FELJTON.rs NEWS PORTAL
Izvor: FELJTON.rs Objavljeno: 13.07.2025.
FILMSKA PRIČA O Kumu koji je ubio svog krvnika: Tajni agent UDBA-e, Ilija Stanić, izveo je 1969. godine u Španiji atentat na zloglasnog ustaškog generala Vjekoslava Maksa Luburića, krvnika iz Jasenovca, koristeći čekić. Ova spektakularna akcija, kodnog naziva „Kobra“, razotkriva mračnu priču o infiltraciji, osveti i hladnokrvnom ubistvu koje je godinama držalo javnost u neizvesnosti.
Gotovo dve godine je Ilija Stanić, čovek iz senke sa burnom prošlošću, proveo u domu svog kuma Luburića u Karkagenteu kod Valensije, čekajući savršen trenutak za osvetu. Stanić, sin ustaše Vinka Stanića, kojeg je upravo Luburić krstio, bio je idealna meta za vrbovanje jugoslovenske tajne policije. Njegov otac je stradao nakon ustaške izdaje fra Bekavca, što je u Iliji probudilo duboku mržnju prema emigrantima i odbeglim ustašama.
Infiltracija i preokret
Ilija, poznat po sitnim krađama i problematičnom ponašanju, privukao je pažnju jugoslovenskih obaveštajaca nakon što je pobegao iz SFRJ. U Francuskoj, gde je uhapšen zbog krađe, konzul Mile Nešić mu je spasao kožu, a Ilija mu se zauzvrat ponudio da izda Luburića, čak donoseći i planove o terorističkim akcijama. Služba državne bezbednosti BiH, shvativši njegov potencijal i ranjivost, uverila ga je da krene na svog kuma, preteći zatvorom njegovoj porodici. Stanić, pod kodnim imenom „Mungos“, prebegao je u Italiju, a potom u Španiju, gde se 1966. godine zaposlio kod Luburića kao kuvar i vozač.
Ipak, 1968. godine Ilija je iznenada pobegao u Nemačku, navodno zbog incidenta sa Luburićevom ćerkom. Po povratku u Sarajevo, načelnik SDB Fehim Halilović ga je poslao natrag u Španiju, uzevši mu pasoš kao garanciju povratka.
Hladnokrvna egzekucija: „Tup!“
Stanićev povratak u Luburićev dom protekao je pod velom tajne. Izbegavajući direktan odlazak u Valensiju, proveravao je da li ga prate. Po dolasku, nekoliko dana je izbegavao susret sa Luburićem, ali je na kraju Željko Bebek, zajednički prijatelj, dovezao Iliju do generala. Polako, Luburićevo poverenje se vraćalo.
Ilija Stanić je detaljno opisao trenutak likvidacije: „Bilo je deset i dvadeset pet. Sin mu Tonči Luburić doneo novine i ode u crkvu. Maks mi traži da mu skuvam kafu. Kafa gotova za tri minute. Prah koji sam dobio bio je loš. Rastopio se u kesici koju sam držao za pojasom. Morao sam prstom da ga mažem na šolju. Ruke sam prao pet puta. Uzmem čekić, koji sam doneo iz sobe, stavim ga za pojas i odnesem generalu kafu.“
„Dvadeset i pet do jedanaest. Maks pije kafu. Ja držim čekić u pantalonama. Pije. Ništa. Popi sve i ništa. Odnesem šolju u kuhinju. Izvadim čekić i stavim ga na sudoperu. Hteo sam da odem u sobu po štanglu. J*bem ti prašak! Štangla je najbolji lek… U deset do jedanaest Maks me zove: „Ilija, meni je zlo!“ Vidim pocrneo kao zemlja. Diže se i povraća. Povedem ga u kuhinju na česmu. On povraća u sudoperu, a ja mu rukom pljuskam vodu po licu. U tren uzmem čekić i lupim ga po čelu: „Tup!“ Maks pade kao sveća.“
Ali Luburić se nije predao tako lako. „Kad me on pogleda kao zver. Zamahnem opet čekićem, a on diže ruke da se zaštiti. Ja viknem: ‘Majku ti j*bem ustašku. Ovako si ti maljem ubijao decu u Jasenovcu! Vidiš što te čeka!'“ Nastavio je da ga udara, lomeći mu lobanju, sve dok Luburić nije podlegao povredama. „Puknem ga još jednom. On se umiri. Umotam ga u deku. Maks otežao, jedva ga dovučem pod otoman. Fino sam ga spakovao da ga brzo ne nađu. Da Španska policija pomisli da je otet.“
Nakon ubistva, Stanić je brzo pobegao, poslavši telegram „bratu“ u Konjic: „M. nikad više!“, čime je potvrdio uspešnost operacije.
Vjekoslav Maks Luburić: Krvnik iz Jasenovca
Vjekoslav Maks Luburić rođen je 6. marta 1914. godine u Humcu, Hercegovina. Ustašama se pridružio sa samo 17 godina i brzo postao jedan od najbrutalnijih koljača NDH. Bio je osnivač i zapovednik koncentracionih logora, uključujući i zloglasni Jasenovac, gde je lično nadgledao masovna ubistva.
Luburić je bio poznat po svojoj sadističkoj prirodi. Redovno je insistirao da lično ubije bar jednog zatvorenika prilikom svake posete logoru. Njegove jedinice su počinile nebrojene zločine nad srpskim civilima, uključujući masakre u Gudovcu, Veljunu i Glini. U Prkosu Lasinjskom je izjavio: „Moramo da ubijemo sve, u Prkosu i u svim njihovim selima, do poslednjeg čoveka, čak i deteta.“
Nakon rata, Luburić je pobegao „pacovskim kanalima“ i krio se u Španiji pod imenom Visente Perez Garsija, nastavljajući da koordinira terorističke napade širom Evrope. Ironično, Luburić, koji je sanjao da bude novi Pavelić, završio je svoj život u agoniji, žrtva osvete koju je sam indirektno stvorio. Njegova smrt označila je kraj jednog od najbrutalnijih poglavlja u istoriji ustaškog pokreta.
UDBAŠKA OSVETA U KVARU: JEZIVI DETALJI LIKVIDACIJE MAKSIMILIJANA LUBURIĆA – ČEKIĆEM U GLAVU!
FILMSKA PRIČA O Kumu koji je ubio svog krvnika: Tajni agent UDBA-e, Ilija Stanić, izveo je 1969. godine u Španiji atentat na zloglasnog ustaškog generala Vjekoslava Maksa Luburića, krvnika iz Jasenovca, koristeći čekić. Ova spektakularna akcija, kodnog naziva „Kobra“, razotkriva mračnu priču o infiltraciji, osveti i hladnokrvnom ubistvu koje je godinama držalo javnost u neizvesnosti.
Gotovo dve godine je Ilija Stanić, čovek iz senke sa burnom prošlošću, proveo u domu svog kuma Luburića u Karkagenteu kod Valensije, čekajući savršen trenutak za osvetu. Stanić, sin ustaše Vinka Stanića, kojeg je upravo Luburić krstio, bio je idealna meta za vrbovanje jugoslovenske tajne policije. Njegov otac je stradao nakon ustaške izdaje fra Bekavca, što je u Iliji probudilo duboku mržnju prema emigrantima i odbeglim ustašama.
Infiltracija i preokret
Ilija, poznat po sitnim krađama i problematičnom ponašanju, privukao je pažnju jugoslovenskih obaveštajaca nakon što je pobegao iz SFRJ. U Francuskoj, gde je uhapšen zbog krađe, konzul Mile Nešić mu je spasao kožu, a Ilija mu se zauzvrat ponudio da izda Luburića, čak donoseći i planove o terorističkim akcijama. Služba državne bezbednosti BiH, shvativši njegov potencijal i ranjivost, uverila ga je da krene na svog kuma, preteći zatvorom njegovoj porodici. Stanić, pod kodnim imenom „Mungos“, prebegao je u Italiju, a potom u Španiju, gde se 1966. godine zaposlio kod Luburića kao kuvar i vozač.
Ipak, 1968. godine Ilija je iznenada pobegao u Nemačku, navodno zbog incidenta sa Luburićevom ćerkom. Po povratku u Sarajevo, načelnik SDB Fehim Halilović ga je poslao natrag u Španiju, uzevši mu pasoš kao garanciju povratka.
Hladnokrvna egzekucija: „Tup!“
Stanićev povratak u Luburićev dom protekao je pod velom tajne. Izbegavajući direktan odlazak u Valensiju, proveravao je da li ga prate. Po dolasku, nekoliko dana je izbegavao susret sa Luburićem, ali je na kraju Željko Bebek, zajednički prijatelj, dovezao Iliju do generala. Polako, Luburićevo poverenje se vraćalo.
Ilija Stanić je detaljno opisao trenutak likvidacije: „Bilo je deset i dvadeset i pet. Sin mu Tonči Luburić doneo novine i ode u crkvu. Maks mi traži da mu skuvam kafu. Kafa gotova za tri minute. Prah koji sam dobio bio je loš. Rastopio se u kesici koju sam držao za pojasom. Morao sam prstom da ga mažem na šolju. Ruke sam prao pet puta. Uzmem čekić, koji sam doneo iz sobe, stavim ga za pojas i odnesem generalu kafu.“
„Dvadeset i pet do jedanaest. Maks pije kafu. Ja držim čekić u pantalonama. Pije. Ništa. Popi sve i ništa. Odnesem šolju u kuhinju. Izvadim čekić i stavim ga na sudoperu. Hteo sam da odem u sobu po štanglu. J*bem ti prašak! Štangla je najbolji lek… U deset do jedanaest Maks me zove: ‘Ilija, meni je zlo!’ Vidim pocrneo kao zemlja. Diže se i povraća. Povedem ga u kuhinju na česmu. On povraća u sudoperu, a ja mu rukom pljuskam vodu po licu. U tren uzmem čekić i lupim ga po čelu: ‘Tup!’ Maks pade kao sveća.“
Ali Luburić se nije predao tako lako. „Kad me on pogleda kao zver. Zamahnem opet čekićem, a on diže ruke da se zaštiti. Ja viknem: ‘Majku ti j*bem ustašku. Ovako si ti maljem ubijao decu u Jasenovcu! Vidiš što te čeka!'“ Nastavio je da ga udara, lomeći mu lobanju, sve dok Luburić nije podlegao povredama. „Puknem ga još jednom. On se umiri. Umotam ga u deku. Maks otežao, jedva ga dovučem pod otoman. Fino sam ga spakovao da ga brzo ne nađu. Da Španska policija pomisli da je otet.“
Nakon ubistva, Stanić je brzo pobegao, poslavši telegram „bratu“ u Konjic: „M. nikad više!“, čime je potvrdio uspešnost operacije.
Vjekoslav Maks Luburić: Krvnik iz Jasenovca
Vjekoslav Maks Luburić rođen je 6. marta 1914. godine u Humcu, Hercegovina. Ustašama se pridružio sa samo 17 godina i brzo postao jedan od najbrutalnijih koljača NDH. Bio je osnivač i zapovednik koncentracionih logora, uključujući i zloglasni Jasenovac, gde je lično nadgledao masovna ubistva.
Luburić je bio poznat po svojoj sadističkoj prirodi. Redovno je insistirao da lično ubije bar jednog zatvorenika prilikom svake posete logoru. Njegove jedinice su počinile nebrojene zločine nad srpskim civilima, uključujući masakre u Gudovcu, Veljunu i Glini. U Prkosu Lasinjskom je izjavio: „Moramo da ubijemo sve, u Prkosu i u svim njihovim selima, do poslednjeg čoveka, čak i deteta.“
Nakon rata, Luburić je pobegao „pacovskim kanalima“ i krio se u Španiji pod imenom Visente Perez Garsija, nastavljajući da koordinira terorističke napade širom Evrope. Ironično, Luburić, koji je sanjao da bude novi Pavelić, završio je svoj život u agoniji, žrtva osvete koju je sam indirektno stvorio. Njegova smrt označila je kraj jednog od najbrutalnijih poglavlja u istoriji ustaškog pokreta.
Izvor: Feljton.rs
/Telegram/
https://feljton.rs/category/nuzna-odbrana/
Slučaj ubistva Predraga Kostića, sa ovim novim, eksplozivnim detaljima. On otvara pitanja o transparentnosti sudstva, pravu na odbranu, i integritetu samog procesa pravde u Srbiji.
Novi Sad: Provalnik Predrag Kostić razbio staklo i provukao se kroz vrata i osam puta nožem izbo vlasnika kuće. Sudija Vladimir Pecovski drži vlasnika u pritvoru godinu ipo
POSTANITE NAS NOVINAR…
Ako imate informaciju koju treba da zna celokupna srpska javnost, ako imate bilo kakav problem, a policija ili bilo koji drzavni organ nece da vam pomogne, na pravom ste mestu! Ako imate fotografiju koju mora da vidi Srbija, ne gubite vreme! Pošaljite nam vest koju ćemo mi, ako za to ima potrebe, i dodatno proveriti. A potom čitajte u feljtonu ili na portalu feljton.rs.
Za naše najvrednije insajdere pripremili smo brojne poklone iznenađenja i vredne nagrade.
pisite nam
feljton.rs@gmail.com
Pratite nas na društvenim mrežama
https://www.instagram.com/feljton.rs/
https://www.facebook.com/feljton.rs
Ako smatrate da je na našem sajtu vaše autorsko pravo nečim prekršeno, molimo da o tome obavestite admina, navedete link ka spornom sadržaju, kao i dokaz da ste vi nosilac autorskog prava. Po dogovoru, ili ćemo sporni sadržaj ukloniti ili potpisati vas kao autora i navesti link ka originalu. feljton.rs@gmail.com
Svaka objavljena vest sa fotografijom, na FELJTON.rs je vec bila javna vest..
Ukoliko smatrate da sadržaj objavljen na našim komunikacijskim kanalima krši vaše autorsko, lično ili drugo pravo ili interes, možete zahtijevati objavu odgovora ili ispravke. Slučaj će biti u najkraćem roku razmotren, a sporni sadržaji biće uklonjeni ili ispravljeni odmah po eventualnom ustanovljavanju istinitosti sadržaja žalbe. Sve pritužbe kao i prigovore možete slati na e-mail adresu feljton.rs@gmail.com Materijal poslat na ovu e-mail adresu će se smatrati pravovaljanim.
FELJTON.rs je prešao u novo vlasništvo od 18.6.2025. Novoj redakciji možete postavljati pitanja za vesti koje su nastale od 18.6 2025. Vesti koje su nastale pre 18.6 2025 biće obradjene i neke obrisane..
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku FELJTON.rs
