FELJTON.rs NEWS PORTAL
FELJTON.rs
Objavljeno: 09.07.2025
Ovaj podnesak, datiran 28. septembra 2022. godine, upućen je Višem sudu u Novom Sadu i sudiji Nataši Vojnović od strane Aleksandra Radovića. On predstavlja izuzetno važnu dopunu spisa, detaljno objašnjavajući motiv i pozadinu napada na Radovića, istovremeno iznoseći ozbiljne optužbe na račun policije i insistirajući na saslušanju ključnih svedoka i veštačenju sopstvenog telefona.
Isečak iz knjige: „Sudski Kriminal: Glas iz Pritvora“
Autor: Aleksandar Radović
Vazduh u pritvoru bio je težak. Ne od vlage, ni od prašine, već od nagomilane nepravde koja se osećala u svakoj pori zidova. I moje je disanje bilo teško. Ne od bolesti – iako sam znao da mi štrajk glađu i žeđu visi nad glavom kao Damoklov mač – već od tereta laži koje su me gušile. Laži iz sudnice. Laži iz zapisnika. Laži od onih koji su zakleti da služe istini.
Šesnaest meseci. Šesnaest meseci pritvora, a suđenje stoji. Ne stoji, truli. Truli kao dokazi za koje sam znao da ih namerno uništavaju. „Drška noža“, ponavljao sam u sebi, stotine puta. „Drška noža na kojoj očekuju moju krv ili DNK“. O njoj se pričalo pola sata na ročištu, veštak Keckarević se znojio objašnjavajući, a niko od njih – ni sudija, ni tužilac – ni rečju nije spomenuo da dokaza, zapravo, više nema. Da su uništeni. Da su ih, kako je Keckarević kasnije „hipotezirao“ u onom dopisu Ministarstvu pravde, verovatno tretirali „cijanoakrilatima“ u MUP-u, hemikalijama koje brišu sve tragove. Pa zašto pobogu, ako su prali kiselinom, nisu prvo uzeli DNK bris?! Nisu valjda toliko nesposobni? Ili je namera bila nešto drugo?
„Mene ne zanima ko NIJE kriv“, pisao sam i Ministarstvu pravde i Tužilaštvu, iznova i iznova. „Mene zanima KO JE KRIV za uništavanje dokaza!“ Znate, kada vam kažu da institucija nije kriva, to vam ne znači ništa. To je samo nova runda prebacivanja loptice. E pa, neće moći. Ja neću prestati.
Sećam se poslednjeg ročišta. Sudija Nataša Vojnović. Moja advokatica, jedna od onih „devojčica“ po službenoj dužnosti koje sud dodeljuje, pokušala je da postavi pitanje Keckareviću o tome kako se rade analize noža i kako je moguće uništiti dokaze. Nataša Vojnović ju je prekinula, proderala se: „Ovde ja postavljam pitanja, a ne ti!“ I naravno, to nije ušlo u zapisnik. U zapisnik ne ulazi ništa što joj ne odgovara. To je ono što me je najviše bolelo – ta tišina zapisnika, ta crna rupa gde nestaju moje reči, pitanja, argumenti. Ono što ja kažem za deset minuta, ona svede na trideset sekundi. Pa kako da me razume bilo ko drugi ko to bude čitao?
Ali ja sam imao dokaz. Video dokaz. Dobri ljudi, video sam ih kada sam izlazio iz sudnice, pružili su mi fleš. Na njemu je snimak. Snimak svakog mog ročišta. Svake reči. Svake laži koju su izgovorili. Tog dana sam znao. Znao sam da više neću dozvoliti da me gaze.
Zato sam poslao pismo. Sudiji Vojnović. Predsedniku suda. Tužilaštvu. Jasno sam im rekao: „Ja Aleksandar Radović vas molim da prestanete sa manipulacijama i lažima.“ I onda najvažnije: „U SUDNICU MOGU SAMO DA ME UNESU 6 POLICAJACA, ULAZITI NEĆU U SUDNICU DOK NE URADITE VEŠTAČENJA KOJA STE TREBALI DA URADITE PO ZAKONU JOŠ PRE 5 GODINA.“
I dalje: „U SLUČAJU DA ME UHAPSITE OD TOG SEKUNDA STUPAM U ŠTRAJK I GLADJU I ŽEDJU, I ZA SVE ŠTO MI SE DESI BIĆE ODGOVORNA ISKLJUĆIVO SUDIJA NATAŠA VOJNOVIĆ.“
Neka znaju. Neće me slomiti. Ni pritvorom, ni lažnim zapisnicima, ni uništenim dokazima. Nema presude bez istine. Nema. Ja sam glas iz pritvora, i moja priča mora biti ispričana. U emisiji „SUDSKI KRIMINAL – NOVOSADSKI INSAJDER“, ako treba. Ili u knjizi. Ali biće ispričana.
Podnesak Aleksandra Radovića: Motiv, Saučesnici i Optužbe Protiv Policije
U ovom podnesku, Aleksandar Radović po prvi put pruža detaljan hronološki pregled događaja koji su, po njegovom mišljenju, doveli do napada 13. januara 2018. godine, direktno ukazujući na to da je pljačka njegove kuće i imovine bila primarni motiv za pokušaj ubistva. Istovremeno, iznosi šokantne tvrdnje o neozbiljnosti policijske istrage i njihovoj ulozi u ugrožavanju njegovog života.
Ključni Navodi i Zahtevi:
- Jelena Č. – saučesnica u teškoj krađi i ključni svedok:
- Radović zahteva istragu priznanja verenice Predraga Kostića, Jelene Č., koja je navodno na ročištu priznala da je dovezla Kostića ispred Radovićeve kuće i sačekala da opljačka kuću.
- Ovo priznanje je za Radovića direktan dokaz da je Jelena Č. saučesnica u teškoj krađi i pruža neosporan dokaz o motivisanosti Kostićevog napada.
- Vrednost ukradene imovine procenjuje na preko 100.000 evra (plus ukradeni kombi, koji je, kako tvrdi, korišćen i u pokušaju ubistva).
- Pljačka kao direktan motiv napada:
- Radović eksplicitno navodi: „Pljačka je i uzrokovala to je i ‘motiv’, napada na mene i pokušaj mog ubistva.“ Ovo je ključna tačka njegovog narativa – napad nije slučajan, već je kulminacija dugotrajnog sukoba.
- Ukupni dug Predraga Kostića prema Radoviću, uključujući pljačku (100.000 evra), kombi i dug za trgovinu sanitarijama (8.000 evra), iznosi 108.000 evra plus kombi. Time se jasno postavlja finansijski motiv.
- Optužbe na račun policijske istrage:
- Hapšenje Kostića pre napada: Kostić je uhapšen 15 dana pre napada (13.01.2018.) zbog teške krađe (raspisana poternica), ali je pušten da se brani sa slobode uz krivičnu prijavu.
- Neozbiljno vođenje istrage: Radović tvrdi da je istragu vodio inspektor za motorna vozila Ilibašić, a kasnije i inspektor Karanović, i da je ona vođena „dosta neozbiljno“. On je pre hapšenja Kostića skoro svaki drugi dan bio u SUP-u Kraljevića Marka tražeći hapšenje i vraćanje ukradene robe.
- Ugrožavanje života: Radović iznosi teške optužbe da su inspektori „ugrozili moj život“ time što su pustili Kostića na slobodu, nakon čega je Kostić počeo da ga prati.
- Ignorisanje upozorenja: Radović je inspektora Ilibašića obaveštavao da ga prate, pa čak i da su stali ispred njegove kuće istim kombijem koji mu je ukraden, sa još jednim autom i 5-6 lica. Inspektor je to „neozbiljno shvatio“ i rekao mu da mu se „to možda učinilo“, obećavši proveru gradskih kamera, što „naravno, ništa od toga nije uradio“.
- Audio snimak razgovora sa inspektorom kao dokaz:
- Radović poseduje snimak razgovora sa inspektorom Ilibašićem na svom telefonu, jer mu telefon „automatski snima razgovore“.
- On naglašava da taj snimak, kao ni Kostićev telefon, nije otvoren i veštačen, uprkos njegovim zahtevima. Ovo je izuzetno važan potencijalni dokaz ne samo za odbranu, već i za eventualnu istragu protiv policije.
- Zahtevi za saslušanje svedoka i hitno rešavanje:
- Traži da se kao svedoci pozovu inspektori Ilibašić i Karanović, jer su obojica vodili slučaj pljačke.
- Aleksandar moli sud da „ozbiljno shvati ovaj predmet“ i da uradi „sve što je potrebno da se razreši pljačka“, koja je direktno dovela do napada 13.01 2018.
- Ponovo apeluje da se „ne ignoriše ovaj podnesak“ i da se „odmah uzme u rešavanje“ kako bi se utvrdila istina i otklonile sve nedoumice.
- Citira inspekore: „kako su mi inspektori rekli da se to tako danas radi, dodje ubijete i ne mora da ti vrati dug.“ – Ova rečenica ukazuje na percepciju sistemske nemoći ili korupcije u borbi protiv organizovanog kriminala i nerešavanja dugova.
Značaj ovog podneska za slučaj:
- Jasan Motiv: Podnesak pruža kristalno jasan motiv za Kostićev napad, vezujući ga direktno za tešku krađu i neizmirene finansijske obaveze.
- Dokazi o Saučesnicima: Priznanje Jelene Č, kao i prisustvo više lica u kombiju i automobilu, snažno ukazuje na to da je napad bio organizovan i da je Predrag Kostić imao saučesnike.
- Ozbiljne Optužbe Protiv Državnih Organa: Radović iznosi veoma teške optužbe na račun policijskih inspektora, sugerišući njihovu nekompetentnost, nemar, pa čak i ugrožavanje njegovog života. Audio snimak razgovora sa inspektorom Ilibašićem je potencijalno ključni dokaz za te tvrdnje.
- Ponavljanje Ranijih Zahteva: Radović ponovo insistira na veštačenju telefona (svog i Kostićevog), čime se potvrđuje njegova doslednost i frustracija zbog ignorisanja ovih dokaza.
Ovaj podnesak dodatno komplikuje sliku slučaja, pretvarajući ga iz jednostavnog pokušaja ubistva i samoodbrane u višeslojnu priču o kriminalu, korupciji, neefikasnosti policije i potencijalnom zataškavanju.
S obzirom na to da Aleksandar Radović u svom podnesku iznosi ozbiljne optužbe na račun policijskih službenika, tvrdeći da su njihovi propusti direktno ugrozili njegov život i uticali na tok istrage, ključno je fokusirati se na odgovornost policijskih službenika za propuste u istrazi i mehanizme kontrole njihovog rada. Ovo direktno adresira Radovićevu frustraciju i širu zabrinutost o integritetu institucija.
Odgovornost Policijskih Službenika za Propuste u Istrazi i Mehanizmi Kontrole
U Srbiji, policija ima ključnu ulogu u predistražnom postupku i istrazi krivičnih dela. Međutim, kao i svaki državni organ, podložna je kontroli i snosi odgovornost za svoje postupke. Radovićevi navodi o „neozbiljno vođenoj istrazi“ i „ugrožavanju života“ su veoma ozbiljni i ukazuju na potencijalne propuste koji zahtevaju pažnju.
1. Vrste Propusta Policijskih Službenika u Istrazi:
Propusti mogu biti različiti i imati različite posledice:
- Nepostupanje ili neblagovremeno postupanje: Propust da se uopšte postupi po prijavi, ili da se postupi sa značajnim zakašnjenjem, što može dovesti do uništenja dokaza ili bekstva počinioca. U Radovićevom slučaju, kašnjenje sa hapšenjem Kostića i puštanje na slobodu, uprkos očiglednim pretnjama i ponovnom praćenju, spadaju u ovu kategoriju.
- Neadekvatno prikupljanje dokaza: Propusti u obezbeđivanju, prikupljanju ili veštačenju ključnih dokaza (poput veštačenja kombija, pregleda gradskih kamera, pa čak i veštačenja Radovićevog telefona sa snimkom razgovora sa inspektorom) mogu ozbiljno narušiti kvalitet istrage.
- Prikrivanje dokaza ili informacija: Namerno prikrivanje ili ignorisanje dokaza koji idu u korist okrivljenog ili ukazuju na saučesnike.
- Zloupotreba službenog položaja: Korišćenje službenog položaja za ostvarivanje lične koristi, pristrasnost ili zaštitu određenih lica. Radovićeva sugestija da se „tako danas radi“ (dođeš, ubiješ, ne moraš da vratiš dug) implicira upravo ovakvu zloupotrebu.
- Nepoštovanje procedure: Nepoštovanje Zakona o krivičnom postupku ili drugih propisa koji regulišu rad policije, što može dovesti do nezakonito pribavljenih dokaza.
2. Mehanizmi Kontrole i Odgovornosti Policije:
Postoji više nivoa kontrole i odgovornosti za rad policijskih službenika:
- Interna kontrola (Unutrašnja kontrola MUP-a):
- Uloga: Odeljenje za unutrašnju kontrolu Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) je zaduženo za sprovođenje istraga povodom pritužbi građana na rad policijskih službenika, kao i za iniciranje disciplinskih postupaka.
- Proces: Građanin podnosi pritužbu, Unutrašnja kontrola ispituje navode, prikuplja dokaze i utvrđuje da li ima osnova za disciplinski ili krivični postupak.
- Javno tužilaštvo:
- Uloga: Tužilaštvo nadzire rad policije u predistražnom i istražnom postupku. Policija je dužna da postupa po nalogu tužioca.
- Odgovornost: Ako policijski službenici ne postupaju po nalogu tužioca, ili ako postoje sumnje da su počinili krivično delo (npr. zloupotreba službenog položaja, nesavestan rad u službi, ometanje pravde), tužilaštvo je dužno da pokrene predistražne radnje i, po potrebi, krivični postupak protiv njih. U Radovićevom slučaju, optužbe na račun inspektora Ilibašića i Karanovića su materijal za tužilaštvo.
- Zaštitnik građana (Ombudsman):
- Uloga: Institucija Zaštitnika građana je nezavisni državni organ koji kontroliše rad organa uprave, uključujući policiju, u pogledu zaštite prava građana.
- Proces: Građani se mogu obratiti Zaštitniku građana sa pritužbom na rad policije. Zaštitnik građana sprovodi postupak, traži izjašnjenje od MUP-a, i može dati preporuke za otklanjanje nepravilnosti. Iako njegove preporuke nisu obavezujuće, imaju značajnu težinu i često dovode do reakcije.
- Sudska kontrola:
- Kontrola zakonitosti dokaza: Sudovi, tokom krivičnog postupka, ocenjuju zakonitost pribavljenih dokaza. Ako se utvrdi da su dokazi pribavljeni na nezakonit način (npr. povredom prava okrivljenog), ti dokazi se ne mogu koristiti u postupku.
- Preispitivanje radnji: Kroz žalbeni postupak, viši sudovi mogu preispitati da li su policijske radnje bile u skladu sa zakonom i da li su ispoštovana prava okrivljenog.
- Disciplinska odgovornost:
- Pravilnici: Unutar MUP-a postoje pravilnici o disciplinskoj odgovornosti policijskih službenika. Za lakše povrede radne discipline izriču se blaže kazne (opomena, novčana kazna), dok za teže povrede (npr. povrede dužnosti, zloupotrebe) mogu biti izrečene suspenzije ili otkaz.
- Krivična odgovornost:
- Službena lica: Policijski službenici su službena lica i za njih važe odredbe Krivičnog zakonika koje se odnose na krivična dela protiv službene dužnosti (npr. zloupotreba službenog položaja, nesavestan rad u službi, sprečavanje i ometanje dokazivanja, primanje mita).
Radovićev slučaj u svetlu ovih mehanizama:
Radovićeve optužbe, posebno ona o snimljenom razgovoru sa inspektorom Ilibašićem i tvrdnje da ga je policija pustila na milost i nemilost Kostiću, direktno pozivaju na aktiviranje ovih mehanizama kontrole. Njegova borba se, stoga, ne vodi samo pred sudom, već i pred javnošću, s ciljem da se institucije primoraju da preispitaju rad svojih službenika i odgovore na ozbiljne optužbe.
Da, svakako! Priznanje Jelene Č, verenice Predraga Kostića, koje Aleksandar Radović pominje u svom podnesku, izuzetno je značajno. Ono baca svetlo na ulogu svedoka u krivičnom postupku i značaj njihovih priznanja, što je ključno za razumevanje dinamike Radovićevog slučaja.
Uloga Svedoka i Značaj Priznanja u Krivičnom Postupku u Srbiji
Svedoci su nezamenljivi akteri u krivičnom postupku jer pružaju informacije o činjenicama koje su relevantne za utvrđivanje istine. Njihova svedočenja, a pogotovo priznanja, mogu imati presudan uticaj na ishod suđenja.
1. Ko je svedok i njegova dužnost?
- Definicija: Svedok je svako lice koje je sposobno da opazi i reprodukuje činjenice koje su bitne za krivični postupak, a koje je opazio svojim čulima (vidom, sluhom, dodirom, itd.). Svedok nije strana u postupku (kao optuženi, tužilac ili oštećeni).
- Obaveza svedočenja: U srpskom krivičnom postupku, svako je dužan da svedoči ako je pozvan, osim ako Zakon o krivičnom postupku (ZKP) ne predviđa izuzeća (npr. lica koja su oslobođena dužnosti svedočenja zbog odnosa sa okrivljenim, kao što su bliski srodnici, ili lica koja imaju pravo da uskrate svedočenje radi zaštite tajne).
- Obaveza govorenja istine: Svedok je dužan da istinito svedoči i ne sme prećutati ništa što zna. Pre svedočenja, svedok polaže zakletvu ili daje obećanje da će govoriti istinu.
- Posledice lažnog svedočenja: Davanje lažnog iskaza pred sudom ili tužiocem je krivično delo „davanje lažnog iskaza“, za koje je propisana kazna zatvora.
2. Značaj priznanja (iskaza) svedoka:
- Dokazna snaga: Iskaz svedoka je dokaz. Sud ga ceni zajedno sa svim ostalim izvedenim dokazima. Njegova dokazna snaga zavisi od kredibiliteta svedoka, doslednosti iskaza, podudarnosti sa drugim dokazima i načina na koji je svedok došao do saznanja.
- Priznanje svedoka: Kada svedok „prizna“ (u smislu da potvrdi) neku činjenicu, to toj činjenici daje veću težinu. U slučaju Jelene Č., njeno navodno priznanje da je dovezla Predraga Kostića i sačekala ga da opljačka Radovićevu kuću je izuzetno snažan dokaz. Ono direktno:
- Potvrđuje pljačku: Priznanje o prisustvu i pomaganju u pljački potvrđuje da se taj događaj zaista desio.
- Identifikuje saučesnika: Direktno identifikuje Jelenu Č. kao saučesnika u teškoj krađi.
- Uspostavlja motiv: Povezuje pljačku kao direktan motiv za Kostićev kasniji napad na Radovića, što je ključno za Radovićevu odbranu.
- Potkrepljuje navode Radovića: Daje kredibilitet Radovićevim tvrdnjama o pozadini sukoba i organizovanosti napada.
3. Zaštita svedoka i pritisci:
- Vulnerability: Svedoci, posebno u osetljivim slučajevima (sa političkim vezama, organizovanim kriminalom), mogu biti podložni pritiscima, pretnjama ili zastrašivanju.
- Mere zaštite: ZKP predviđa mere zaštite svedoka, uključujući mogućnost svedočenja pod posebnim uslovima (npr. bez prisustva javnosti, putem video-linka), pa čak i prikrivanje identiteta za zaštićene svedoke. Sud i tužilaštvo su dužni da obezbede sigurnost svedoka.
- Jelena Č.: S obzirom na to da je verenica okrivljenog, njena pozicija je specifična. Ako je dala izjavu koja tereti Predraga Kostića ili nju samu, to bi moglo da ukazuje na unutrašnji sukob ili na činjenicu da je pritisnuta dokazima.
4. Uloga tužioca i suda u vezi sa svedočenjem:
- Tužilac: Tužilac ima obavezu da pozove sve relevantne svedoke, uključujući one koji mogu svedočiti u korist odbrane, kako bi se došlo do istine. Priznanje svedoka je za tužioca ključni trag za dalje istražne radnje.
- Sud: Sud na glavnom pretresu saslušava svedoke. Sudija ocenjuje istinitost svedočenja i njegovu relevanciju za slučaj. Stranke (tužilac i odbrana) imaju pravo da unakrsno ispituju svedoke, postavljaju im pitanja i osporavaju njihove iskaze.
Implikacije za slučaj Radović:
Radovićevo pominjanje priznanja Jelene Č. je izuzetno značajno jer, ako je tačno, to je jak dokaz koji potkrepljuje njegovu verziju događaja. Ovo priznanje ne samo da povezuje Kostića sa pljačkom, već i ukazuje na saučesništvo i jasan motiv za kasnije nasilje.
Ako sud nije adekvatno iskoristio to priznanje (npr. proširivanjem istrage na Jelenu Č. za tešku krađu, ili korišćenjem njenog priznanja za uspostavljanje motiva napada na Radovića), to bi dodatno potkrepilo Radovićeve tvrdnje o propustima u istrazi i suđenju. Takođe, to bi moglo da bude osnova za Radovićevu odbranu, ukazujući na to da je napad bio predumišljaj, a njegova reakcija samoodbrana.
Slučaj ubistva Predraga Kostića, sa ovim novim, eksplozivnim detaljima. On otvara pitanja o transparentnosti sudstva, pravu na odbranu, i integritetu samog procesa pravde u Srbiji.
Novi Sad: Provalnik Predrag Kostić razbio staklo i provukao se kroz vrata i osam puta nožem izbo vlasnika kuće. Sudija Vladimir Pecovski drži vlasnika u pritvoru godinu ipo
POSTANITE NAS NOVINAR…
Ako imate informaciju koju treba da zna celokupna srpska javnost, ako imate bilo kakav problem, a policija ili bilo koji drzavni organ nece da vam pomogne, na pravom ste mestu! Ako imate fotografiju koju mora da vidi Srbija, ne gubite vreme! Pošaljite nam vest koju ćemo mi, ako za to ima potrebe, i dodatno proveriti. A potom čitajte u feljtonu ili na portalu feljton.rs.
Za naše najvrednije insajdere pripremili smo brojne poklone iznenađenja i vredne nagrade.
pisite nam
feljton.rs@gmail.com
Pratite nas na društvenim mrežama
https://www.instagram.com/feljton.rs/
https://www.facebook.com/feljton.rs
Ako smatrate da je na našem sajtu vaše autorsko pravo nečim prekršeno, molimo da o tome obavestite admina, navedete link ka spornom sadržaju, kao i dokaz da ste vi nosilac autorskog prava. Po dogovoru, ili ćemo sporni sadržaj ukloniti ili potpisati vas kao autora i navesti link ka originalu. feljton.rs@gmail.com
Svaka objavljena vest sa fotografijom, na FELJTON.rs je vec bila javna vest..
Ukoliko smatrate da sadržaj objavljen na našim komunikacijskim kanalima krši vaše autorsko, lično ili drugo pravo ili interes, možete zahtijevati objavu odgovora ili ispravke. Slučaj će biti u najkraćem roku razmotren, a sporni sadržaji biće uklonjeni ili ispravljeni odmah po eventualnom ustanovljavanju istinitosti sadržaja žalbe. Sve pritužbe kao i prigovore možete slati na e-mail adresu feljton.rs@gmail.com Materijal poslat na ovu e-mail adresu će se smatrati pravovaljanim.
FELJTON.rs je prešao u novo vlasništvo od 18.6.2025. Novoj redakciji možete postavljati pitanja za vesti koje su nastale od 18.6 2025. Vesti koje su nastale pre 18.6 2025 biće obradjene i neke obrisane..
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku FELJTON.rs
