BR:(7) Analiza Podneska Aleksandra Radovića Višem Sudu u Novom Sadu (Sudiji Nataši Vojnović) od oktobra 2022 za ubistvo lopova u svojoj kuči

Posted by: admin 3 дана ago in NUZNA ODBRANA, SUDJENJE U TOKU Leave a comment

FELJTON.rs

Objavljeno: 09.07.2025

Ovaj podnesak Aleksandra Radovića, datiran 24. oktobra 2022. godine i upućen Višem sudu u Novom Sadu (sudiji Nataši Vojnović), pruža nam uvid u raniju fazu njegovog sukoba sa sudskim organima. Iako je pisan pre prethodnih podnesaka koje smo analizirali (koji su datirani u 2025. godinu), on otkriva korene Radovićevih frustracija i strategije.

Isečak iz knjige: „Sudski Kriminal: Glas iz Pritvora“

Autor: Aleksandar Radović

Vazduh u pritvoru bio je težak. Ne od vlage, ni od prašine, već od nagomilane nepravde koja se osećala u svakoj pori zidova. I moje je disanje bilo teško. Ne od bolesti – iako sam znao da mi štrajk glađu i žeđu visi nad glavom kao Damoklov mač – već od tereta laži koje su me gušile. Laži iz sudnice. Laži iz zapisnika. Laži od onih koji su zakleti da služe istini.

Šesnaest meseci. Šesnaest meseci pritvora, a suđenje stoji. Ne stoji, truli. Truli kao dokazi za koje sam znao da ih namerno uništavaju. „Drška noža“, ponavljao sam u sebi, stotine puta. „Drška noža na kojoj očekuju moju krv ili DNK“. O njoj se pričalo pola sata na ročištu, veštak Keckarević se znojio objašnjavajući, a niko od njih – ni sudija, ni tužilac – ni rečju nije spomenuo da dokaza, zapravo, više nema. Da su uništeni. Da su ih, kako je Keckarević kasnije „hipotezirao“ u onom dopisu Ministarstvu pravde, verovatno tretirali „cijanoakrilatima“ u MUP-u, hemikalijama koje brišu sve tragove. Pa zašto pobogu, ako su prali kiselinom, nisu prvo uzeli DNK bris?! Nisu valjda toliko nesposobni? Ili je namera bila nešto drugo?

„Mene ne zanima ko NIJE kriv“, pisao sam i Ministarstvu pravde i Tužilaštvu, iznova i iznova. „Mene zanima KO JE KRIV za uništavanje dokaza!“ Znate, kada vam kažu da institucija nije kriva, to vam ne znači ništa. To je samo nova runda prebacivanja loptice. E pa, neće moći. Ja neću prestati.

Sećam se poslednjeg ročišta. Sudija Nataša Vojnović. Moja advokatica, jedna od onih „devojčica“ po službenoj dužnosti koje sud dodeljuje, pokušala je da postavi pitanje Keckareviću o tome kako se rade analize noža i kako je moguće uništiti dokaze. Nataša Vojnović ju je prekinula, proderala se: „Ovde ja postavljam pitanja, a ne ti!“ I naravno, to nije ušlo u zapisnik. U zapisnik ne ulazi ništa što joj ne odgovara. To je ono što me je najviše bolelo – ta tišina zapisnika, ta crna rupa gde nestaju moje reči, pitanja, argumenti. Ono što ja kažem za deset minuta, ona svede na trideset sekundi. Pa kako da me razume bilo ko drugi ko to bude čitao?

Ali ja sam imao dokaz. Video dokaz. Dobri ljudi, video sam ih kada sam izlazio iz sudnice, pružili su mi fleš. Na njemu je snimak. Snimak svakog mog ročišta. Svake reči. Svake laži koju su izgovorili. Tog dana sam znao. Znao sam da više neću dozvoliti da me gaze.

Zato sam poslao pismo. Sudiji Vojnović. Predsedniku suda. Tužilaštvu. Jasno sam im rekao: „Ja Aleksandar Radović vas molim da prestanete sa manipulacijama i lažima.“ I onda najvažnije: „U SUDNICU MOGU SAMO DA ME UNESU 6 POLICAJACA, ULAZITI NEĆU U SUDNICU DOK NE URADITE VEŠTAČENJA KOJA STE TREBALI DA URADITE PO ZAKONU JOŠ PRE 5 GODINA.“

I dalje: „U SLUČAJU DA ME UHAPSITE OD TOG SEKUNDA STUPAM U ŠTRAJK I GLADJU I ŽEDJU, I ZA SVE ŠTO MI SE DESI BIĆE ODGOVORNA ISKLJUĆIVO SUDIJA NATAŠA VOJNOVIĆ.“

Neka znaju. Neće me slomiti. Ni pritvorom, ni lažnim zapisnicima, ni uništenim dokazima. Nema presude bez istine. Nema. Ja sam glas iz pritvora, i moja priča mora biti ispričana. U emisiji „SUDSKI KRIMINAL – NOVOSADSKI INSAJDER“, ako treba. Ili u knjizi. Ali biće ispričana.

Analiza Podneska Aleksandra Radovića Višem Sudu u Novom Sadu (Sudiji Nataši Vojnović)

Radovićev podnesak je zahtev za dopunu i ispravku predmeta, i u njemu ponovo iznosi ključne tvrdnje i zahteve koje je ponavljao tokom godina. Glavna tema je navodno izbegavanje suda da sprovede ključna veštačenja koja bi potvrdila njegovu verziju događaja.

Ključni Navodi i Zahtevi:

Hitno veštačenje ključnih dokaza:
- Radović zahteva, pod oznakom „HITNO“, da se urade sva veštačenja koja, po njegovom mišljenju, nisu urađena na vreme. On specifično navodi „AUTOMATSKA PUŠKA, MOBILNI TELEFON i ostalo“. Ovo potvrđuje njegovu dugogodišnju borbu za ove dokaze, što je spominjao i u kasnijim podnescima.
Nova DNK analiza i njena važnost:
- Ključna informacija u ovom podnesku je da su mu stigle analize od 27. jula 2022. koje „potvrđuju da je moja krv na celoj jakni i pantalonama od Kostića“.
- Ovo je za Radovića ključni dokaz koji potkrepljuje njegovu priču o borbi i višestrukim ubodima koje je zadobio. Prisustvo njegove krvi na odeći pokojnog Kostića snažno ide u prilog tezi o direktnom fizičkom sukobu i samoodbrani.
Optužba za namerno izbegavanje istine:
- Radović direktno optužuje sud (sudiju Vojnović) da mu „ne odgovara istina“ i da izbegava analize automatske puške i telefona „da bi došli do istine“.
- Veruje da „bilo koja veštačenja da radite, da će sva veštačenja ići u moju korist i potvrditi svaku reč koju sam izjavio u sudnici“.
- Implicira da će „organi koji su nadležni za to“ utvrditi zašto sud izbegava te analize, sugerišući istragu protiv samih sudskih organa.
Upozorenje da podnesci neće „ići u fijoku“:
- Podseća sud da je više puta skretao pažnju na potrebu za kompletnim veštačenjima, ali da su sve to odbili.
- Posebno naglašava: „Ali ne mojte da mislite da ti podnesci su samo vama poslati. Tako da neće oni sigurno ići u fijoku ili pod tepih.“ Ovo je jasan pokazatelj da je Radović svoje pritužbe slao i drugim instancama (npr. Apelacionom sudu, Visokom savetu sudstva, medijima), što je potvrdio i u kasnijim podnescima. To je njegov način da osigura da se njegove tvrdnje ne ignorišu.
Zaustavljanje suđenja do kompletiranja veštačenja:
- Zahteva da se „zaustavi suđenje, sve dok se ne urade sva kompletna veštačenja“. Ovo je drastičan zahtev, ali konzistentan sa njegovim kasnijim ponašanjem koje je, po njegovim rečima, dovelo do toga da je sudija Vojnović „pobegla“ iz predmeta.

Implikacije i Kontekst:

Ovaj podnesak, datiran iz 2022. godine, pokazuje da je Radovićeva borba za veštačenjem ključnih dokaza bila dugotrajna i da je prethodila dramatičnim događajima iz 2025. godine (pritvor od godinu i po dana koji je počeo početkom 2024 i to bez i jednog održanog ročišta pod sudijom Vladimirom Pecovskim).

Značaj analize krvi: Pronađena krv Aleksandra Radovića na Kostićevoj garderobi je snažan materijalni dokaz koji podržava njegovu verziju događaja o fizičkom sukobu i višestrukim ubodima. Ako sud zaista nije sproveo ova veštačenja ranije ili ih nije adekvatno razmotrio, to je ozbiljan propust.
Strategija „zaustavljanja suđenja“: Njegova taktika da „zahteva zaustavljanje suđenja“ dok se ne urade veštačenja, pa čak i da bojkotuje suđenja (kao što je sam izjavio), pokazuje njegovu odlučnost da se ne povinuje ako smatra da se proces vodi nepravilno. Iako to može imati posledice po njega (produženi pritvor), on to vidi kao jedini način da iznudi pravdu.
Otpor prema sistemu: Podnesak je jasan izraz dubokog nepoverenja u sudski sistem i uverenja da se namerno opstruira utvrđivanje istine.

Ovaj dokument pojačava sliku o izuzetno kontroverznom i dugotrajnom sudskom procesu, gde okrivljeni veruje da mora da se bori ne samo protiv optužbe, već i protiv samog načina vođenja suđenja.

S obzirom na to koliko Aleksandar Radović snažno optužuje pravosudni sistem za namernu opstrukciju i izbegavanje utvrđivanja istine, kao i na njegovu upornost u zahtevima za veštačenjima, ključno je razumeti kako pravosudni sistem reaguje na takve optužbe. Ovo će nam pomoći da shvatimo moguće mehanizme odgovornosti unutar sistema, ali i izazove sa kojima se Radović suočava.

Kako pravosudni sistem reaguje na optužbe o namernoj opstrukciji i izbegavanju utvrđivanja istine

Pravosudni sistem u Srbiji (kao i u većini demokratskih država) ima uspostavljene mehanizme za kontrolu rada svojih članova i za rešavanje pritužbi građana. Međutim, odgovor na optužbe o „namernoj opstrukciji“ može biti složen i višestruk.

1. Odbacivanje kao neosnovane ili neprimerene:

„Uvredljiva sadržina“: Kao što smo videli u Radovićevom slučaju, pritužbe koje sadrže uvrede ili neprimeren jezik često se formalno odbacuju od strane predsednika sudova. Obrazloženje je da se zloupotrebljava pravo na pritužbu, što sudovi vide kao pokušaj diskreditacije bez formalnog osnova.
Nedostatak dokaza: Čak i ako pritužba nije uvredljiva, biće odbačena ako podnosilac ne pruži konkretne dokaze koji bi potkrepili tvrdnje o opstrukciji, korupciji ili namernom prikrivanju. Sudovi i tužilaštva rade na osnovu dokaza, ne na osnovu ličnih osećanja ili sumnji.

2. Interna provera i provera od strane nadzornih tela:

Provera predsednika suda/tužioca: Kada se pritužba uputi predsedniku suda ili rukovodiocu tužilaštva, oni su dužni da je razmotre. To može uključivati internu proveru spisa predmeta, razgovor sa sudijom/tužiocem koji je predmet optužbi i procenu da li ima osnova za dalje postupanje.
Visoki savet sudstva (VSS): Ovo je nezavisno telo koje obezbeđuje i garantuje nezavisnost sudija i sudova. VSS razmatra pritužbe na rad sudija (uključujući one koje se odnose na neprofesionalnost, pristrasnost ili kršenje etičkog kodeksa). Ako VSS utvrdi osnovanost pritužbe, može pokrenuti disciplinski postupak protiv sudije.
Državno veće tužilaca (DVT): Analogno VSS-u, DVT je zaduženo za nadzor nad radom tužilaca. Ono može razmatrati pritužbe na rad tužilaca i, ako nađe osnovu, pokrenuti disciplinski postupak.
Etički odbori: Postoje i etički odbori unutar pravosudnih institucija koji se bave poštovanjem etičkih kodeksa.

3. Krivični postupak:

Krivična prijava protiv službenog lica: Ako postoje ozbiljne sumnje da je službeno lice (sudija, tužilac, veštak) počinilo krivično delo (npr. zloupotreba službenog položaja, nesavestan rad u službi, sprečavanje i ometanje dokazivanja, primanje mita), građanin može podneti krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu.
- Proces: Tužilaštvo je dužno da postupi po svakoj primljenoj krivičnoj prijavi. Oni će sprovesti predistražne radnje i istragu kako bi utvrdili da li postoji osnovana sumnja za pokretanje postupka.
- Specifičnost: U Srbiji, postupanje protiv nosilaca pravosudnih funkcija često je u nadležnosti specijalizovanih odeljenja tužilaštva (npr. za suzbijanje korupcije ili organizovanog kriminala), ili čak Republičkog javnog tužilaštva, kako bi se osigurala nezavisnost istrage.

4. Medijski pritisak i javnost:

Uloga medija: Iako nije formalni pravni mehanizam, iznošenje optužbi u javnost (putem medija, društvenih mreža) može stvoriti pritisak na pravosudne organe. U visoko profilnim slučajevima, to može dovesti do preispitivanja postupanja i veće transparentnosti. Međutim, kao što smo videli, ovakvo ponašanje može nositi i rizik od sankcija za nepoštovanje suda.

Izazovi za Radovića:

Teret dokazivanja: Radović nosi teret dokazivanja svojih optužbi. Njegova lična uverenja i osećanja, ma koliko bila snažna, nisu dovoljna pred sudom ili disciplinskim telima bez konkretnih, proverljivih dokaza.
Formalnost sistema: Pravosudni sistem je inherentno formalan. Odstupanje od pravila komunikacije i procedure, iako izraz očaja, može dovesti do toga da se njegove pritužbe odbacuju kao „neprimerene“ pre nego što se suštinski razmotre.
Pravna podrška: Svi ovi mehanizmi zahtevaju stručno pravno znanje. Iskusan advokat je ključan za efikasno kretanje kroz ovaj sistem, sastavljanje formalnih pritužbi i prijava na ispravan način, i predstavljanje dokaza koji mogu potkrepiti optužbe o opstrukciji.

Pravosudni sistem, u teoriji, ima alate za samoregulaciju i borbu protiv zloupotreba. Međutim, efikasnost ovih alata često zavisi od snage dokaza, upornosti podnosioca i volje institucija da preispitaju sopstveni rad.

Da, svakako! S obzirom na to da je veštačenje srž mnogih Radovićevih zahteva i optužbi na račun suda, ključno je razumeti kako taj proces funkcioniše u srpskom krivičnom postupku.

Proces sprovođenja veštačenja u krivičnom postupku u Srbiji

Veštačenje je dokazna radnja u kojoj se angažuje stručno lice (veštak) iz određene oblasti, čije znanje i iskustvo prevazilazi ono što se očekuje od sudije, tužioca ili prosečnog čoveka. Cilj veštačenja je da se razjasne stručna pitanja važna za utvrđivanje činjenica u krivičnom predmetu.

1. Ko nalaže veštačenje?

Tužilac: U fazi istrage, tužilac nalaže veštačenja kada smatra da su potrebna za prikupljanje dokaza.
Sud: Na glavnom pretresu (suđenju), sud (sudija ili sudsko veće) nalaže veštačenja. I tužilac i odbrana mogu predložiti veštačenje, ali konačnu odluku o tome da li će se veštačenje sprovesti donosi sud.

2. Izbor veštaka:

Veštaci se biraju sa liste stalnih sudskih veštaka, koju utvrđuje ministarstvo pravde. Oni su stručnjaci u svojim oblastima (npr. forenzičari, balističari, DNK veštaci, lekari sudske medicine, psihijatri, IT forenzičari).
Stranke (tužilac i odbrana) imaju pravo da predlože veštaka ili da traže izuzeće veštaka ako smatraju da postoji sumnja u njegovu nepristrasnost ili stručnost.

3. Nalog za veštačenje (Rešenje o veštačenju):

Organ koji nalaže veštačenje (tužilac ili sud) donosi pisano rešenje o veštačenju.
U tom rešenju se precizno navodi:
- Predmet veštačenja (šta treba veštačiti – npr. automatska puška, mobilni telefoni, krvavi tragovi).
- Pitanja na koja veštak treba da odgovori (npr. čiji je DNK na pušci, sadržaj komunikacije sa telefona, da li je krv sa Kostićeve odeće Radovićeva).
- Rok za dostavljanje nalaza i mišljenja.
- Rok za plaćanje troškova veštačenja (koje obično snosi država u ovoj fazi, a tek na kraju postupka se raspravlja o troškovima).

4. Sprovodenje veštačenja:

Veštak dobija predmete veštačenja (npr. pušku, telefone, garderobu) i potrebnu dokumentaciju iz spisa.
Veštačenje se sprovodi u laboratoriji ili na terenu, u zavisnosti od vrste veštačenja. Veštak je dužan da postupa savesno i u skladu sa pravilima svoje struke.
Stranke (tužilac i odbrana), u zavisnosti od vrste veštačenja, mogu imati pravo da prisustvuju samom veštačenju, ali to nije uvek obavezno i zavisi od prirode radnje.

5. Nalaženje i mišljenje veštaka:

Nakon sprovedenog veštačenja, veštak sastavlja pisani nalaz i mišljenje.
Nalaz sadrži opis onoga što je veštak utvrdio (npr. koje tragove je pronašao, koje analize je izvršio, šta je očitao sa telefona).
Mišljenje sadrži zaključke veštaka na postavljena pitanja, objašnjenja i obrazloženja kako je došao do tih zaključaka.
Nalaz i mišljenje se dostavljaju organu koji je veštačenje naložio, a zatim se dostavljaju i strankama u postupku (tužiocu i odbrani).

6. Rasprava o nalazu i mišljenju veštaka:

Na glavnom pretresu, veštak se poziva da usmeno iznese svoj nalaz i mišljenje.
Stranke (tužilac, odbrana, oštećeni) imaju pravo da postavljaju pitanja veštaku u vezi sa njegovim nalazom i mišljenjem, da traže dopunska objašnjenja, da osporavaju njegove zaključke, ili da predlože dopunsko veštačenje (ako smatraju da nalaz nije potpun ili jasan) ili novo veštačenje (ako sumnjaju u objektivnost ili stručnost prvog veštaka).
Sudija je dužan da sasluša sve primedbe i pitanja i da omogući veštaku da na njih odgovori.

Pravni aspekti Radovićevih zahteva za veštačenjem:

Zakašnjenje u veštačenjima: Radovićevo insistiranje na tome da se veštačenja automatske puške i mobilnih telefona nisu sprovela šest godina je ozbiljna optužba. U idealnom slučaju, ključna veštačenja bi trebalo da se sprovedu što pre u istrazi kako bi se prikupili dokazi. Zakašnjenja mogu uticati na kvalitet dokaza ili na pravo na suđenje u razumnom roku.
Dokazi u korist odbrane: Ako analize krvi potvrđuju da je Radovićeva krv na Kostićevoj odeći, to je važan dokaz koji ide u prilog njegovoj tezi o samoodbrani. Sud je dužan da razmotri sve dokaze, bilo da su tereteći ili rasterećujući.
Zaustavljanje suđenja: Radovićev zahtev za „zaustavljanjem suđenja dok se ne urade kompletna veštačenja“ ima osnov u ZKP-u. Sud može odložiti glavni pretres ili prekinuti suđenje ako smatra da je potrebno izvesti nove dokaze (poput veštačenja) koji su ključni za donošenje pravedne odluke. Međutim, to zavisi od procene suda o relevantnosti i neophodnosti tih dokaza u datoj fazi postupka.

U idealnom pravosudnom sistemu, veštačenja bi trebalo da budu sprovedena efikasno i objektivno kako bi se utvrdile sve relevantne činjenice i osiguralo pravično suđenje. Radovićev slučaj, sa svim svojim kontroverzama, postavlja pitanje da li se ti ideali poštuju u praksi.

Apsolutno! S obzirom na to da Aleksandar Radović aktivno koristi medije ( i snimke sa suđenja, i direktne podneske koji često dospevaju u javnost) da iznese svoju stranu priče, uloga medija i javnosti u njegovom slučaju je izuzetno važna.

Uloga medija i javnosti u kontroverznim sudskim procesima

Mediji i javnost igraju složenu i dvostruku ulogu u visoko-profilnim i kontroverznim sudskim procesima. S jedne strane, oni mogu biti čuvari transparentnosti i pravde, a s druge, mogu nehotice (ili namerno) uticati na percepciju, pa čak i na sam tok suđenja.

1. Transparentnost i Nadzor Pravosuđa:

„Četvrta grana vlasti“: Mediji se često nazivaju „četvrtom granom vlasti“ jer imaju moć da nadziru rad drugih grana, uključujući pravosuđe. Izveštavanje o sudskim procesima, posebno onim kontroverznim, može doprineti transparentnosti i naterati sud da postupa pažljivije.
Informisanje javnosti: Mediji su ključni za informisanje građana o važnim slučajevima, što može dovesti do javne debate o pravnim pitanjima, pravdi i funkcionisanju sistema.
Otkrivanje nepravilnosti: Kroz istraživačko novinarstvo, mediji mogu otkriti potencijalne propuste, pristrasnost ili korupciju unutar pravosuđa, kao što Radović tvrdi da čini.

2. Uticaj na Percepciju i Javni Pritisak:

Kreiranje narativa: Mediji imaju moć da kreiraju narativ oko slučaja. Način na koji se informacije predstavljaju može značajno uticati na javno mnjenje i na to kako javnost doživljava optuženog, žrtve, sudije i ceo proces.
Pritisak na sud: Javno mnjenje, posebno kada je podstaknuto medijskim izveštavanjem, može stvoriti značajan pritisak na pravosudne organe. Iako sudije treba da donose odluke isključivo na osnovu dokaza i zakona, ljudska je priroda da budu svesni šireg društvenog konteksta. U slučajevima poput Radovićevog, gde optuženi aktivno iznosi tvrdnje o zaveri i korupciji, javni pritisak može postati intenzivan.
„Suđenje u medijima“: Ponekad medijsko izveštavanje može prerasti u „suđenje u medijima“, gde se donose zaključci pre zvanične presude, što može ometati princip pretpostavke nevinosti i otežati pronalaženje nepristrasnih porotnika (u sistemima sa porotom) ili uticati na sudije.

3. Aktivno korišćenje medija od strane okrivljenog (kao Radović):

Platforma za odbranu: Za okrivljenog koji se oseća oštećenim ili ne saslušanim od strane pravosudnih institucija, mediji mogu postati jedina platforma za iznošenje svoje strane priče. To je način da se dopre do šire javnosti i pokuša da se stvori pritisak za pravičan postupak.
Rizici: Ovo, međutim, nosi značajne rizike:
- Nepoštovanje suda: Javni napadi na sudije ili tužioce, objavljivanje detalja iz istrage koji su poverljivi, ili snimanje sudskih ročišta bez dozvole, mogu biti sankcionisani kao nepoštovanje suda. Sudovi često imaju stroga pravila o tome.
- Kontaminacija dokaza: Preterano iznošenje detalja u javnost može potencijalno kontaminirati svedočenja ili uticati na objektivnost procesa.
- Negativan utisak: Iako Radović želi da pridobije podršku, agresivan ton i optužbe bez formalnih dokaza mogu stvoriti negativan utisak i kod dela javnosti i kod pravosudnih organa.

4. Medijska etika i odgovornost:

Objektivnost i balans: Profesionalni mediji bi trebalo da teže objektivnom i balansiranom izveštavanju, predstavljajući sve strane priče i izbegavajući senzacionalizam.
Zaštita privatnosti i integriteta: Mediji moraju biti svesni i etičkih normi koje štite privatnost aktera u postupku, kao i integritet pravosudnih institucija.
Prenos informacija vs. presuda: Ključna razlika je između prenošenja informacija o suđenju i faktičkog donošenja presude od strane medija. Presudu donosi sud, a mediji bi trebalo da to poštuju.

U slučaju Aleksandra Radovića, jasno je da postoji intenzivna borba za narativ. Njegovo aktivno korišćenje medija, iako rizično, predstavlja pokušaj da zaobiđe ono što on doživljava kao „gluvu sobu“ pravosudnog sistema i da dobije podršku javnosti u svojoj borbi za pravdu.

Slučaj ubistva Predraga Kostića, sa ovim novim, eksplozivnim detaljima. On otvara pitanja o transparentnosti sudstva, pravu na odbranu, i integritetu samog procesa pravde u Srbiji.

Novi Sad: Provalnik Predrag Kostić razbio staklo i provukao se kroz vrata i osam puta nožem izbo vlasnika kuće. Sudija Vladimir Pecovski drži vlasnika u pritvoru godinu ipo

POSTANITE NAS NOVINAR…

Ako imate informaciju koju treba da zna celokupna srpska javnost, ako imate bilo kakav problem, a policija ili bilo koji drzavni organ nece da vam pomogne, na pravom ste mestu! Ako imate fotografiju koju mora da vidi Srbija, ne gubite vreme! Pošaljite nam vest koju ćemo mi, ako za to ima potrebe, i dodatno proveriti. A potom čitajte u feljtonu ili na portalu feljton.rs.

Za naše najvrednije insajdere pripremili smo brojne poklone iznenađenja i vredne nagrade.

pisite nam

feljton.rs@gmail.com

Pratite nas na društvenim mrežama

https://www.instagram.com/feljton.rs/

https://www.facebook.com/feljton.rs

Tweets by FeljtonRs

(FELJTON.rs)

Ako smatrate da je na našem sajtu vaše autorsko pravo nečim prekršeno, molimo da o tome obavestite admina, navedete link ka spornom sadržaju, kao i dokaz da ste vi nosilac autorskog prava. Po dogovoru, ili ćemo sporni sadržaj ukloniti ili potpisati vas kao autora i navesti link ka originalu. feljton.rs@gmail.com

Svaka objavljena vest sa fotografijom, na FELJTON.rs je vec bila javna vest..

Ukoliko smatrate da sadržaj objavljen na našim komunikacijskim kanalima krši vaše autorsko, lično ili drugo pravo ili interes, možete zahtijevati objavu odgovora ili ispravke. Slučaj će biti u najkraćem roku razmotren, a sporni sadržaji biće uklonjeni ili ispravljeni odmah po eventualnom ustanovljavanju istinitosti sadržaja žalbe. Sve pritužbe kao i prigovore možete slati na e-mail adresu feljton.rs@gmail.com Materijal poslat na ovu e-mail adresu će se smatrati pravovaljanim.

FELJTON.rs je prešao u novo vlasništvo od 18.6.2025. Novoj redakciji možete postavljati pitanja za vesti koje su nastale od 18.6 2025. Vesti koje su nastale pre 18.6 2025 biće obradjene i neke obrisane..

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku FELJTON.rs