FELJTON.rs NEWS PORTAL
FELJTON.rs
28.06.2021.
Rusija i Srbija su za vreme predsednika Vladimira Putina i Aleksandra Vučića dostigle najviši istorijski domet saradnje, i u kvantitativnom i u kvalitativnom smislu. Međusobno poverenje, obim i kvalitet saradnje daleko nadmašuju formalne obaveze sadržane u bilateralnim ugovorima
Srbija i Rusija su nosioci pravoslavne civilizacije. Srbija je bila sastavni deo i kratkotrajni naslednik Romejskog carstva, a Rusija je njegov trajni naslednik. To što su one nosioci pravoslavne civilizacije, objašnjava njihovu izuzetnu bliskost, piše Vladimir Kršljanin, potpredsednik Međunarodne slovenske akademije, viši savetnik u MSP Srbije. Njegovu analizu prenosimo u celini!
One su se, kroz čitavu istoriju, uprkos najstrašnijim iskušenjima, pokazale kao najdosledniji zaštitnici zajedničkih duhovno-moralnih vrednosti, a u skladu sa tim vrednostima, svi ljudi, a pre svega svi pravoslavni su braća. To je ono što Srbi i Rusi osećaju jedni prema drugima i što stvara njihovo međusobno poverenje, obim i kvalitet saradnje.
Zahvaljujući svojoj privrženosti duhovno-moralnim vrednostima, Srbija je odolela agresivnom naletu ujedinjenog Zapada 1990-ih i navela Rusiju da bitno koriguje svoju spoljnu i unutrašnju politiku. Zahvaljujući svojoj privrženosti duhovno-moralnim vrednostima, Rusija je danas vojno-politički lider čovečanstva, i zajedno sa Kinom kao ekonomskim liderom, čije su duhovno-moralne vrednosti iste ili veoma slične, stvara novi svet, svet saradnje, a ne konfrontacije.
Saradnja Srbije i Rusije nije samo lep istorijski primer saradnje dva bliska naroda, koja ima viševekovnu tradiciju. To je istovremeno saradnja koja je za obe zemlje od ključnog značaja za njihov opstanak i budućnost.
Kao zemlja na „liniji fronta“ u nametnutoj konfrontaciji sa Zapadom, Srbija je već mnogo izgubila – i teritorijalno i ekonomski, a preti joj se i novim gubicima. Podrška Rusije je jedini način da ona opstane i vrati značajan deo izgubljenog.
Kao glavni nosilac duhovno-moralnih vrednosti, međunarodnog prava i novog multilateralizma, Rusija može dokazati svoju svetsku kredibilnost samo ako bude uspešna u prvom redu u saradnji sa zemljama iz svog civilizacijskog kruga – dakle sa pravoslavnim zemljama.
Osim Rusije, pravoslavni svet danas čine još samo dve krupne celine – Ukrajina i Balkan, čije zbližavanje sa Rusijom konfrontaciono nastrojeni Zapad na svaki način nastoji da spreči. A to zbližavanje se može postići samo preko Srbije, koja je u savezništvu sa Rusijom glavni nosilac balkanskih intergacija od HIH veka do danas, odnosno daljim usponom saradnje sa njom.
Ipak, u ovom času, na spoljnu politiku i Srbije i Rusije, pa i na srpsko-rusku saradnju, najveći uticaj imaju odnosi sa Evropskom Unijom. Ni Srbija ni Rusija ne žele pogoršanje odnosa sa EU, a još manje da budu konfrontirane sa ujedinjenim Zapadom. Šta više, kao zastupnici civilizacijskog modela, odnosno duhovno-moralnih vrednosti koje afirmišu saradnju, a negiraju konfrontaciju, one iskreno zagovaraju saradnju sa EU.
Rezultat toga su ovako formulisani glavni akcenti srpske spoljne politike: 1) ulazak u EU; 2) vojna neutralnost (odnosno neulazak u NATO); 3) nikada nećemo uvesti sankcije Rusiji. To nije kraj liste prioriteta, u koju spadaju i razvoj strateškog partnerstva sa prijateljskim silama – Rusijom i Kinom, kao i što bolji odnosi sa SAD, ali ovi glavni akcenti danas potpuno zadovoljavaju i Srbiju i Rusiju, koje znaju da bi eventualno pristupanje Srbije npr. Saveznoj državi Rusije i Belorusije (formalni pokušaj je postojao za vreme Miloševića, u aprilu 1999), danas imalo preveliku cenu, jer bi ga Zapad proglasio za „rusku agresiju na jednu evropsku zemlju“.
Sa vremenom, evroentuzijazam dela stanovništva Srbije postepeno opada, a poslednju reč o evrointegracijama Srbije će dati sama EU, zavisno od toga da li će zadržati sadašnji negativan stav po pitanjima Rusije i Kosova i Metohije. Dakle, ili će saradnja zemalja EU sa Rusijom biti moguća, ili Srbija neće biti u EU.
Sa pravom želimo saradnju, ali bi za Srbiju moglo biti sasvim adekvatno i pridruženo članstvo u EU. Vredi primetiti da se u nedavno usvojenom dokumentu SNS (i SPAS): Deklaracija o prioritetima nacionalne i državne politike, EU uopšte ne spominje, već su glavni akcenti mir, razvoj i nezavisnost.
Saradnja kao glavna paradigma novog sveta, koji predvode Rusija i Kina, sa svojim duhovno-moralnim vrednostima, nesumnjivo će trijumfovati jer se već pokazala kao uspešnija i jer daje šansu svima, za razliku od konfrontacije, kao destruktivne i moralno i demokratski defektne paradigme sveta kojim je, uz mnogo nepravde i ljudskih žrtava, upravljao Zapad.
Pripremajući se za novi svet, u kojem će imati značajnu ulogu, Rusija i Srbija se moraju potruditi da što pre nadoknade izgubljeno vreme i prekinutu saradnju u humanitarnoj sferi, odnosno u oblasti obrazovanja i kulture u drugoj polovini 20. veka, kada su, pod zapadnim uticajem, u Srbiji mnogi rusofili bili represirani i progonjeni, a u Rusiji su mnogi zaboravili na postojanje Srba.
Obnova vekovima poželjnih i inspirativnih humanitarnih veza, neophodan je preduslov da sadašnji ogromni rezultati u političkoj, ekonomskoj, vojnoj, tehnološkoj i drugim sferama, trajno opstanu i dalje se razvijaju.
U tom kontekstu, u ove dane, kada obeležavamo 80 godina od početka Velikog otadžbinskog rata i ustanka kod nas odmah potom, kao početka gigantske zajedničke borbe, koja je svet oslobodila od fašizma, ocenjujemo kao izuzetno značajnu, odluku dve zemlje da formiraju u Beogradu Međunarodni institut istorijskog sećanja. To će biti prva u istoriji zajednička akademska institucija, sa potencijalom da afirmiše istinu o zajedničkoj Velikoj pobedi, ali i o srpskoj odbrani od zapadne agresije na početku i na kraju HH veka.
Prilikom poslednje posete predsednika Putina Beogradu, i on i njegov domaćin, predsednik Vučić, srpsko-ruske odnose nazvali su savezničkim. Obojica su, tokom čitavog dana ispunjenog javnim istupanjima, taj izraz upotrebili samo po jednom – da nikome ne zasmetaju.
Velikim dostignućima u saradnji nije potrebna velika reklama. Za njih je dovoljno veliko poverenje. Srbija i Rusija su danas ispunjene težnjom ka saradnji, stvaralaštvu, pravdi, sabornosti i jedinstvu.
Verujemo da će one taj duh u perspektivi jačati ne samo u svojim odnosima, nego i u celom svetu.
(feljton.rs/informer)
