FELJTON.rs NEWS PORTAL
FELJTON.rs
Objavljeno: 09.07.2025
Ovaj tekst pruža izuzetno oštru kritiku Novosadskog pravosuđa i donosi ključne, ali i zabrinjavajuće, informacije o pokušaju hapšenja Aleksandra Radovića. Tekst direktno povezuje to hapšenje sa Radovićevim upornim zahtevima za veštačenjima, koja sud, prema navodima, odbija.
Isečak iz knjige: „Sudski Kriminal: Glas iz Pritvora“
Autor: Aleksandar Radović
Vazduh u pritvoru bio je težak. Ne od vlage, ni od prašine, već od nagomilane nepravde koja se osećala u svakoj pori zidova. I moje je disanje bilo teško. Ne od bolesti – iako sam znao da mi štrajk glađu i žeđu visi nad glavom kao Damoklov mač – već od tereta laži koje su me gušile. Laži iz sudnice. Laži iz zapisnika. Laži od onih koji su zakleti da služe istini.
Šesnaest meseci. Šesnaest meseci pritvora, a suđenje stoji. Ne stoji, truli. Truli kao dokazi za koje sam znao da ih namerno uništavaju. „Drška noža“, ponavljao sam u sebi, stotine puta. „Drška noža na kojoj očekuju moju krv ili DNK“. O njoj se pričalo pola sata na ročištu, veštak Keckarević se znojio objašnjavajući, a niko od njih – ni sudija, ni tužilac – ni rečju nije spomenuo da dokaza, zapravo, više nema. Da su uništeni. Da su ih, kako je Keckarević kasnije „hipotezirao“ u onom dopisu Ministarstvu pravde, verovatno tretirali „cijanoakrilatima“ u MUP-u, hemikalijama koje brišu sve tragove. Pa zašto pobogu, ako su prali kiselinom, nisu prvo uzeli DNK bris?! Nisu valjda toliko nesposobni? Ili je namera bila nešto drugo?
„Mene ne zanima ko NIJE kriv“, pisao sam i Ministarstvu pravde i Tužilaštvu, iznova i iznova. „Mene zanima KO JE KRIV za uništavanje dokaza!“ Znate, kada vam kažu da institucija nije kriva, to vam ne znači ništa. To je samo nova runda prebacivanja loptice. E pa, neće moći. Ja neću prestati.
Sećam se poslednjeg ročišta. Sudija Nataša Vojnović. Moja advokatica, jedna od onih „devojčica“ po službenoj dužnosti koje sud dodeljuje, pokušala je da postavi pitanje Keckareviću o tome kako se rade analize noža i kako je moguće uništiti dokaze. Nataša Vojnović ju je prekinula, proderala se: „Ovde ja postavljam pitanja, a ne ti!“ I naravno, to nije ušlo u zapisnik. U zapisnik ne ulazi ništa što joj ne odgovara. To je ono što me je najviše bolelo – ta tišina zapisnika, ta crna rupa gde nestaju moje reči, pitanja, argumenti. Ono što ja kažem za deset minuta, ona svede na trideset sekundi. Pa kako da me razume bilo ko drugi ko to bude čitao?
Ali ja sam imao dokaz. Video dokaz. Dobri ljudi, video sam ih kada sam izlazio iz sudnice, pružili su mi fleš. Na njemu je snimak. Snimak svakog mog ročišta. Svake reči. Svake laži koju su izgovorili. Tog dana sam znao. Znao sam da više neću dozvoliti da me gaze.
Zato sam poslao pismo. Sudiji Vojnović. Predsedniku suda. Tužilaštvu. Jasno sam im rekao: „Ja Aleksandar Radović vas molim da prestanete sa manipulacijama i lažima.“ I onda najvažnije: „U SUDNICU MOGU SAMO DA ME UNESU 6 POLICAJACA, ULAZITI NEĆU U SUDNICU DOK NE URADITE VEŠTAČENJA KOJA STE TREBALI DA URADITE PO ZAKONU JOŠ PRE 5 GODINA.“
I dalje: „U SLUČAJU DA ME UHAPSITE OD TOG SEKUNDA STUPAM U ŠTRAJK I GLADJU I ŽEDJU, I ZA SVE ŠTO MI SE DESI BIĆE ODGOVORNA ISKLJUĆIVO SUDIJA NATAŠA VOJNOVIĆ.“
Neka znaju. Neće me slomiti. Ni pritvorom, ni lažnim zapisnicima, ni uništenim dokazima. Nema presude bez istine. Nema. Ja sam glas iz pritvora, i moja priča mora biti ispričana. U emisiji „SUDSKI KRIMINAL – NOVOSADSKI INSAJDER“, ako treba. Ili u knjizi. Ali biće ispričana.
Pokušaj Hapšenja Aleksandra Radovića: Zbog Zahteva za Veštačenjem? Oštre Kritike Novosadskog Pravosuđa
Aleksandar Radović, čija je kuća brutalno opljačkana, a on sam preživeo pokušaj ubistva sa osam uboda nožem, suočava se sa naredbom za hapšenje izdatom od strane novosadske sudije Nataše Vojnović. Prema tekstu, razlog za ovo hapšenje leži u Radovićevom upornom traženju da sud sprovede ključna veštačenja – automatske puške, mobilnih telefona i drugih predmeta pronađenih na licu mesta – što sudija, kako se navodi, „sve odbija“.
Hronologija Događaja Prema Tekstu:
- Pljačka i krađa (7. decembar 2017.): Predrag Kostić razvaljuje kapiju i magacin u Ulici Đorđa Zličića 44 u Novom Sadu, i krade automobil napunjen medicinskom opremom vrednom oko 100.000 evra.
- Hapšenje i puštanje Kostića: Policija raspisuje poternicu, hapsi Kostića posle 20 dana, ali ga pušta da se brani sa slobode.
- Pokušaj ubistva (13. januar 2018.): Predrag Kostić sa „svojim ljudima“ počinje da prati Radovića. Zatim, oko 21h, razvaljuje Radovićevu kuću i vrata. Kroz razbijeno okno provlači se i Aleksandra Radovića u sopstvenoj kući ubada osam puta nožem.
- Samoodbrana: Aleksandar Radović uzima pištolj za koji poseduje urednu dozvolu i ispaljuje pet hitaca iz „Češke zbrojevke“ u Kostića.
- Raspisuje poternicu za hapšenje Radovića (22. novembar 2022.): Sudija Nataša Vojnović hapsi Aleksandra Radovića i odbija da radi veštačenja navedenih predmeta, koja Radović konstantno traži.
Glavni problemi i optužbe:
- Ignorisanje ključnih dokaza: Centralna optužba je da sud, na čelu sa sudijom Natašom Vojnović, uporno odbija da sprovede veštačenja ključnih dokaza (automatske puške, mobilnih telefona i drugih predmeta). Ovi dokazi su, prema Radoviću, od vitalnog značaja za razotkrivanje celog slučaja i dokazivanje da je napad bio organizovan.
- Osnov za hapšenje Radovića: Tekst snažno sugeriše da je Radović uhapšen upravo zbog svoje upornosti u zahtevima za veštačenjima, što otvara ozbiljna pitanja o motivima suda.
- Disproporcionalnost: Uspostavlja se jasan kontrast: osoba koja je provalila u kuću, opljačkala je i potom pokušala da ubije vlasnika (Kostić) biva uhapšena pa puštena da se brani sa slobode, dok osoba koja se branila na svom posedu i pritom bila višestruko izbodena (Radović) biva uhapšena jer traži veštačenja.
- Pitanje „Novosadskog pravosuđa“: Tekst direktno postavlja pitanje integriteta i funkcionisanja pravosudnog sistema u Novom Sadu („Šta se dešava sa Novosadskim pravosuđem?“).
- Poređenje sa SAD-om: Komentar da bi Radović „u SAD-u dobio orden od predsednika i gradonačelnika“ naglašava percepciju drastične razlike u pristupu prema žrtvama i pravu na samoodbranu u različitim pravnim sistemima.
Implikacije ovog razvoja događaja:
- Potvrda ranijih optužbi: Ovaj tekst potvrđuje sve ranije Radovićeve tvrdnje o opstrukciji, nameštanju procesa i ignorisanju dokaza. Sada se te optužbe konkretizuju kroz akciju suda – naredbu za hapšenje Radovića.
- Povezanost sa političkim vezama: Iako ovaj tekst ne pominje Dobrosava Marića direktno, ranije informacije o njegovim političkim vezama i ulozi u Marićevoj pljački mogu objasniti navodnu nevoljnost suda da sprovede veštačenja koja bi otkrila širu mrežu i saučesnike.
- Ugrožavanje prava na odbranu: Odbijanje veštačenja ključnih dokaza direktno ugrožava Radovićevo pravo na pravično suđenje i efikasnu odbranu.
Ova nova informacija o hapšenju Radovića, sa navedenim obrazloženjem, predstavlja dramatičan preokret u slučaju i pojačava argumentaciju o sistemskim problemima unutar pravosuđa.
S obzirom na to da je Aleksandar Radović, prema navodima, uhapšen zato što je tražio veštačenja koja sudija odbija, najrelevantnije je da se fokusiramo na pravni okvir i diskreciono pravo sudije prilikom određivanja dokaznih radnji u srpskom krivičnom postupku. Ovo će nam pomoći da razumemo da li sudija ima pravo da odbije veštačenje ključnih dokaza i kakve su posledice takve odluke.
Pravni Okvir i Diskreciono Pravo Sudije Pri Određivanju Dokaznih Radnji u Srpskom Krivičnom Postupku
U srpskom krivičnom postupku, sudija ima značajnu ulogu u vođenju postupka i odlučivanju o dokaznim radnjama. Međutim, to pravo nije apsolutno, već je ograničeno zakonom i principima pravičnog suđenja.
1. Princip Materijalne Istine i Sudijsko Uverenje:
- Materijalna istina: Osnovni princip krivičnog postupka je utvrđivanje materijalne istine, odnosno utvrđivanje svih relevantnih činjenica koje su se dogodile. Sud nije vezan samo dokazima koje predlože stranke, već ima i iniciativno pravo da po službenoj dužnosti izvodi dokaze za koje smatra da su potrebni za razjašnjenje stvari.
- Slobodna ocena dokaza: Sudija slobodno ocenjuje dokaze, što znači da ne postoji unapred određena hijerarhija dokaza (npr. da je jedan dokaz „jači“ od drugog). Sudija formira svoje uverenje na osnovu savjesne i brižljive ocene svakog dokaza pojedinačno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka.
2. Ovlašćenja Sudije u vezi sa Dokaznim Radnjama:
- Naređivanje dokaza: Sudija naređuje izvođenje dokaza. To uključuje saslušanje svedoka, veštačenja, uviđaje, pribavljanje dokumentacije i slično.
- Odbijanje dokaza: Sudija ima pravo da odbije predlog za izvođenje dokaza ukoliko oceni da je:
- Irelevantan: Dokaz koji nije bitan za utvrđivanje činjenica u konkretnom slučaju.
- Nedozvoljen: Dokaz koji je pribavljen na nezakonit način (npr. nezakonitim prisluškivanjem, iznudom).
- Nepotreban: Dokaz za koji sudija smatra da je činjenica već dovoljno razjašnjena drugim dokazima i da bi dalje izvođenje istog dokaza samo odugovlačilo postupak.
- Neprikladan: Dokaz koji se ne može izvesti ili čije bi izvođenje bilo preterano teško ili skupo, a njegov značaj nije proporcionalan tim okolnostima.
3. Granice Diskrecionog Prava Sudije:
Iako sudija ima diskreciono pravo, ono nije neograničeno i mora se koristiti u skladu sa zakonom i principima pravičnog suđenja:
- Obrazloženje odluke: Sudija je dužan da obrazloži svoju odluku o odbijanju dokazne radnje. To obrazloženje mora biti jasno i ubedljivo, navodeći konkretne razloge zašto je određeni dokaz odbijen. Nedovoljno ili nepostojeće obrazloženje je bitna povreda postupka.
- Pravo na odbranu: Odbijanje ključnih dokaza koje predlaže odbrana, a koji su relevantni i zakonito pribavljeni, može predstavljati povredu prava na odbranu (Član 6 EKLJP). Sudija mora biti oprezan da ne stvori utisak da se odbrani uskraćuje mogućnost da se efikasno brani.
- Princip utvrđivanja istine: Sudija ne sme odbiti dokaze koji su ključni za utvrđivanje istine, posebno ako ne postoje drugi dokazi koji bi na nedvosmislen način razjasnili spornu činjenicu. Ako je, na primer, Radovićev iskaz o samoodbrani i motivu napada suprotstavljen Kostićevom, a veštačenje telefona ili puške bi moglo da potvrdi Radovićevu verziju (o saučesnicima, planiranju), onda bi odbijanje takvog veštačenja bilo vrlo problematično.
- Kontrola viših sudova: Odluke sudije o izvođenju ili odbijanju dokaza podložne su kontroli viših sudova (apelacionih sudova). Ako viši sud utvrdi da je odbijanje dokaza predstavljalo bitnu povredu postupka, može ukinuti presudu i vratiti predmet na ponovno suđenje.
4. Slučaj Aleksandra Radovića u Kontekstu Diskrecionog Prava:
U Radovićevom slučaju, navodi da sudija „sve odbija“ u vezi sa veštačenjem automatske puške, mobilnih telefona i drugih predmeta, a da je pritom on uhapšen zbog takvih zahteva, otvaraju ozbiljna pitanja:
- Relevancija dokaza: Puška (čiji DNK tragovi bi mogli potvrditi prisustvo saučesnika) i telefoni (koji bi mogli otkriti komunikaciju o planiranju i motivu pljačke/napada) su izuzetno relevantni dokazi. Teško je zamisliti validno obrazloženje zašto bi takvi dokazi bili „nepotrebni“ ili „irelevantni“ u slučaju pokušaja ubistva i teške krađe.
- Povreda prava na odbranu: Ako Radovićevo hapšenje ima veze sa njegovim zahtevima za veštačenjima, to bi stvorilo utisak da se on kažnjava zbog pokušaja da ostvari svoje pravo na efikasnu odbranu i utvrđivanje istine.
- Uloga javnog interesa: Slučaj ima elemente organizovanog kriminala i korupcije (Dobrosav Marić, „kupljeni“ poslovi, namešteni tenderi), što znači da postoji snažan javni interes za njegovo potpuno razjašnjenje. Odbijanje ključnih veštačenja u takvom kontekstu može izazvati sumnju u motive suda.
Zaključak: Iako sudija ima diskreciono pravo da upravlja dokaznim postupkom, to pravo je ograničeno obavezom da se utvrdi materijalna istina i obezbedi pravično suđenje. U slučaju Aleksandra Radovića, navodno odbijanje ključnih veštačenja, uz njegovo hapšenje, ukazuje na potencijalno prekoračenje tih granica i ozbiljne povrede procesnih prava.
Da, svakako! S obzirom na to da je Aleksandar Radović upotrebio pištolj nakon što je višestruko izboden u sopstvenoj kući, ključno je razumeti pravo na samoodbranu (nužnu odbranu) u krivičnom pravu Srbije i kako se ono tumači u ovakvim dramatičnim situacijama. To je suština njegove odbrane od optužbi.
Pravo na Samoodbranu (Nužnu Odbranu) u Krivičnom Pravu Srbije
Pravo na nužnu odbranu je jedno od osnovnih načela krivičnog prava, koje omogućava pojedincu da zaštiti sebe ili drugog od neposrednog i protivpravnog napada, a da pritom ne snosi krivičnu odgovornost. U Srbiji je ovo pravo regulisano Krivičnim zakonikom (KZ).
1. Definicija Nužne Odbrane (Član 19 KZ):
Nužna odbrana postoji kada učinilac dela odbija istovremeni ili neposredno predstojeći protivpravni napad od sebe ili drugog. Ključni elementi su:
- Napadač: Mora postojati aktivni napadač (u Radovićevom slučaju, Predrag Kostić).
- Protivpravni napad: Napad mora biti nezakonit, odnosno bez pravnog osnova. Udarci nožem su očigledno protivpravni.
- Istovremenost ili neposredna predstojećnost: Odbrana mora biti izvršena u trenutku napada ili neposredno pre nego što napad počne. Ako je napad već završen, odbrana više nije nužna odbrana, već potencijalno osveta ili drugo krivično delo. U Radovićevom slučaju, odbrana je usledila dok je napad nožem bio u toku.
- Odbrana sebe ili drugog: Zakon štiti ne samo život i telo branioca, već i druge osobe.
- Neophodnost odbrane: Odbrana mora biti neophodna da bi se odbio napad, što znači da ne postoji drugi način da se napad spreči ili odbije.
2. Prekoračenje Granica Nužne Odbrane:
Član 19 stav 2 KZ predviđa situaciju prekoračenja granica nužne odbrane (eksces). To se dešava kada učinilac prekorači granice nužne odbrane:
- Intenzitetom: Odgovor na napad je nesrazmeran jačini napada (npr. pucati na nekoga ko vas šamara).
- Vremenom: Odbrana je usledila nakon što je napad završen.
Međutim, izuzetno važno je tumačenje koje se tiče uzbuđenja ili straha: Ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili straha izazvanog napadom, on se može osloboditi od kazne (član 19 stav 3 KZ). Ovo je ključna odredba u situacijama poput Radovićeve. Kada je osoba u svojoj kući, višestruko izbodena nožem, prirodno je da se nađe u stanju intenzivnog straha, panike i razdraženosti, što može uticati na njenu sposobnost da precizno proceni neophodnost i srazmernost odbrane.
3. Posebna Primena na „Kućni Prag“ (Castle Doctrine / Home Defense):
Iako Srbija nema specifičan zakon poput američke „Castle Doctrine“ (doktrina zamka) koja daje široka ovlašćenja za upotrebu smrtonosne sile u domu, sudska praksa i doktrina krivičnog prava u Srbiji tradicionalno pridaju veliki značaj zaštiti nepovredivosti stana i prava na odbranu u sopstvenom domu. Provala u dom, pogotovo praćena nasiljem, smatra se izuzetno opasnim napadom koji opravdava snažnu reakciju.
U ovakvim situacijama, sudovi su obično skloniji da uzmu u obzir intenzitet straha i šoka koje žrtva preživljava kada joj se nasilno upada u dom i napada je.
4. Tumačenje u Radovićevom Slučaju:
U slučaju Aleksandra Radovića, sledeći faktori su ključni za tumačenje nužne odbrane:
- Višestruki ubodi nožem: Radović je pretrpeo osam uboda nožem. To ukazuje na izuzetno brutalan i životno ugrožavajući napad, što opravdava upotrebu smrtonosne sile u odbrani.
- Napad u sopstvenoj kući: Napad se dogodio u njegovom domu, mestu gde bi se trebalo osećati najsigurnije. Provala i napad u domu dodatno intenziviraju osećaj ugroženosti.
- Postojanje ranije krađe i pretnji: Činjenica da je Kostić već ranije opljačkao Radovića, da mu duguje veliki novac, i da ga je policija pustila na slobodu uprkos praćenju, stvara kontekst dugotrajne pretnje i eskalacije nasilja. To pojačava osećaj ugroženosti i opravdanost reakcije.
- Legalno oružje: Radović je posedovao pištolj sa urednom dozvolom, što je takođe važan element u proceni legalnosti njegove akcije.
- Stanje šoka i straha: Argument odbrane bi bio da je Radović, nakon što je višestruko izboden, bio u stanju krajnjeg straha i razdraženosti, te da je njegova reakcija bila direktan odgovor na neposrednu životnu opasnost, bez mogućnosti da razmišlja o srazmernosti.
Mogući pravni ishod: Ukoliko se dokaže da su Kostićevi napadi bili protivpravni i istovremeni, i da je Radović bio u stanju straha i razdraženosti, vrlo je verovatno da bi sudija mogao da zaključi da je reč o nužnoj odbrani, ili o prekoračenju granica nužne odbrane usled jake razdraženosti ili straha, što bi za posledicu imalo oslobađanje od kazne.
Međutim, sud će pažljivo analizirati sve dokaze, uključujući medicinske nalaze o povredama Radovića i Kostića, izjave svedoka, kao i sve materijalne dokaze (poput DNK tragova na nožu i pušci, ukoliko budu veštačeni), kako bi utvrdio tačan sled događaja i kontekst.
Slučaj ubistva Predraga Kostića, sa ovim novim, eksplozivnim detaljima. On otvara pitanja o transparentnosti sudstva, pravu na odbranu, i integritetu samog procesa pravde u Srbiji.
Novi Sad: Provalnik Predrag Kostić razbio staklo i provukao se kroz vrata i osam puta nožem izbo vlasnika kuće. Sudija Vladimir Pecovski drži vlasnika u pritvoru godinu ipo
POSTANITE NAS NOVINAR…
Ako imate informaciju koju treba da zna celokupna srpska javnost, ako imate bilo kakav problem, a policija ili bilo koji drzavni organ nece da vam pomogne, na pravom ste mestu! Ako imate fotografiju koju mora da vidi Srbija, ne gubite vreme! Pošaljite nam vest koju ćemo mi, ako za to ima potrebe, i dodatno proveriti. A potom čitajte u feljtonu ili na portalu feljton.rs.
Za naše najvrednije insajdere pripremili smo brojne poklone iznenađenja i vredne nagrade.
pisite nam
feljton.rs@gmail.com
Pratite nas na društvenim mrežama
https://www.instagram.com/feljton.rs/
https://www.facebook.com/feljton.rs
Ako smatrate da je na našem sajtu vaše autorsko pravo nečim prekršeno, molimo da o tome obavestite admina, navedete link ka spornom sadržaju, kao i dokaz da ste vi nosilac autorskog prava. Po dogovoru, ili ćemo sporni sadržaj ukloniti ili potpisati vas kao autora i navesti link ka originalu. feljton.rs@gmail.com
Svaka objavljena vest sa fotografijom, na FELJTON.rs je vec bila javna vest..
Ukoliko smatrate da sadržaj objavljen na našim komunikacijskim kanalima krši vaše autorsko, lično ili drugo pravo ili interes, možete zahtijevati objavu odgovora ili ispravke. Slučaj će biti u najkraćem roku razmotren, a sporni sadržaji biće uklonjeni ili ispravljeni odmah po eventualnom ustanovljavanju istinitosti sadržaja žalbe. Sve pritužbe kao i prigovore možete slati na e-mail adresu feljton.rs@gmail.com Materijal poslat na ovu e-mail adresu će se smatrati pravovaljanim.
FELJTON.rs je prešao u novo vlasništvo od 18.6.2025. Novoj redakciji možete postavljati pitanja za vesti koje su nastale od 18.6 2025. Vesti koje su nastale pre 18.6 2025 biće obradjene i neke obrisane..
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku FELJTON.rs
