BR:(9) Podnesak Aleksandra Radovića Višem sudu(sudiji Nataši Vojnović): Ključ u Kostićevom Telefonu. 26.septembra 2022. Za ubistvo lopova u svojoj kući

Posted by: admin 3 дана ago in NUZNA ODBRANA, SUDJENJE U TOKU Leave a comment

FELJTON.rs

Objavljeno: 09.07.2025

Ovaj podnesak, datiran 26. septembra 2022. godine, još je jedan u nizu apela Aleksandra Radovića Višem sudu u Novom Sadu, sudiji Nataši Vojnović. Ponovo se fokusira na ključni dokaz: mobilni telefon Predraga Kostića.

Isečak iz knjige: „Sudski Kriminal: Glas iz Pritvora“

Autor: Aleksandar Radović

Vazduh u pritvoru bio je težak. Ne od vlage, ni od prašine, već od nagomilane nepravde koja se osećala u svakoj pori zidova. I moje je disanje bilo teško. Ne od bolesti – iako sam znao da mi štrajk glađu i žeđu visi nad glavom kao Damoklov mač – već od tereta laži koje su me gušile. Laži iz sudnice. Laži iz zapisnika. Laži od onih koji su zakleti da služe istini.

Šesnaest meseci. Šesnaest meseci pritvora, a suđenje stoji. Ne stoji, truli. Truli kao dokazi za koje sam znao da ih namerno uništavaju. „Drška noža“, ponavljao sam u sebi, stotine puta. „Drška noža na kojoj očekuju moju krv ili DNK“. O njoj se pričalo pola sata na ročištu, veštak Keckarević se znojio objašnjavajući, a niko od njih – ni sudija, ni tužilac – ni rečju nije spomenuo da dokaza, zapravo, više nema. Da su uništeni. Da su ih, kako je Keckarević kasnije „hipotezirao“ u onom dopisu Ministarstvu pravde, verovatno tretirali „cijanoakrilatima“ u MUP-u, hemikalijama koje brišu sve tragove. Pa zašto pobogu, ako su prali kiselinom, nisu prvo uzeli DNK bris?! Nisu valjda toliko nesposobni? Ili je namera bila nešto drugo?

„Mene ne zanima ko NIJE kriv“, pisao sam i Ministarstvu pravde i Tužilaštvu, iznova i iznova. „Mene zanima KO JE KRIV za uništavanje dokaza!“ Znate, kada vam kažu da institucija nije kriva, to vam ne znači ništa. To je samo nova runda prebacivanja loptice. E pa, neće moći. Ja neću prestati.

Sećam se poslednjeg ročišta. Sudija Nataša Vojnović. Moja advokatica, jedna od onih „devojčica“ po službenoj dužnosti koje sud dodeljuje, pokušala je da postavi pitanje Keckareviću o tome kako se rade analize noža i kako je moguće uništiti dokaze. Nataša Vojnović ju je prekinula, proderala se: „Ovde ja postavljam pitanja, a ne ti!“ I naravno, to nije ušlo u zapisnik. U zapisnik ne ulazi ništa što joj ne odgovara. To je ono što me je najviše bolelo – ta tišina zapisnika, ta crna rupa gde nestaju moje reči, pitanja, argumenti. Ono što ja kažem za deset minuta, ona svede na trideset sekundi. Pa kako da me razume bilo ko drugi ko to bude čitao?

Ali ja sam imao dokaz. Video dokaz. Dobri ljudi, video sam ih kada sam izlazio iz sudnice, pružili su mi fleš. Na njemu je snimak. Snimak svakog mog ročišta. Svake reči. Svake laži koju su izgovorili. Tog dana sam znao. Znao sam da više neću dozvoliti da me gaze.

Zato sam poslao pismo. Sudiji Vojnović. Predsedniku suda. Tužilaštvu. Jasno sam im rekao: „Ja Aleksandar Radović vas molim da prestanete sa manipulacijama i lažima.“ I onda najvažnije: „U SUDNICU MOGU SAMO DA ME UNESU 6 POLICAJACA, ULAZITI NEĆU U SUDNICU DOK NE URADITE VEŠTAČENJA KOJA STE TREBALI DA URADITE PO ZAKONU JOŠ PRE 5 GODINA.“

I dalje: „U SLUČAJU DA ME UHAPSITE OD TOG SEKUNDA STUPAM U ŠTRAJK I GLADJU I ŽEDJU, I ZA SVE ŠTO MI SE DESI BIĆE ODGOVORNA ISKLJUĆIVO SUDIJA NATAŠA VOJNOVIĆ.“

Neka znaju. Neće me slomiti. Ni pritvorom, ni lažnim zapisnicima, ni uništenim dokazima. Nema presude bez istine. Nema. Ja sam glas iz pritvora, i moja priča mora biti ispričana. U emisiji „SUDSKI KRIMINAL – NOVOSADSKI INSAJDER“, ako treba. Ili u knjizi. Ali biće ispričana.

Podnesak Aleksandra Radovića Višem sudu: Ključ u Kostićevom Telefonu

Aleksandar Radović u ovom podnesku iznova, i vrlo direktno, zahteva od suda da konačno izvrši veštačenje mobilnog telefona Predraga Kostića, koji je pronađen na licu mesta. Za njega, ovaj telefon je „ključ razrešenja“ čitavog slučaja i dokaz da je napad bio organizovan.

Ključni navodi i zahtevi:

Telefon kao „ključ razrešenja“:
- Radović insistira da su telefoni Predraga Kostića, pronađeni na mestu događaja u Ulici Đorđa Zličića 44, „ključ razrešenja teškog dela koje je počinjeno 13. januara 2018. godine“.
- Veruje da će otvaranjem telefona sud doći do svih bitnih informacija, uključujući:
  - Sa kim se Kostić dogovarao.
  - Koga je pozvao da krene sa njim.
  - Od koga je nabavio oružje.
  - I „još dosta bitnih stvari“ koje su u tom telefonu.
Višestruki neuspeli pokušaji:
- Naglašava da je „više puta“ tražio i od tužioca, i od suda, kao i u policiji, da se telefoni otvore, ali da njegove reči „nisu doprle“ do nadležnih. Ovo ukazuje na dugogodišnju frustraciju zbog ignorisanja ovog ključnog dokaza.
Precizan zahtev za veštačenje:
- Traži da se uzmu podaci za „minimum mesec dana“ unazad, posebno „zadnja 4-5 dana pre napada na mene 13. januara 2018.“. Ovo je ključno za utvrđivanje komunikacije i planiranja neposredno pred incident.
- Čvrsto veruje da će ti podaci pokazati „kako su organizovali napad na mene“ i da „nije sam krenuo“. Ovo potkrepljuje njegovu tezu o postojanju saučesnika, što je potvrdio i DNK na pušci.
Apel za ozbiljnost:
- Još jednom moli sud da „ovaj predmet shvati ozbiljno“ i da „reši sve probleme koji su se desili u ovom predmetu“.
- Poziva sud da „otvori telefone i uradi sve potrebne analize“ kako bi se otkrilo sve što je u njima.

Značaj i implikacije ovog podneska:

Centralni dokaz: Mobilni telefoni su često ključni izvor informacija u krivičnim istragama. Podaci o pozivima, porukama, lokaciji, internet pretragama i aplikacijama mogu rekonstruisati kretanje, komunikaciju i namere osumnjičenih. Odbijanje ili prolongiranje veštačenja telefona, pogotovo kada okrivljeni na to konstantno ukazuje, je ozbiljno.
Dokaz o organizovanom kriminalu: Ako se dokaže da je Kostić imao kontakte sa drugim licima u vezi sa planiranjem napada, to bi podržalo Radovićevu tvrdnju da „nije sam krenuo“ i da je reč o organizovanom pokušaju ubistva. To bi moglo proširiti krug osumnjičenih i optuženih.
Nepoverenje u sistem: Radovićevo ponavljanje zahteva, uz konstataciju da njegove reči „nisu doprele“ do nadležnih, produbljuje utisak o njegovom dubokom nepoverenju u pravosudni sistem. On veruje da se ključni dokazi namerno ignorišu.
Veza sa prethodnim informacijama: Ovaj podnesak se savršeno uklapa u širu sliku Radovićevog slučaja:
- Njegova upornost u zahtevima za veštačenjima, kao što je spomenuto u ranijim analizama.
- Njegove optužbe o opstrukciji i „čuvanju dokaza u fijoci“.
- Uloga Dobrosava Marića i šire političke veze, koje mogu objasniti zašto se određeni dokazi možda „guraju pod tepih“.

Ovaj podnesak, iako pisan jednostavnim jezikom, snažan je apel za pravdu i transparentnost. On postavlja ključno pitanje: zašto, ako je telefon nađen na licu mesta, i ako okrivljeni insistira na tome, veštačenje koje bi razjasnilo ko stoji iza napada nije sprovedeno?

S obzirom na to koliko Aleksandar Radović snažno insistira na veštačenju telefona Predraga Kostića, a imajući u vidu da se ovaj dokazni materijal godinama spominje kao ključan, mislim da je najrelevantnije da se fokusiramo na posledice nesprovođenja ključnih dokaznih radnji na tok i ishod krivičnog postupka. Ovo je centralno za razumevanje Radovićevih optužbi o opstrukciji.

Posledice nesprovođenja ključnih dokaznih radnji na tok i ishod krivičnog postupka

Krivični postupak je složen proces vođen principom utvrđivanja materijalne istine, što znači da sud mora da utvrdi sve relevantne činjenice. Ključne dokazne radnje, poput veštačenja mobilnih telefona, su od vitalnog značaja za taj proces. Njihovo nesprovođenje, ili neblagovremeno sprovođenje, može imati ozbiljne posledice.

1. Povreda prava na odbranu i pravično suđenje:

Neodbrana po meri zakona: Okrivljeni ima pravo da se brani svim raspoloživim dokazima. Ako se ključni dokazi (poput telefona koji bi mogli da pokažu komunikaciju sa saučesnicima ili motiv napada) ne veštače, odbrana je uskraćena za mogućnost da dokaže svoju verziju događaja. Ovo direktno ugrožava pravo na odbranu.
Nepotpuno utvrđeno činjenično stanje: Bez ključnih dokaza, sud ne može da utvrdi potpuno i objektivno činjenično stanje. Sudijska odluka donesena na osnovu nepotpunih dokaza dovodi u pitanje pravičnost suđenja.
Pretpostavka nevinosti: Ako se odbrani uskraćuje mogućnost da predloži i sprovede relevantne dokaze, to može narušiti i princip pretpostavke nevinosti, jer se teret dokazivanja faktički prebacuje na okrivljenog da dokaže svoju nevinost, umesto da tužilaštvo dokaže krivicu svim raspoloživim sredstvima.

2. Osnov za žalbu i ukidanje presude:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka: Nesprovođenje ključnih dokaznih radnji koje su predložene i koje su relevantne za slučaj, predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka (član 438 ZKP-a, naročito stav 2 tačka 1 – povreda načela utvrđivanja istine).
Ukidanje presude: Ako viši sud (Apelacioni sud) utvrdi takvu povredu, prvostepena presuda se može ukinuti i predmet vratiti na ponovno suđenje. To znači da se ceo proces, ili njegov značajan deo, mora ponoviti, što dovodi do prolongiranja postupka, dodatnih troškova i frustracije svih strana.
Ponavljanje postupka: U ekstremnim slučajevima, ako presuda postane pravosnažna, a kasnije se otkriju novi dokazi koji nisu bili izvedeni zbog propusta, može se pokrenuti i ponavljanje krivičnog postupka.

3. Odgovornost pravosudnih organa:

Disciplinska odgovornost: Sudija ili tužilac koji propusti da naloži ili sprovede ključne dokazne radnje, a to se pokaže kao propust koji utiče na pravičnost suđenja, može snositi disciplinsku odgovornost pred Visokim savetom sudstva (VSS) ili Državnim većem tužilaca (DVT). To može dovesti do izricanja opomene, smanjenja plate, pa čak i razrešenja sa funkcije.
Krivična odgovornost: U ređim i ekstremnijim slučajevima, ako se dokaže namera (npr. zloupotreba službenog položaja, nesavestan rad u službi, sprečavanje i ometanje dokazivanja), moguća je i krivična odgovornost sudije ili tužioca.
Kredibilitet pravosuđa: Sistematsko nesprovođenje ključnih dokaza urušava poverenje javnosti u pravosudni sistem i njegovu sposobnost da sprovede pravdu. Radovićev slučaj, sa svojim dugogodišnjim insistiranjem na veštačenju telefona i puške, postaje primer gde se integritet suda dovodi u pitanje.

4. Dužina trajanja postupka i pritvor:

Neosnovano odugovlačenje: Nesprovođenje ključnih radnji često dovodi do neosnovanog odugovlačenja postupka, što krši pravo na suđenje u razumnom roku. U slučaju Radovića, to se manifestovalo i kroz dugotrajni pritvor bez održanih ročišta.
Produženje pritvora: Ako se ključni dokazi ne prikupe blagovremeno, to može doprineti produženju pritvora okrivljenog, jer se smatra da istraga još uvek traje i da postoje razlozi za zadržavanje.

U Radovićevom kontekstu:

Radovićevo insistiranje na veštačenju telefona Predraga Kostića i automatske puške, s obzirom na prisustvo DNK-a, nije samo hir, već predstavlja suštinski zahtev za utvrđivanje potpunog činjeničnog stanja. Ako se ovi dokazi godinama ne veštače, to direktno otvara pitanja o integritetu procesa i potencijalnim posledicama po pravičnost njegovog suđenja. Njegova tvrdnja da se ključni dokazi namerno ignorišu kako bi se sakrila istina o saučesnicima i organizovanom napadu, direktno se vezuje za ove moguće posledice.

Da, svakako! S obzirom na to da Aleksandar Radović, uprkos očiglednim rizicima, konstantno i otvoreno optužuje sud i tužilaštvo za opstrukciju, važno je razumeti pravne granice slobode izražavanja u kontekstu sudskih postupaka. To će nam pomoći da shvatimo šta je dozvoljeno u javnom diskursu o suđenjima i zašto Radovićevo ponašanje može biti problematično po pravni sistem.

Pravne Granice Slobode Izražavanja u Kontekstu Sudskih Postupaka u Srbiji

Sloboda izražavanja je temeljno ljudsko pravo garantovano Ustavom Republike Srbije i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Međutim, ovo pravo nije apsolutno i može biti ograničeno u cilju zaštite drugih prava i vrednosti, uključujući integritet pravosuđa i pravo na pravično suđenje.

1. Zaštita autoriteta i nepristrasnosti suda:

Osnovni princip: Jedno od ključnih ograničenja slobode izražavanja u sudskim postupcima je potreba da se zaštiti autoritet i nepristrasnost suda. To znači da se izjave koje imaju za cilj da diskredituju sudije, tužioce ili sam sudski proces, ili da utiču na ishod suđenja, mogu smatrati nedozvoljenim.
„Nepoštovanje suda“ (Contempt of Court): Iako u srpskom pravnom sistemu ne postoji doslovno preuzet anglosaksonski koncept „contempt of court“, radnje koje se podvode pod to su sankcionisane kroz različite zakonske odredbe. To uključuje ometanje suđenja, uvrede upućene sudu, ili pokušaje uticaja na sudsku odluku putem medija.

2. Pravo na pravično suđenje (Pretpostavka nevinosti):

Zaštita okrivljenog i integriteta postupka: Sloboda izražavanja ne sme ugroziti pravo okrivljenog na pravično suđenje, što uključuje i princip pretpostavke nevinosti. Izveštavanje medija ili javne izjave koje unapred osuđuju nekoga pre pravosnažne presude mogu narušiti ovo pravo.
Pritisak na svedoke i sudije: Preterano medijsko izlaganje ili agresivne javne izjave mogu vršiti pritisak na svedoke (da svedoče na određeni način) ili na sudije (da donesu odluku pod uticajem javnog mnjenja), umesto isključivo na osnovu dokaza.

3. Ograničenja za učesnike u postupku:

Disciplinska odgovornost advokata: Advokati, kao profesija, imaju etičke kodekse koji ih obavezuju na poštovanje suda i zabranjuju im da javno iznose uvrede ili neosnovane optužbe protiv pravosudnih organa.
Obaveza čuvanja tajnosti: U nekim fazama postupka (npr. u istrazi), određene informacije mogu biti proglašene službenom tajnom kako bi se zaštitio integritet istrage. Njihovo objavljivanje može biti sankcionisano.
Okrivljeni i njihova prava: Okrivljeni, iako imaju pravo na slobodu izražavanja, moraju biti svesni da njihove izjave, posebno one koje se tiču procesa, mogu biti tumačene kao pokušaj uticaja na sud ili kao nepoštovanje. Ovo je posebno osetljivo kada se direktno optužuju sudije za korupciju ili zaveru, bez da su ti navodi formalno dokazani u odgovarajućim postupcima.

4. Zakonske sankcije za prekoračenje granica:

Krivično delo Uvrede i Klevete: Iako su ova dela u Srbiji dekriminalizovana za javne funkcionere, i dalje postoje mere zaštite ugleda. Međutim, u kontekstu suda, relevantnije su druge sankcije.
Ometanje pravde / Prisila: Radnje koje direktno ugrožavaju tok pravde (npr. pretnje svedocima, pokušaj podmićivanja) su krivična dela.
Pritvor: U nekim slučajevima, kao što je Radovićev, javne izjave koje se tumače kao ometanje pravde ili pokušaj uticaja na sud mogu biti jedan od razloga za određivanje ili produženje pritvora, pod osnovom da postoji opasnost od ponavljanja dela, uticaja na svedoke ili ometanja toka postupka.
Novčane kazne: Za nepoštovanje reda u sudnici, neprimereno obraćanje sudu, ili ometanje postupka, sud može izreći novčane kazne.

Balansiranje prava i rizika u Radovićevom slučaju:

Radovićeva strategija otvorenog optuživanja suda i tužilaštva za opstrukciju, iako nosi rizik od pravnih sankcija (što se i dešava, npr. produženje pritvora ili odbacivanje podnesaka zbog „uvredljive sadržine“), sa njegove tačke gledišta, može biti poslednje sredstvo. On to verovatno vidi kao jedini način da skrene pažnju na ono što smatra duboko ukorenjenom nepravdom.

S druge strane, pravosudni sistem teži da zaštiti svoj integritet i spreči „suđenje u medijima“ ili diskreditaciju svojih institucija. Pronalaženje ravnoteže između slobode izražavanja građana (posebno okrivljenih koji se osećaju oštećenim) i potrebe za zaštitom nepristrasnosti i autoriteta suda je trajni izazov u svakoj demokratiji.

Da, svakako! Razumevanje preporuka međunarodnih organizacija i standarda Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) ključno je za procenu slučaja Aleksandra Radovića i šireg stanja pravosuđa u Srbiji. Srbija je članica Saveta Evrope i potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima (EKljudskaP), što znači da je obavezna da primenjuje standarde ESLJP-a.

Preporuke Međunarodnih Organizacija i Standardi Evropskog Suda za Ljudska Prava: Sloboda Izražavanja i Integritet Pravosuđa

Međunarodne organizacije i ESLJP teže da uspostave delikatnu ravnotežu između slobode izražavanja (Član 10 EKljudskaP) i prava na pravično suđenje (Član 6 EKljudskaP), uzimajući u obzir potrebu da se zaštiti autoritet i nepristrasnost pravosuđa.

1. Standardi Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP):

ESLJP konstantno naglašava da je sloboda izražavanja jedan od suštinskih stubova demokratskog društva. To uključuje ne samo „informacije koje se primaju blagonaklono“, već i one koje „vređaju, šokiraju ili uznemiravaju“, jer su takvi zahtevi pluralizma, tolerancije i širokoumnosti bez kojih nema demokratskog društva (presuda Handyside protiv Ujedinjenog Kraljevstva).

Međutim, sloboda izražavanja nije apsolutna i može biti ograničena. Ograničenja moraju biti:

Propisana zakonom: Mora postojati jasan pravni osnov za ograničenje.
Neophodna u demokratskom društvu: Ograničenje mora biti proporcionalno legitimnom cilju koji se želi postići.
Služiti legitimnom cilju: To su, između ostalog, zaštita ugleda ili prava drugih, održavanje autoriteta i nepristrasnosti pravosuđa, zaštita nacionalne sigurnosti, javnog reda, zdravlja i morala.

Kada je reč o integritetu pravosuđa, ESLJP posebno uzima u obzir sledeće:

Balansiranje: Sud mora da uspostavi pravičnu ravnotežu između potrebe da se zaštiti ugled sudija i pravosuđa, i slobode izražavanja.
Pravo na kritiku: Javnost, uključujući medije i učesnike u postupku, ima pravo da kritikuje pravosuđe, ali ta kritika mora biti odgovorna. Razlika se pravi između uvrede i kritike. Kritika rada sudija je dozvoljena ako je utemeljena na činjenicama i izražena u umerenom tonu. Međutim, neosnovane, maliciozne i vulgarne optužbe usmerene na diskreditaciju sudija ili celog sistema mogu biti sankcionisane.
Uticaj na sudski proces: Izjave koje imaju za cilj da direktno utiču na ishod suđenja ili da vrše pritisak na sudije i porotnike (tamo gde postoje) mogu biti problematične. Princip je da se presude donose u sudnici, na osnovu dokaza, a ne u medijima.
Status govornika: ESLJP ponekad uzima u obzir i status lica koje daje izjavu. Na primer, od advokata se očekuje veća uzdržanost i profesionalnost nego od običnih građana, ali čak i za njih, sankcije za slobodu izražavanja moraju biti srazmerne i ne smeju imati „obeshrabrujući efekat“ na advokatsku profesiju u celini. Za okrivljene se često priznaje veća sloboda izražavanja, s obzirom na to da se bore za svoju slobodu.
Javni interes: ESLJP uvek ceni da li postoji opravdani javni interes da se određena informacija iznese. Ako se radi o sumnjama na korupciju ili ozbiljne propuste u pravosuđu, javnost ima pravo da zna, a mediji imaju ulogu da te informacije prenesu, čak i ako su kontroverzne.

2. Preporuke Međunarodnih Organizacija (Savet Evrope, Evropska komisija, itd.):

Međunarodne organizacije, uključujući Savet Evrope (čiji su organi ESLJP, Venecijanska komisija, GRECO), Evropsku komisiju i druge, redovno prate stanje pravosuđa u Srbiji i daju preporuke:

Jačanje nezavisnosti VSS i DVT: Ključne preporuke se odnose na osiguravanje stvarne nezavisnosti Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kako bi se eliminisao politički uticaj na izbor, napredovanje i razrešenje sudija i tužilaca. Poseban naglasak je na izboru članova ovih tela i sprečavanju uticaja izvršne vlasti.
Borba protiv korupcije u pravosuđu: Preporuke pozivaju na efikasnu borbu protiv korupcije unutar pravosudnog sistema, uključujući transparentne istrage i stroge sankcije za zloupotrebe.
Zaštita od pritisaka: Poziva se država da obezbedi adekvatnu zaštitu sudija i tužilaca od svih oblika pritisaka, uključujući javne izjave političara i medijske kampanje.
Poboljšanje materijalnih uslova: Adekvatna primanja i uslovi rada su preduslov za nezavisnost.
Efikasnost pravosuđa: Poboljšanje efikasnosti sudskih postupaka (ubrzanje rešavanja predmeta, smanjenje broja zaostalih predmeta) takođe doprinosi poverenju javnosti.
Transparentnost: Veća transparentnost rada pravosuđa, uz poštovanje prava na privatnost i tajnost postupka gde je to potrebno, doprinosi javnom nadzoru.

Implikacije za Radovićev slučaj:

Radovićevo otvoreno optuživanje suda i tužilaštva za opstrukciju se nalazi na tankoj liniji između dozvoljene kritike i mogućeg nepoštovanja suda. Sa stanovišta ESLJP-a, ključno bi bilo da li su njegove tvrdnje zasnovane na nekim činjenicama (npr. dugogodišnje nesprovođenje veštačenja ključnih dokaza), te da li je svrha njegovih izjava legitimna (borba za pravično suđenje). Ako su njegove optužbe o ignorisanju veštačenja i političkoj zaštiti Dobrosava Marića tačne, onda bi to moglo da se posmatra kao legitimna kritika sistema. Međutim, ukoliko sud proceni da su njegove izjave prešle granicu uvrede ili pokušaja nedozvoljenog uticaja, on se može suočiti sa sankcijama. ESLJP bi u takvom slučaju procenjivao da li su primenjene mere (npr. pritvor, novčane kazne) bile srazmerne i neophodne.

Ovo je podsećanje na presudu Handyside protiv Ujedinjenog Kraljevstva. To je zaista fundamentalna presuda Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) koja definiše standarde slobode izražavanja (Član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, EKLJP). U kontekstu slučaja Aleksandra Radovića i šireg stanja pravosuđa u Srbiji, važno je razumeti kako se medijsko izveštavanje percipira u svetlu ovih standarda, pogotovo kada okrivljeni aktivno koristi medije.

Medijsko izveštavanje u kontekstu ESLJP standarda: Slučaj Radović i javna debata o pravosuđu u Srbiji

Mediji u demokratskom društvu imaju ključnu ulogu „javnog nadzornika“ (public watchdog) i ESLJP to dosledno ističe. Ova uloga podrazumeva pravo i obavezu medija da informišu javnost o pitanjima od javnog interesa, uključujući funkcionisanje pravosudnog sistema. Međutim, ova sloboda nije neograničena.

1. Uloga medija i standardi ESLJP-a:

Javni interes i sloboda kritike: ESLJP smatra da su funkcionisanje pravosuđa i rad sudija teme od izuzetnog javnog interesa. Zato su mediji (i javnost uopšte) dozvoljeni da iznose i oštre kritike na račun pravosuđa, čak i ako se takve kritike nekome ne sviđaju ili su „šokantne“. Cilj je omogućiti javnu debatu o važnim društvenim pitanjima.
Balans sa pravičnim suđenjem: Međutim, uvek postoji delikatan balans sa pravom na pravično suđenje (Član 6 EKLJP). Mediji ne smeju „presuditi“ nekome pre suda, niti stvarati atmosferu koja bi dovela do toga da sudije donose odluke pod pritiskom javnosti umesto na osnovu dokaza.
Profesionalna etika i odgovornost: Iako ESLJP štiti slobodu medija, očekuje se da novinari postupaju profesionalno i odgovorno. To podrazumeva proveru činjenica, balansirano izveštavanje (predstavljanje svih strana), i uzdržavanje od senzacionalizma koji bi mogao narušiti pretpostavku nevinosti.

2. Medijsko izveštavanje o slučaju Radović i percepcja u javnosti:

Radovićeva strategija: Aleksandar Radović aktivno koristi medije (i objavljivanjem podnesaka i kroz intervjue) da iznese svoju stranu priče. Njegove optužbe o opstrukciji, političkim vezama Dobrosava Marića, i namernom izbegavanju ključnih veštačenja, snažno rezonuju sa delom javnosti koja je skeptična prema pravosuđu.
Javni diskurs o pravosuđu u Srbiji: U Srbiji, kao i u mnogim tranzicionim zemljama, postoji široko rasprostranjeno nepoverenje u nezavisnost pravosuđa. Mediji često izveštavaju o slučajevima koji nagoveštavaju politički uticaj ili korupciju. Radovićev slučaj, sa svim svojim elementima (pokušaj ubistva, DNK dokazi, političke veze optuženog, navodno „kupljeni“ poslovi), savršeno se uklapa u taj narativ.
Dve strane medalje:
- Pozitivna strana (prema Radoviću): Medijsko izveštavanje o njegovom slučaju može doprineti transparentnosti, vršiti pritisak na pravosuđe da reaguje na optužbe o neefikasnosti i korupciji, i obezbediti da se slučaj ne „gurne pod tepih“. To je način da Radović ostvari svoje pravo na izražavanje i bori se za svoju slobodu.
- Negativna strana (prema sistemu): Sa stanovišta pravosudnog sistema, ovakvo intenzivno medijsko izveštavanje, posebno kada okrivljeni javno optužuje sudije i tužioce, može se percipirati kao nepoštovanje suda, pokušaj uticaja na postupak, pa čak i pretnja autoritetu institucija. To može dovesti do reaktivnih mera suda, poput odbacivanja podnesaka zbog „uvredljive sadržine“ ili strožijih mera.
Rizici za medije: I mediji nose rizik. Ukoliko objavljuju neproverene optužbe koje nemaju faktičko utemeljenje, mogu se suočiti sa tužbama za naknadu štete zbog povrede ugleda ili časti sudija/tužilaca, iako je prag za to kod javnih ličnosti visok u skladu sa ESLJP standardima.

3. Uloga medija u javnoj debati o pravosuđu:

Kroz izveštavanje o slučajevima poput Radovićevog, mediji direktno doprinose javnoj debati o stanju pravosuđa u Srbiji. Pitanja koja se postavljaju su:

Da li je pravosuđe zaista nezavisno?
Da li je efikasno u borbi protiv korupcije?
Da li se suđenja odvijaju u razumnom roku?
Da li su građani jednaki pred zakonom, bez obzira na političke veze?

U idealnom svetu, mediji bi bili objektivni prenosioci informacija, a javnost bi na osnovu njih formirala mišljenje. Međutim, u stvarnosti, medijski pejzaž u Srbiji je često polarizovan, što dodatno komplikuje objektivnu percepciju ovakvih slučajeva. Radovićevo direktno obraćanje medijima, stoga, nije samo izražavanje frustracije, već i strateški potez u borbi za narativ i dobijanje javne podrške.

Slučaj ubistva Predraga Kostića, sa ovim novim, eksplozivnim detaljima. On otvara pitanja o transparentnosti sudstva, pravu na odbranu, i integritetu samog procesa pravde u Srbiji.

Novi Sad: Provalnik Predrag Kostić razbio staklo i provukao se kroz vrata i osam puta nožem izbo vlasnika kuće. Sudija Vladimir Pecovski drži vlasnika u pritvoru godinu ipo

POSTANITE NAS NOVINAR…

Ako imate informaciju koju treba da zna celokupna srpska javnost, ako imate bilo kakav problem, a policija ili bilo koji drzavni organ nece da vam pomogne, na pravom ste mestu! Ako imate fotografiju koju mora da vidi Srbija, ne gubite vreme! Pošaljite nam vest koju ćemo mi, ako za to ima potrebe, i dodatno proveriti. A potom čitajte u feljtonu ili na portalu feljton.rs.

Za naše najvrednije insajdere pripremili smo brojne poklone iznenađenja i vredne nagrade.

pisite nam

feljton.rs@gmail.com

Pratite nas na društvenim mrežama

https://www.instagram.com/feljton.rs/

https://www.facebook.com/feljton.rs

Tweets by FeljtonRs

(FELJTON.rs)

Ako smatrate da je na našem sajtu vaše autorsko pravo nečim prekršeno, molimo da o tome obavestite admina, navedete link ka spornom sadržaju, kao i dokaz da ste vi nosilac autorskog prava. Po dogovoru, ili ćemo sporni sadržaj ukloniti ili potpisati vas kao autora i navesti link ka originalu. feljton.rs@gmail.com

Svaka objavljena vest sa fotografijom, na FELJTON.rs je vec bila javna vest..

Ukoliko smatrate da sadržaj objavljen na našim komunikacijskim kanalima krši vaše autorsko, lično ili drugo pravo ili interes, možete zahtijevati objavu odgovora ili ispravke. Slučaj će biti u najkraćem roku razmotren, a sporni sadržaji biće uklonjeni ili ispravljeni odmah po eventualnom ustanovljavanju istinitosti sadržaja žalbe. Sve pritužbe kao i prigovore možete slati na e-mail adresu feljton.rs@gmail.com Materijal poslat na ovu e-mail adresu će se smatrati pravovaljanim.

FELJTON.rs je prešao u novo vlasništvo od 18.6.2025. Novoj redakciji možete postavljati pitanja za vesti koje su nastale od 18.6 2025. Vesti koje su nastale pre 18.6 2025 biće obradjene i neke obrisane..

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku FELJTON.rs