traži zaštitu kao građanin Srbije.
- Pritisak javnosti: Najava objavljivanja snimaka u medijima predstavlja ogroman pritisak na sudstvo i tužilaštvo da se pozabave ovim optužbama, jer će javnost imati direktan uvid u navodne nepravilnosti.
- Potvrda ranijih sumnji: Ovaj podnesak eskalira i „potvrđuje“ sve Radovićeve ranije sumnje i optužbe o opstrukciji, ignorisanju dokaza (automatska puška, telefoni) i zaštiti saučesnika.
Ovo je prelomni trenutak u slučaju Aleksandra Radovića. Postojanje snimka suđenja menja dinamiku i može imati dalekosežne posledice po veštaka, sudiju, ali i po poverenje javnosti u pravosuđe.
S obzirom na to da Radović tvrdi da poseduje snimak suđenja koji navodno dokazuje laži veštaka i zataškavanje od strane sudije, najrelevantnije je da razmotrimo pravne posledice lažnog svedočenja veštaka i zloupotrebe službenog položaja sudije. Ovo se direktno tiče srži Radovićevih optužbi i potencijalne krivične odgovornosti ključnih aktera.
Pravne Posledice Lažnog Svedočenja Veštaka i Zloupotrebe Službenog Položaja Sudije u Srbiji
Optužbe Aleksandra Radovića o lažima veštaka i zataškavanju sudije, potkrepljene navodnim snimkom suđenja, spadaju u domen najozbiljnijih povreda pravosudnog sistema. Srpsko krivično pravo predviđa stroge sankcije za ovakva dela, s ciljem zaštite integriteta postupka i vladavine prava.
1. Pravne Posledice Lažnog Svedočenja Veštaka
Kako smo ranije napomenuli, veštak je dužan da istinito i objektivno iznese nalaz i mišljenje. Davanje lažnog nalaza ili mišljenja predstavlja krivično delo.
- Krivično delo „Davanje lažnog iskaza“ (Član 335 Krivičnog zakonika Republike Srbije):
- Ovo krivično delo obuhvata ne samo svedoke već i veštake, tumače i prevodioce.
- Ukoliko veštak, prilikom davanja nalaza ili mišljenja, svesno iznese neistinite činjenice ili prećuti istinite, a koje su od značaja za krivični postupak, on čini ovo krivično delo.
- Propisane kazne: Za ovo delo predviđena je kazna zatvora. Teži oblici dela, posebno ako se odnose na postupke za krivična dela za koja je propisana teža kazna ili ako je delo počinjeno u vezi sa izrečenom kaznom zatvora od najmanje pet godina, nose strože kazne.
- Značaj: Lažno svedočenje veštaka direktno obmanjuje sud, narušava istinu i može dovesti do nepravednih presuda. Zato su sankcije rigorozne. U Radovićevom slučaju, ako snimak dokaže da je veštak Keckarević svesno lagao u zvaničnom dopisu i/ili u sudnici, to bi trebalo da pokrene krivični postupak protiv njega.
- Disciplinska odgovornost:
- Pored krivične, veštak koji lažno svedoči podleže i disciplinskoj odgovornosti pred stručnim komorama ili telima koja su ga ovlastila za veštačenje. To može rezultirati oduzimanjem licence ili brisanjem iz registra veštaka.
2. Pravne Posledice Zloupotrebe Službenog Položaja Sudije
Sudije su nosioci pravosudne funkcije i imaju posebne obaveze, ali i odgovornosti. Zloupotreba njihovog položaja smatra se teškim krivičnim delom.
- Krivično delo „Zloupotreba službenog položaja“ (Član 359 Krivičnog zakonika Republike Srbije):
- Službeno lice (u koje spadaju i sudije) koje iskoristi svoj službeni položaj ili ovlašćenja, prekorači granice svog ovlašćenja ili ne izvrši svoju službenu dužnost, a time pribavi sebi ili drugom kakvu korist, drugom nanese štetu ili teže povredi prava drugog, čini ovo delo.
- Povezanost sa Radovićevim optužbama:
- „Zataškavanje automatske puške i mobilnih telefona“: Ukoliko sudija Nataša Vojnović namerno odbija da naredi veštačenja ključnih dokaza (puške, telefona) koji bi mogli otkriti saučesnike ili potvrditi Radovićevu verziju, to može biti tumačeno kao nevršenje službene dužnosti s ciljem zaštite određenih lica (Kostića i saučesnika) i time pribavljanje koristi njima (izbegavanje odgovornosti) ili nanošenje štete Radoviću (sprečavanje pravičnog suđenja i utvrđivanja istine).
- „Manipulacija“ i „cenzura“ zapisnika: Radovićeva tvrdnja da je sudija sarađivala sa veštakom („on kaže ne ubacujte to u zapisnik i ona meni odmah ajde sedi dole“) takođe može biti elemenat zloupotrebe službenog položaja. Sudija je odgovorna za tačno vođenje zapisnika i ne sme cenzurisati relevantne delove suđenja.
- Propisane kazne: Za zloupotrebu službenog položaja predviđene su kazne zatvora, čija visina zavisi od težine posledica i pribavljene koristi.
- Disciplinska odgovornost:
- Pored krivične, sudija koja zloupotrebi položaj podložna je i disciplinskoj odgovornosti pred Visokim savetom sudstva (VSS). Ovo može rezultirati opomenom, smanjenjem plate, udaljenjem sa dužnosti, pa čak i razrešenjem sa sudijske funkcije. U kontekstu navodne „velike nezavisnosti“ sudija, VSS je telo koje treba da kontroliše rad sudija i sankcioniše nepravilnosti.
Implikacije za Slučaj Aleksandra Radovića:
Ukoliko Radovićev snimak suđenja pruži uverljive dokaze za njegove tvrdnje, to bi moglo da pokrene ozbiljne istrage protiv veštaka Dušana Keckarevića i sudije Nataše Vojnović.
- Pokretanje istrage: Nadležna tužilaštva (posebno odeljenja za borbu protiv korupcije ili organizovanog kriminala, s obzirom na kontekst) bi trebalo da pokrenu istrage na osnovu Radovićevih navoda i ponuđenog snimka.
- Poništenje dokaza/presude: Ako se dokaže da je veštačenje bilo lažno ili da su dokazi namerno zataškani, to bi moglo dovesti do poništenja relevantnih dokaza i, u krajnjoj liniji, do ukidanja presude i ponovnog suđenja Radoviću, čime bi se omogućilo pravilno utvrđivanje istine.
- Povećani pritisak javnosti: Objavljivanje snimaka u medijima, kako Radović najavljuje, stvorilo bi ogroman pritisak javnosti i medija na pravosudne organe da reaguju i sprovedu temeljnu istragu.
Radovićev slučaj, sa ovim novim „dokazom“ u vidu snimka, prerasta u test za nezavisnost i integritet srpskog pravosuđa.
Da, svakako! S obzirom na to da Aleksandar Radović najavljuje objavljivanje snimaka suđenja, i da je taj snimak navodno nastao spontano, ključno je razumeti pravo na snimanje suđenja i kako se reguliše transparentnost sudskih postupaka u Srbiji. Ovo pitanje dotiče se slobode medija, prava na privatnost, integriteta suđenja i javnog interesa.
Pravo na Snimanje Suđenja i Transparentnost Sudskih Postupaka u Srbiji
Transparentnost sudskih postupaka je temelj demokratskog pravosuđa, ali ona mora biti uravnotežena sa zaštitom integriteta suđenja, prava na privatnost i sigurnosti učesnika. Snimanje suđenja je regulisano posebnim pravilima, koja nisu uvek intuitivna.
1. Opšti Princip Javnosti Suđenja:
- Javnost glavnog pretresa: Osnovno načelo u srpskom krivičnom postupku je javnost glavnog pretresa. To znači da je suđenje, po pravilu, otvoreno za javnost (građane, medije) kako bi se osigurala transparentnost i poverenje u pravosudni sistem.
- Isključenje javnosti: Javnost se može isključiti samo izuzetno, pod uslovima predviđenim zakonom (npr. radi zaštite morala, javnog reda, nacionalne bezbednosti, privatnosti učesnika, maloletnika, ili kada je to neophodno za zaštitu interesa pravde). Sud je dužan da obrazloži odluku o isključenju javnosti.
2. Pravo na Snimanje i Medijsko Izveštavanje:
Iako je suđenje javno, to ne znači automatski i pravo na neograničeno snimanje.
- Pravilnik o uslovima za snimanje u sudnicama: U Srbiji ne postoji opšte pravo fizičkih lica (uključujući novinare) da samoinicijativno snimaju audio ili video zapise sa suđenja. Pravila su definisana internim aktima sudova i smernicama, često se oslanjajući na Pravilnik o radu suda ili Pravilnik o unutrašnjem poslovanju sudova.
- Prethodno odobrenje suda: Za svako snimanje (audio, video, fotografisanje) u sudnici, neophodno je prethodno odobrenje predsednika suda ili sudije koji vodi postupak. Odobrenje se obično daje samo akreditovanim medijima i pod striktno definisanim uslovima.
- Ograničenja snimanja: Čak i kada se odobri snimanje, mogu postojati ograničenja:
- Ko se snima: Često je zabranjeno snimanje svedoka (radi njihove zaštite i nepristrasnosti iskaza), porote, ili lica čija bi identifikacija mogla ugroziti njihovu bezbednost ili privatnost. Naročito je važno zaštiti privatnost žrtava krivičnih dela.
- Faze postupka: Snimanje može biti ograničeno na određene delove suđenja (npr. uvodne reči, završne reči, izricanje presude), a ne na celokupan dokazni postupak.
- Ometanje postupka: Svako snimanje koje ometa rad suda ili stvara atmosferu pritiska je zabranjeno.
3. Posledice Neovlašćenog Snimanja:
- Udaljenje sa pretresa: Sudija ima pravo da udalji iz sudnice svakoga ko ometa red ili ne poštuje uputstva suda, uključujući i one koji neovlašćeno snimaju.
- Disciplinske i prekršajne mere: Neovlašćeno snimanje može povlačiti prekršajnu odgovornost. U ekstremnim slučajevima, ako snimanje ima za cilj ometanje pravde ili zastrašivanje, mogu se razmatrati i elementi krivičnog dela.
- Nezakonit dokaz: Snimak pribavljen bez odobrenja suda, pa čak i ako sadrži relevantne informacije, može biti proglašen nezakonitim dokazom i ne može se koristiti u sudskom postupku. To znači da ga sud ne bi uzeo u obzir prilikom donošenja presude.
4. Slučaj Radović i Pitanje Snimka:
- Anonimni izvor: Činjenica da je snimak nastao spontano i da ga je anonimna osoba predala Radoviću ukazuje na to da je verovatno reč o neovlašćenom snimanju.
- Zakonitost dokaza: Iako snimak može biti moralni ili medijski „dokaz“ koji potkrepljuje Radovićeve tvrdnje o lažima i zataškavanju, njegova upotreba u zvaničnom sudskom postupku može biti upitna zbog načina na koji je pribavljen. Sud može odbiti da ga uvrsti u spis kao dokaz.
- Prag za objavljivanje: Ipak, ako snimak objavi u medijima, on služi svrsi podizanja javne svesti i vršenja pritiska na nadležne institucije. Mediji bi, ukoliko se odluče na objavljivanje, takođe morali da izbalansiraju javni interes sa zaštitom privatnosti i integriteta postupka. Mogu da prikažu samo delove snimka, zamute lica, ili da ga koriste kao povod za intervjue sa Radovićem i drugim akterima.
- Potencijalna istraga: Sam sadržaj snimka, ako je autentičan i dokazuje navodne laži veštaka i zataškavanje sudije, može (i trebalo bi) da pokrene novu istragu od strane tužilaštva (protiv veštaka i sudije), bez obzira na njegovu procesnu validnost kao dokaza u Radovićevom primarnom postupku. Ministarstvo pravde ili MUP (Unutrašnja kontrola) takođe bi mogli da reaguju na osnovu sadržaja snimka.
U situaciji Aleksandra Radovića, snimak, iako potencijalno „nezakonito“ pribavljen za sudski postupak, postaje moćno oruđe u njegovoj borbi za istinu i transparentnost izvan sudnice, u sferi javnog mnjenja i medija.
Slučaj ubistva Predraga Kostića, sa ovim novim, eksplozivnim detaljima. On otvara pitanja o transparentnosti sudstva, pravu na odbranu, i integritetu samog procesa pravde u Srbiji.
Novi Sad: Provalnik Predrag Kostić razbio staklo i provukao se kroz vrata i osam puta nožem izbo vlasnika kuće. Sudija Vladimir Pecovski drži vlasnika u pritvoru godinu ipo
POSTANITE NAS NOVINAR…
Ako imate informaciju koju treba da zna celokupna srpska javnost, ako imate bilo kakav problem, a policija ili bilo koji drzavni organ nece da vam pomogne, na pravom ste mestu! Ako imate fotografiju koju mora da vidi Srbija, ne gubite vreme! Pošaljite nam vest koju ćemo mi, ako za to ima potrebe, i dodatno proveriti. A potom čitajte u feljtonu ili na portalu feljton.rs.
Za naše najvrednije insajdere pripremili smo brojne poklone iznenađenja i vredne nagrade.
pisite nam
feljton.rs@gmail.com
Pratite nas na društvenim mrežama
https://www.instagram.com/feljton.rs/
https://www.facebook.com/feljton.rs
Ako smatrate da je na našem sajtu vaše autorsko pravo nečim prekršeno, molimo da o tome obavestite admina, navedete link ka spornom sadržaju, kao i dokaz da ste vi nosilac autorskog prava. Po dogovoru, ili ćemo sporni sadržaj ukloniti ili potpisati vas kao autora i navesti link ka originalu. feljton.rs@gmail.com
Svaka objavljena vest sa fotografijom, na FELJTON.rs je vec bila javna vest..
Ukoliko smatrate da sadržaj objavljen na našim komunikacijskim kanalima krši vaše autorsko, lično ili drugo pravo ili interes, možete zahtijevati objavu odgovora ili ispravke. Slučaj će biti u najkraćem roku razmotren, a sporni sadržaji biće uklonjeni ili ispravljeni odmah po eventualnom ustanovljavanju istinitosti sadržaja žalbe. Sve pritužbe kao i prigovore možete slati na e-mail adresu feljton.rs@gmail.com Materijal poslat na ovu e-mail adresu će se smatrati pravovaljanim.
FELJTON.rs je prešao u novo vlasništvo od 18.6.2025. Novoj redakciji možete postavljati pitanja za vesti koje su nastale od 18.6 2025. Vesti koje su nastale pre 18.6 2025 biće obradjene i neke obrisane..
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku FELJTON.rs
