Uspešna vakcinacija nije kada političari zavrnu rukav

Da nije bilo obraćanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića u subotu, javnost još uvek ne bi saznala bar delimično kakav je obuhvat vakcinacijom među prioritetnim grupama.0Piše: Milica Radenković09. marta 2021. 18.00 Izmenjeno: 18.01

Foto: FoNet/ Instagram premijerke Srbije

Ovi podaci, iako bi po planu imunizacije, trebalo da budu javno dostupni na sajtovima Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje Batut, još uvek nisu poznati. Ni list Danas juče iz Batuta nije uspeo da dobije ove informacije.

Prethodno je Vučić na konferenciji za medije kazao da postoji značajan broj građana koji pripadaju nekoj od prioritetnih grupa, a koji nisu primili vakcine, pozivajući još jednom stanovnike Srbije da se odazovu pozivu za vakcinaciju.

– Ispostavilo se da imamo najviše vakcinisanih tamo gde žive najbogatiji, a najmanje tamo gde žive najsiromašniji – rekao je Vučić. On je ovo ilustrovao činjenicom da je u beogradskoj opštini Stari grad, 64 odsto starijih od 75 godina, vakcinisano jednom ili dve doze, dok je taj procenat u opštinama poput Tutina, Babušnice, Žagubice, između 9,5 i 11 odsto.

Predsednik je takođe kazao da je u Novom Sadu 45 odsto starijih od 75 primilo vakcinu a u Nišu 43 odsto.

– Pogledajte samo koliko još prostora imamo kada se govori o licima starijim od 75, da ne govorim o osobama starijim od 65 godina – rekao je Vučić, najavivši da će on sam kroz nekoliko dana primiti vakcinu u nekoj od opština gde je procenat vakcinisanih mali, kao i da će u više gradova u Srbiji biti moguće da građani prime vakcinu bez prethodne prijave.

U Srbiji je bar jednu dozu vakcine primilo preko milion i trideset hiljada osoba, a premijerka Ana Brnabić rekla je nedavno da je obuhvat vakcinacijom među prioritetnim grupama koje su se i prijavile za vakcinu 95 odsto.

Prema planu vakcinacije prioritetne grupe koje prve treba da prime vakcinu su zdravstveni radnici, zaposleni u ustanovama socijalne zaštite, najstariji građani kao i oni stariji od 65 sa hroničnim bolestima.

Ranije je zamenik direktora KC Niš doktor Radmilo Janković kazao da je obuhvat vakcinacijom među zdravstvenim radnicima 50 odsto.

Osim ovakvih pojedinačnih izjava, sistematičnih podataka za sada nema pa se ne može ni procenjivati koliko je plan vakcinacije ispunjen.

Na drugoj strani, ranija istraživanja stavova građana o vakcinama pokazuju raznolike rezultate.

Tako rezultati Faktor plusa, iz februara pokazuju, da bi vakcinu primilo 47 odsto građana, dok 24 odsto navodi da ne bi. Uz to 18 odsto još uvek nisu sigurni a 11 odsto nije dalo odgovor.

Ovi podaci, po rečima istraživača Faktor plusa, su ohrabrujući jer pokazuju da je udeo onih koji ne bi primili vakcinu opao u odnosu na prethodni period.

Istraživanje Demostata, objavljeno u decembru prošle godine, pokazalo je pak da bi 46 odsto ispitanika vakcinu primili ukoliko to bude preporuka lekara, dok se 31 odsto građana izjasnilo da ni pod kojim uslovima ne bi primili vakcinu.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Slobodan Cvejić kaže za Danas da stavovi građana nisu cementirani i da se oni menjaju shodno onome što se dešava.

– Dovoljno je da se povede jedna kampanja, da neko uticajan podrži vakcinaciju i da ljudi promene mišljenje. Takođe, što je više ljudi koje građani vide da u njihovom okruženju primaju vakcinu, to će je i sami lakše prihvatiti – navodi Cvejić.

Upitan da li je to znači da je pravi put za uspostavljanje poverenja u vakcinaciju to da političari prime vakcine, što je najavio da će uraditi I predsednik Vučić uskoro, sagovornik Danasa kaže da to samo po sebi „nije dovoljno“.

– Javno mnjenje ne radi na prekidač. Takva kampanja će imati efekat na grupe koje su slabije obrazovane a neće doticati one obrazovanije koji inače nemaju poverenja u političare. Iako će se neki efekti postići, to nije zdrav način. Kod nas preovlađuje kultura rijaliti programa i veruju da sve što hoće da se uradi, mora da se uradi tako da glavni glumci budu na sceni. Mnogo bi ispravnije bilo da se centri za socijalni rad i domovi zdravlja uključe u takvu vrstu kampanje kroz podizanje opšte informisanosti jer to su ljudi sa kojima građani imaju neposredan kontakt – ističe Cvejić.

Istovremeno, konsultant za javno zdravlje Dragoslav Popović podseća da su u svim zemljama političari bili među prvima koji su primili vakcine ispred kamera.

– Na jednoj strani to njima donosi političke poene a na drugoj može da utiče na jedan broj ljudi. Ja sam siguran da će Vučić primiti vakcinu u trenutku kada se oceni da takav potez njemu donosi korist i da ima uticaj na onaj deo građana koje on smatra ciljnom grupom. S tim da je do sada već trebalo da se i sami građani uvere u bezbednost i efikasnost vakcina – navodi Popović.

Odgovarajući na pitanje u kom smeru bi sada trebalo da ide kampanja za vakcinaciju, on kaže da se mora napraviti zaokret ka aktivnom pristupu, jer do sada se država oslanjala na to da se ljudi dobrovoljno prijavljuju, biraju vakcinu i potom po pozivu sami dolaze na vakcinalne punktove.

– Na taj način su vakcinacijom bili obuhvaćeni građani koji već znaju za prednosti vakcinacije, što je samo deo stanovništva. Sada se treba obratiti ljudima koji se nisu prijavili, koji oklevaju, a ta grupa je raznolika. Pre svega, postoje oni koji nisu imali uslova da se prijave na portal e-uprave (Romi, stariji građani), a koji nisu protiv same vakcinacije – navodi Popović.

On ističe kao podjednako važan deo stanovništva osobe koje pripadaju prioritetnim grupama a koje i dalje imaju određene sumnje u vakcine, do kojih treba dopreti.

– Da bi se do njih došlo, potreban je aktivan pristup – kroz pozivanje, razgovor, formiranje mobilnih timova koji bi odlazili na lice mesta, ako se na primer radi o osobama koje su slabo pokretne. Ovaj aktivni pristup podrazumeva da razumemo i šta su osnovne sumnje o vakcinama koje ti građani imaju i na njih se mora odgovoriti. Takav pristup nije nikakva novina, on postoji i u politici prilikom opipavanja javnog mnjenja i mi sa tim imamo sasvim dovoljno iskustva – kaže Popović, dodajući da treba odrediti i ko će u javnosti biti nosilac poruke – da li će to biti političari, javne ličnosti, članovi Kriznog štaba…

U Srbiji se do sada za vakcinu prijavilo oko 1,2 miliona građana a poziv među njima još uvek nije dobilo samo 220.000.

Predsednik Aleksandar Vučić kazao je da je Srbija naručila skoro 15 miliona doza vakcina različitih proizvođača dok je u zemlju stiglo 2.6 miliona i nove isporuke se očekuju svake od narednih nedelja.

Loše obrazovanje podloga za teorije zavere

Komentarišući podatak koji je izneo predsednik Vučić da je obuhvat vakcinacijom u siromašnijim sredinama manji nego u bogatijim, Slobodan Cvejić kaže da to „ne bi trebalo objašnjavati samim finansijskim stanjem već činjenicom da među siromašnijim ljudima ima više onih koji su manje obrazovani“. „Lošije obrazovanje je bolja podloga za prihvatanje raznih teorija zavere, predrasuda i verovanja u vradžbine. Mnogi ljudi nisu ispravno informisani a način na koji je nastupao Krizni štab nije razvijao poverenje u medicinu, naprotiv, bilo je mnogo kontradiktornih mišljenja i stavova“, navodi Cvejić.

Ključ uspeha drže zdravstveni radnici

Dragoslav Popović ističe da su u procesu vakcinacije najvažniji zdravstveni radnici, odnosno poruka koju oni šalju. „Ako među njima ima kolebanja, to se onda prenosi na stanovništvo. Ako oni iznose poverenje u vakcinaciju, onda možemo biti sigurni da će i građani prihvatiti vakcine. U svim anketama jasno se vidi da ljudi najviše poverenja imaju u medicinske radnike“, smatra Popović.

(feljton.rs/danas)